Kako se u stvari postaje NBA šampion?

"Voliš li da se kockaš?"

"I ne baš."

"Onda si na pogrešnom mestu..."

Ako ste poslednjih dana bindžovali Netfliksove hit serije, onda ste već u prvoj epizodi treće sezone "Lincoln Lawyera" mogli da naletite na ovaj dijalog tako stereotipan za američku kulturu upakovanu u filmsku i serijsku produkciju. Uvek je ista stvar - i kada treba preseći neke žice pred eksploziju i kada samozaljubljeni klipan prvi put vidi neku devojku i kada porodica pod pritiskom dugova i preskupog zdravstvenog osiguranja mora da se seli - moraju da se kockaju i oni koji to ne vole. Tako je sa pričama o uspehu - kapitalizam ih ne odvaja od rizika.

Takav dijalog može da se pronađe u istoriji svih NBA timova koji su nekada ostvarili ne samo američki, nego i sve druge snove, okitivši se šampionskim prstenom. Obično su na dve strane tog dijaloga vlasnik kome se žuri i generalni menadžer koji mora da preseče. Upravo na taj način kroz istoriju su nastajale šampionske ekipe.

A kako one, u neko drugo košarkaško doba, nastaju danas?

PARITET

O tom je izrazu bilo mnogo reči i tokom nekoliko minulih evroligaških sezona i ništa bolje ne opisuje kontekst u kom vlasnici, generalni menadžeri i treneri (ako se nešto pitaju) moraju da donose odluke i usmeravaju budućnost svojih timova od - pariteta. Može se posmatrati iz različitih uglova.

Ako ove sezone šampionski prsten uzme ekipa koja to nije uradila od 2019. biće to najduži niz sa različitim šampionima u istoriji lige. Već sada izjednačen je rekord sa šest različitih šampiona u šest godina. U tih šest godina finale je igralo čak devet različitih ekipa, a finala konferencija igralo ih je 14.

Stvar može da se prebaci i na individualni nivo - od 1979. do 2001. godine, samo su tri MVP-a došla iz timova koji nisu u top11 medijskih tržišta u ligi. Od 2002. do 2024. takvih je primera bilo - 14.

I Lebron Džejms i Kevin Durent i Janis Adetokumbo i Nikola Jokić za to su vreme krčili svoj put kroz mala tržišta.

Sada sa novim ugovorom za televizijska prava koji će ligi doneti 75 milijardi dolara u roku od 11 godina, svi emiteri koji žive od pregleda na YouTube-u i pay-per-view sistema, insistiraće na dodatnoj diverzifikaciji - nikome ne odgovara da ima nekoliko dominantnih timova u obe konferencije i da ostali budu samo statisti.

Tako je direktno uslovljen rad generalnih menadžera i planiranje budućnosti.

STRATEGIJA

NBA liga svoju je vrednost decenijama dizala upravo na suprotnim idejama. Od Majkanovih Lejkersa, preko Ojerbahovih Seltiksa, Karimovih Lejkersa, velikog rivalstva zelenog i zlatnog, do Džordanovih Bulsa, Kobijevog grada anđela, sve do ona četiri vezana finala Golden Stejta i Klivlenda - sve je bilo fokusirano na dinastije.

Prirodni ciklus je podrazumevao da neki tim krene postepeno da gradi ekipu i traži na draftu veliku zvezdu, a kada je pronađe, oko nje okuplja i druge velike zvezde gradeći dinastiju. Ta ekipa ima svoju eru, a onda doživljava (postepen) pad i primat preuzima neko drugi.

Dejvid Stern upravo je manjkom velikih dinastija objasnio pad koji je liga doživela pre nego što je svojeručno proizvela veliko rivalstvo Larija Birda i Medžika Džonsona.

Zbog svega toga, generalni menadžeri danas su se našli u situaciji da dugoročnu strategiju moraju da kreiraju na drugačijem temelju.

Računica je jednostavna - emiterima odgovara da sve ekipe budu gledane i zbog toga je svakoj ekipi potrebna superzvezda. Sva istraživanja jasno pokazuju da gledanost određene ekipe opada kada iz tima ode neka superzvezda (ne igrač sa supermaks ugovorom, nego zaista neko ko ima vrednost za navijače), a da gledanost raste sa dolaskom velikih igračkih imena.

U skladu sa tim, kako bi dodatno pojačala diverzifikaciju, liga je osmislila sistem plaćanja i sankcionisanja koji Adam Silver u svim intervjuima naziva "second apron". Prosto rečeno, liga je uvela nove sankcije kako bi sprečila timove da neograničeno troše. Jer iako u NBA ligi postoji salary cap, on je bio mekši nego u NFL-u - ko prebaci dozvoljenu cifru, plati porez na luksuz. Kada je Golden Stejt za sezonu u kojoj je postao šampion platio 170 miliona dolara poreza na luksuz, uvedene su određene sankcije koje će timovi snositi ako nastave da troše. Sada je bord lige odlučio da uvede i drugi niz sankcija (spomenuti "second apron") koje su ovoga puta toliko rigorozne, da će retko kome pasti na pamet da prelazi granice.

Zbog toga je, između ostalog, Minesota poslala u Njujork Taunsa, zbog toga su se Klipersi odrekli Pola Džordža.

IGRAO SAM (SAMO) EPIZODU

Timovi su tako primorani da prave značajne rezove, a kako je Krenke, vlasnik Nagetsa rekao: "Ovo će prilagođavanje biti teško jer smo timove pravili po starim pravilima, a moraćemo da ih sačuvamo po novim".

