Još je samo dečak koji je predriblao sve duhove prošlosti

Ovo je poslednja rečenica ovog teksta u kojoj se spominje Majkl Džordan. Ovo je i poslednji pasus ovog teksta u kome se spominju večne liste - svi oni spiskovi pažljivo pohranjivane individualne statistike, na kojima se Lebron Džejms toliko često nalazi na prvim mestima. Prvi po broju odigranih minuta i utakmica, prvi po broju postignutih poena, prvi po broju ispaljenih šuteva i promašaja, četvrti po broju asistencija, četvrti po broju skokova, treći po broju odigranih finala. Ovo je ujedno i poslednja prilika - sekcija za komentare ispod ovog teksta - da se Lebronu Džejmsu nešto stavi na teret.

Od sutra, ili već od danas po podne, sve će to biti deplasirano. Lebron Džejms danas puni 40 godina. Slovima, četrdeset godina. I ovo je prva sezona u kojoj smo dobili priliku da vidimo da su ga te godine ujele - u nekim utakmicama je bio laka defanzivna meta, u nekima samo nemoćno spuštao ramena i odustajao. I pored ugriza, ovo je sezona u kojoj do slanja ovog teksta uredniku, Lebron Džejms beleži prosečno 23,5 poena, 7,9 skokova i devet asistencija po utakmici.

Ovo je priča o Lebronu Džejmsu čoveku i Lebronu Džejmsu košarkašu, "rođenom hukeru", kako voli sebe da opiše.

Umesto 40. svećice na rođendanskoj torti.

Svet se spremao da dočeka 1985. godinu.

U Sovjetskom Savezu Konstantin Černenko postao je generalni sekretar Sovjetske komunističke partije. Tokom Superboula XVIII emitovana je reklama za "Apple 1984" - kratak video o Eplovom mekintošu koji je promenio i kompjutersku i reklamnu industriju. Umro je legendarni novinar Truman Kapote, a Regan se zezao u LIVE programu kako će da bombarduje Rusiju. SSSR je bojktovao Olimpijske igre. Karim Abdul Džabar je oborio rekord NBA lige po broju postignutih poena. Edi Marfi je odigrao ulogu u "Policajcu sa Beverli hilsa". Springstin je objavio "Dancing in the dark", a Madona "Borderline".

Sve se to naguralo u 1984. godinu i svet se nadao da će naredna biti malo bolja.

Već je pao mrak kada su, dan pred doček Nove godine, 16-godišnjoj devojci rekli da je porođaj prošao uspešno. Glorija Džejms držala je bebu u naručju i plakala. Kako će kasnije opisati porodični biografi i hroničari, morile su je dileme da li bi uopšte trebalo da vodi to dete sa sobom iz bolnice ili bi za novorođenče bilo bolje da ga ostavi nekoj hraniteljskoj porodici. Glorija je znala da je otac njenog deteta čovek debelog dosijea i još debljeg zatvorskog kartona i da na njega u gajenju svog sina neće moći da računa. Ipak, odlučila je da pokuša da se bori.

Akron nije bajno mesto za život ako nemate stabilne izvore prihoda i svoj krov nad glavom. Tako su prve godine života malog Lebrona prošle u seljakanju iz kuće u kuću, iz jednog opasnog kraja u drugi, još opasniji kraj. Jedne noći, dok je Džejms bio sasvim mali - prisetiće se toga u emotivnom intervjuu - majka i on bili su prinuđeni da zanoće pod otvorenim nebom. Neko je izbacio stari kauč pored kontejnera i Glorija i Lebron su tu proveli noć, pod zvezdama.

Perspektiva malog Lebrona Džejmsa bila je nikakva, a svet kao svet, tačno je znao kako bi njegov život u perspektivi trebalo da izgleda.

Ako bude imao hrabrosti, izboriće se za svoj ćošak u ulici ili čitav niz ulica u nekom od opasnih kvartova. Biće ulični pas, koji će se boriti za svaki zalogaj i za svaku novčanicu, jer mu po poreklu i kontekstu u kom je rastao ništa zapravo neće pripadati.

Ako uz hrabrost bude imao i sreće, snimiće pesmu, ili će - crne rupe su svuda iste - "smuvati neku lepu ribu".

"Biće mnogo gori i od oca", govorili su.

