Kapiten, direktor, čovek

Korektan, uvek spreman za razgovor, pristojan, prijatan, vaspitan čovek...

To su epiteti koji su krasili Milenka Savovića. Ali kako su ovi sivi meseci rešili da nastave po svome, korona, koja ne haje za ljudske kvalitete, bila je nažalost snažnija od legendarnog Partizanovog centra koji nas je juče napustio u 61. godini. Udarac za sve, posebno ljubitelje košarke, posebno partizanovce i najpre njegovu porodicu.

Savović je rođen u Trebinju 1960. godine, igrao je na poziciji centra i nastupao je za Partizan 12 godina. Mogao je i u Bosnu da ode jer je tadašnji trener Bogdan Tanjević bio zainteresovan. Ali Milenko je odabrao Beograd, veliki izazov. Veliki grad.

U Partizan je stigao 1977. godine i skoro celu karijeru je proveo noseći crno-bele boje, ne računajući kasniji odlazak u Granadu, pa na kraju u Vojvodinu. U dresu Partizana, Savović je osvojio čak tri evropska Kupa Radivoja Koraća, tri titule prvaka velike Jugoslavije i dva Kupa SFRJ.

Partizan: Otišao "Sveti Sava", simbol jedne epohe

Partizan je posle odlaska Dragana Kićanovića i Dražena Dalipagića upao u težak period. Povratkom Kićanovića crno-beli su stali na noge, postavljen je sistem, dosta mladih igrača koji su učili uz starije među kojima je bio i Savović. Tako se gradio put ka osvajanju Partizanove titule prvaka Evrope. Koji je Savović režirao iz fotelje sportskog direktora.

“ŽELJKO I JA SEDIMO U KLUBU KNJIŽEVNIKA…”

Dešava se neretko da se prenebregne činjenica da je Milenko Savović bio sportski direktor Partizana u momentu kada su se crno-beli popeli na tron Evrope u Istanbulu 1992. godine. Naravno, to je vrlo važna istorijska činjenica koja će zauvek biti upisana u sportskim udžbenicima.

Prisetio se Savović u jednom intervjuu za Nedeljnik kako je izgledalo postavljanje njegovog kuma Željka Obradovića za trenera i kako je krenula cela priča ka završetku u Istanbulu.

"Trebalo je da bude kapiten reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Rimu. A sve se dešava u noći pre odlaska na to prvenstvo. Željko i ja sedimo u Klubu književnika sa ženama na večeri i dogovaramo se da nađemo klub u kome ćemo zajedno igrati sledeće sezone. Mi smo dugogodišnji prijatelji i kumovi. Tada nije bilo mobilnih telefona i izlazi kelner iz kuhinje i kaže mi: 'Savo, telefon.' Na vezi je Kićanović i kaže: 'Gde ste? Tražimo vas po celom gradu. Dođite kod mene kući.' Godinama unazad je Kića pričao da će Željko biti trener, a ja da dođem na njegovo mesto. Ali nismo se nadali da će to biti brzo. I odemo i dogovorimo se s Kićom, ali postoji problem jer Željko treba da ode na aerodrom i kaže Dudi Ivkoviću da postaje trener”.

Prilazimo aerodromu, unosi se oprema, mi bez torbi i Duda pita: 'Gde ste vi?' Kaže mu Željko: 'Postao sam trener Partizana.' Na to će Duda: 'Ma ajde bre.' Ali onda ugleda Kiću i shvati da je ozbiljno. Voleo je mnogo Željka, i čestitao mu je", rekao je tada Savović.

To je bila prva njegova sezona kao sportskog direktora i odmah najveći uspeh srpske klupske košarke. Zanimljivo je da je on odabrao da Partizan igra utakmice u Fuenlabradi zbog čitave situacije koja je tada vladala.