Ti rezovi dovešće do toga da pored superzvezde, koju svi jure, fokus bude i na nečemu što amerikanci zovu "versatile veteran role player". Ponaški, na one badže koje imaju iskustvo i mogu da, iako obavljaju epizodne uloge, popune važne rupe i omoguće da tim funkcioniše kao podmazan.

Svako ima nekog svog epizodnog heroja.

Sećam se koliko sam obožavao Denija Grina u San Antoniju i pre nego što je počeo da zatrpava protivnike trojkama, prisećajući se njegovih jadranskih avantura iz Stožica. Ljudi su do imbecilnosti zavoleli Kantevijusa Koldvela Poupa u Denverovoj šampionskoj sezoni. Brus Braun? Brat koji voli rakiju, ali još više voli prljave poslove. Hoćemo prošlogodišnje epizodne heroje? Ti Džej Mekonel ili Donte Divićenco.

Razlika između epizodnih uloga nekada i epizodnih uloga danas je u tome što su takvi igrači u dinastijama bili peta, šesta ili sedma violina tima, a sada su standardni i nezamenjivi deo petorke i usput su za to dobro plaćeni.

Zbog toga dobar broj generalnih menadžera tvrdi da su timovi poslednjih godina - a to će se posebno pokazati u narednim - ići onoliko daleko koliko su im dobri igrači sa epizodnim ulogama.

Stvar je uslovljena finansijama, ali i praktičnim primerima.

Setite se Torontove šampionske sezone; taj tim su predvodili Kavaj Lenard, Kajl Lauri i Paskal Sjakam koji je rastao tokom čitave sezone, ali su nezamenjive bile uloge Freda Van Vlita, Marka Gasola i rečenog Denija Grina. Godinu kasnije u šampionskim Lejkersima? Opet Grin, ali još važnije KCP, Rejdžon Rondo. Super su Janis i Midlton i Holidej, ali da li se sećate Bobija Portisa i Bruka Lopeza iz one sezone. Da ne pričamo o Maksu Strusu ili Pejtonu Pričardu ili Pi Džej Vašingtonu.

ŠEF JE TU

U takvoj "konfiguraciji moći", kako to vole da kažu NBA analitičari, teško je uspostaviti dominaciju i zapravo nije šuplja fraza da je "sve moguće".

Razuđivanje kvaliteta već je dovelo do toga da se NBA liga suoči sa pojmom koji se naziva "fat middle" - to je veliki broj timova koji tokom sezone ostvare od 40 do 52 pobeda i koji nisu ni u samom vrhu konferencije Prošle godine je takvih timova bilo 17, a pretprošle 16.

Iz te baze timova bukvalno svake godine može da se dogodi da neki novi tim iskoči.

Ako se ispune prva dva preduslova - superzvezda koja to zvanje potvrđuje na terenu i nekoliko kvalitetnih igrača uloge - potrebno je da se ispuni i treći uslov. Trener.

Superzvezda može svake večeri da radi vrhunski posao.

Igrači uloge mogu da pokriju sve što je jednom timu potrebno za veliki rezultat - i da igraju kvalitetnu odbranu na najboljem protivničkom napadaču, i da pogađaju trojke u visokim procentima, i da igraju sa energijom fanatika na obe strane parketa - ali to i dalje neće biti garancija.

Potrebno je da stvari sa trenerom "legnu".

Jokićev Denver postao je šampionski tek onda kada je Majk Meloun rešio svoje bubice i prestao i sam da upada u crne minute u kojima zaboravi nekog igrača na klupi, ili ne uspeva da pronađe rešenje u odbrani za nešto što protivnik beskrajno eksploatiše. Setite se kako su Nagetsi igrali odbranu od pikenrola. Janisovi Baksi mučili su muku sa Badenholzerovom predvidivošću. Njegov je sistem delo perfekcioniste, toliko utegnut da je prečesto postajao predvidiv. A onda je naučio lekciju. Naposletku, Seltiksi su ostavili bolji utisak u sezoni u kojoj su ometlali Bruklin pun zvezda i pošteno se pobili u finalu sa Golden Stejtom, nego prošle sezone kada su postali prvaci. Mazula im je, priznaju i sami, dao malo više slobode.

NADA

Ako je ranije bilo potrebno da se dovede velika zvezda i da se toj zvezdi dovuku saigrači iz čije guzice ispada jednako sjajna zvezdana prašina, u ovoj NBA eri, bolje prolaze oni koji umeju da rešavaju mnogo složenije jednačine.

Velike zvezde na gomili nisu garancija uspeha.

Igrači nevelikog pedigrea koji razvaljuju svoj uži krug zadataka svake noći, pravilno raspoređeni oko superzvezde - to ako nije garancija, onda jeste nada.

"Ranije nije moglo da se dogodi ovo", pričao je generalni menadžer Golden Stejta. "Da jedne sezone budemo očajni, a da posle dve sezone osvojimo šampionski prsten. Ako tim ima potrebne resurse, u ovako konkurentnoj ligi, ima pravo da se nada da će uraditi velike stvari".

Nada je, tvrde ekonomisti, u osnovi kapitalizma.

Šampionska nada, koja i ove sezone stanuje u velikom broju hala širom Amerike, u osnovi je kvalitetne prodaje NBA lige.

I oni koji ne vole da se kockaju, igraće protiv rizika, dokle god postoji nada.