U istom kraju u kom je Glorija mučila muku da podigne sina, živeo je i Frenki Voker, bivši NFL igrač, lokalni trener i lovac na talente. Frenki je, shvativši u razgovoru sa ljudima koji su poznavali Gloriju da ona nema mogućnost da omogući Lebronu normalan život, predložio da se mladi Džejms useli kod njega. On je dečaku dao sigurnost, a njegovoj mami "grejs period" da stane na noge. Klinca je, logično, upisao na američki fudbal i u petom razredu Džejms je odigrao prvu utakmicu. Posle nekog vremena pitao je Frenkija da li bi bio ljut na njega ako pređe na košarku. Bilo je to najlepše i najvažnije "ne" koje je Lebron dobio u životu.

Lebron Džejms i Džulijus Irving 2003. godine (©AFP)

Svet se spremao da dočeka 2003. godinu.

U Moskovskom pozorištu čečenski separatisti stvorili su talačku krizu koja je trajala danima. Kompanija Apple na Superboulu je reklamirala svoj iMac, a prvu titulu u istoriji te večeri osvojili su Nju Ingland Petriotsi. Džimi Karter dobio je Nobelovu nagradu za mir, a Džordž Buš nije morao da se zeza o bombardovanju u LIVE programu na televiziji - Amerika je započela svoje nove ratove, a predsednik je Irak, Iran i Severnu Koreju opisao kao "osovinu svetskog zla". Hale Beri postala je prva glumica tamne puti koja je dobila Oskara za glavnu žensku ulogu, a Madonu i Springstina na Bilbordovoj godišnjoj listi zamenili su Eminem i Keli Klarkson koja je pobedila u prvom američkom "Idolu".

Sve se to naguralo u 2002. godinu i svet se nadao da će naredna biti malo bolja.

Dan pred doček Nove godine u kući Frenkija Vokera upaljeno je 18 svećica. Okupili su se porodica i prijatelji da proslave 18. rođendan momka koji je godinu ranije izašao na naslovnoj strani magazina "Slam", sa vrlo jasnim opisom - "najbolji srednjoškolski košarkaš u Americi". Na slici je bio isti osmeh koji su u Frenkijevoj kući zaklonile svećice.

Svi su već pričali o NBA draftu koji ga je čekao sledeće godine i o tome kako će mladi Džejms sigurno biti prvi pik. Glorija je razmišljala o tome da više nikada neće biti gladni, a Lebron o onoj noći na kauču pored kontejnera.

O zvezdama.

Svet kao svet, tačno je znao kako bi njegova košarkaška karijera u perspektivi trebalo da izgleda. Svi su već bili siti nekih novih mladih talenata koji ne ostvare potencijal koji im bord lige i novinari gladni "naslednika", ucrtavaju. Nije uspelo sa Marberijem. Postajalo je sve jasnije da neće uspeti ni sa Ajversonom. A ovaj novi klinac, "on je stena u košarkaškim patikama", pisali su skeptici u kolumnama. "I njegovi šutevi su takvi - kameni".

Posle nekog vremena dogodiće se kultna draft noć i Lebrona Džejmsa kao prvog pika na draftu odabraće, kako stvari umeju da se poslože, Klivlend Kavalirsi. Bilo je to najlepše i najvažnije "da" koje je Lebron dobio u životu.

Svet se sprema da dočeka 2025. godinu.

Rusija i Ukrajina dodatno su pojačale i vojna dejstva i ubilačku retoriku u kojoj sve češće odzvanjaju nuklearni strahovi. Najbolju reklamu na Superboulu imao je Apple, a pune tribine su svojim Ajfonima 15 Pro Max snimale Čifse kako dižu trofej i Tejlor Svift u loži kako za njih navija. Predsednik Amerike više nije morao da se zeza o bombardovanju jer je čitav Bliski istok godinu proveo pod bombama, a ni odlazeći ni dolazeći američki predsednik nisu baš sigurni koji sve narodi žive na Bliskom istoku. Godine su čudo, reći će mnogi posle predsedničke debate. Kilijan Marfi dobio je Oskara za Openhajmera, a onda za dušu svih svojih fanova snimio i film o "Peaky Blindersima". Tejlor Svift nije prestala da iskače iz frižidera, ni sa top-lista.

Sve se to naguralo u 2024. godinu i svet se nada da će naredna biti malo bolja.

Dan pred doček nove godine u kući Lebrona Džejmsa gori 40 svećica i u tom plamenu tinja paradoks čitavog njegovog života. Svet se toliko promenio od trenutka kada je došao na svet i još toliko okrenuo naglavačke od kada je ušao u NBA svet, a sve priče koje su ga od detinjstva pratile i dalje važe.