"A počelo je baš teško jer je stigla zabrana da igramo u Beogradu. Potpisali smo ugovor oko televizijskih prava, ali je bilo pitanje gde ćemo da igramo? Ponudili su nam Španci Sevilju, La Korunju ili predgrađe Madrida. Računam – igramo domaću ligu, pa onda u Španiji kao domaćini, pa gostovanja. Mislim se gde da treniramo od tih svih putovanja? Jeftinije nam je da budemo u Madridu nego da putujemo iz Beograda. Svi su govorili: 'Nemaju šanse u Kupu šampiona.' Niko nije verovao u nas. A mi smo postali vezani jedni za druge od tolikog vremena koje smo provodili zajedno. Bilo je naporno, ali s druge strane, živeli smo kao porodica", prisetio se Savović.

Naravno, celu tu sezonu i ogroman uspeh obeležila je trojka Aleksandra Đorđevića u poslednjoj sekundi finala protiv Huventuda. Ona je svima od učesnika promenila živote.

Prilikom dolaska Đorđevića sa Virtusom na megdan Partizanu prošle godine, pozvali smo Savovića da govori o Saletu, a naravno da je jedna od tema bila upravo ta čuvena trojka.

 “Na nekom druženju, bila je neka godišnjica, stajali smo Sale Danilović i ja, i komentarisali smo da je to šut koji je promenio ne samo sportske karijere, već im je promenio život. Otišli su u dobre klubove, dokazali su se kao dobri igrači, i u reprezentaciji. Evo sada Đorđević dolazi kao trener Virtusa, Sale (Danilović) je predsednik Saveza. Dakle, ostvareni ljudi”, govorio je Savović očinski početkom 2020. godine u razgovoru za Mozzart Sport.

I tada smo mogli da se uverimo koliko je to bio pristupačan i kulturan gospodin. A koliko su ga svi poštovali uverili smo se na Partizanovoj proslavi Nove godine pre par godina. Oduševio je sve svojim dolaskom, a tadašnji mlađi košarkaši gledali su u njega kao u Boga.

MALI PRAMEN KOSE OFARBAN U CRVENO

Savović je voleo košarku, a voleo je i muziku. Bio je svedok nastajanja novog talasa rok scene, družio se sa muzičarima, ali i glumcima.

Poznata je priča kada je Savović pod uticajem panka ofarbao mali pramen kose u crvenu boju i tako se pojavio na treningu, posle čega je morao odmah da odseče taj deo kose.

Jasno je da Milenko Savović nije bio običan čovek, a dosta slobodnog vremena provodio je sa kumom Željkom Obradovićem koji je čak prepričao u jednom intervjuu za Evroligu kako je sve to izgledalo.

"Visili smo u pozorištu Zvezdara teatar i svuda gde je glumio moj veliki prijatelj Bogdan Diklić. Ja sam bio igrač, trener, on glumac. Nismo se razdvajali. Treći član tog čuvenog trija bio je moj kum Milenko Savović sa kojim sam igrao u Partizanu. Imali smo sreće da nas je Dik vodio na pretpremijere, bili smo na probama u Zvezdari, Beogradskom dramskom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom... To su bili izlasci koje smo najviše voleli. To mi je najviše falilo u inostranstvu. Između nas smo imali interno zezanje. Znali smo praktično znali sve replike iz tih filmova i predstava, kao i dosta ljudi u tom periodu u Beogradu. Onda smo sedeli u kafani tako da drugi ne razumeju šta pričamo,”, evocirao je uspomene Obradović.

Ko su najvažniji ljudi u vašem životu? To je bilo pitanje upućeno Obradoviću od strane KOŠ magazina u jednom od brojnih intervjua.

"Uz moje roditelje i porodicu, na košarkaškom planu uvek ću reći da su mi najviše pomogli profesor Aca Nikolić, zatim Dragan Kićanović, Duda Ivković, Milenko Savović i Vlada Androić. Sa ovom trojicom sam vezan i kumstvom", rekao je jednom prilikom Obradović.

Inače, Savović je uspeo čak da učestvuje u organizaciji i jedne predstave usled poznanstva sa Diklićem.

Korektan, uvek spreman za razgovor, pristojan, prijatan, vaspitan... Odličan košarkaš i sportski direktor. Kapiten. Čovek. To je bio Milenko Savović.