Lebron Džejms postao je ulični pas. Koji se bori za svaki zalogaj i krvari za doslovno svaki korak unapred koji je napravio. "Ooo da", rekao je nedavno o njemu Kevin Durent. "To je jedan fucking doggy dog". Bio je dovoljno hrabar da odigra na najveću kvotu u svom životu i imao je dovoljno sreće - nije snimio pesmu, ali nije upao ni u crne rupe.

Nikada u njega kao u čoveka niko nije upirao prstom. Nikada ga nisu skupljali iz klubova izraubovanog kao nanin kauč. Nikada mu nisu na teret stavljali teške optužbe za bilo kakva krivična dela. Oženio je ženu koju je voleo i sa njom stvorio porodicu na koju je ponosan. Nikada nije ličio na svog oca. Ali svet kao svet, već je našao razlog da opet koristi rečenicu - "biće mnogo gori od oca".

Lebron Džejms (©AFP)

Čitava košarkaška karijera Lebrona Džejmsa zapravo je u drugom planu u njegovom životu, koliko god smešno zvučalo kada neko to kaže za čoveka koji traje više od dve decenije pre svega zbog neverovatne posvećnosti igri i višemilionskog ulaganja u telo svake godine. Ali to je istina - 40 godina Lebrona Džejmsa, driblanje je duhova prošlosti. Košarka je tu manja briga.

A ta "manja briga", jedna je od najvećih karijera u istoriji igre.

Sve ono što je pisalo u izveštajima NBA skauta na dočeku 2003. godine, Lebron Džejms je pocepao i spalio. I tako svake godine. Sve što su igrački bile njegove mane, postale su njegova radna opsesija. sve što su bili njegovi kvaliteti, koristio je kao odskočne daske. Već 22 sezone pred očima nam je čovek kome je košarka uvek predstavljala ugrabljenu priliku da nešto napravi od svog života. I već 22 godine on pred našim očima radi na tome da postane bolja verzija igrača.

To je, od bilo kakvih brojki, rekorda, večnih lista i poređenja, glavni utisak o Lebronu Džejmsu.

Od prvog dana, od prve naslovne strane, nailazilo je na nipodaštavanja.

Smatrali su da ima samo telesinu, da je stena u košarkaškim patikama koja ka obruču baca kamenje. On je od tela napravio još veću i čvršću stenu, a ono kamenje pobacao u izloge njegovih najljućih kritičara.

U prvim sezonama u ligi, odbrameni igrači umeli su da mu se odmaknu za korak ili dva i provociraju šut. Poslednjih nekoliko sezona, Lebron šutira kao mahnit. Nije promenio samo mehaniku, nego je poboljšao apsolutno svaki segment šuta - selekciju, daljine sa kojih šutira, broj ispaljenih trojki po meču, sve vreme unapređujući svoje procente.

I tako je sa bilo kojim elementom igre.

Onog ranog leta kobnog za razvoj njegovog imidža, na niskom postu je uspevao da ga sačuva Džej Džej Barea. Narednih pola godine, ili godinu, unajmio je najbolje trenere i do besvesti proučavao tu svoju slabu tačku, pa postao gotovo nezaustavljiv na niskom postu.

Čovek je došao u ligu u momentu dok je još uvek postojao hand-check, dočekao u ligi Stefa Karija i kompletnu promenu stila koju je ovaj doneo sa svojim Voriorsima, dočekao u ligi Luku Dončića i Nikolu Jokića i kompletnu promenu narativa o tome šta je zapravo NBA zvezda i promenu stila najboljih igrača u ligi, i traje i dalje. I to ne bez ambicija, već čeka trejdove koji bi mu omogućili da se u 2025. opet dobro potuče.

Lebron Džejms nikada nije negirao da je običan čovek. Kao nedokazani klinac i kao dokazani veteran uvek je imao potrebu da se dokazuje iz pozicije kompleksa niže vrednosti koji mu je javnost nametala neprestanim poređenjima, ali sve mu to sa ovih 40 godina na grbači zapravo dobro stoji.

I kada ga Barea školuje na niskom postu. I kada se obruka u slučaju "Kina protiv Hjustona". I kada preglumljuje aktivizam. I kada forsira svoju "nepo bebu". I kada gubi.

Lebron je čovek koji greši i koji teško radi da bi svoje greške i svoje poraze pretvorio u pobede.

Lebron Džejms (©AFP)

Ljudi rođeni šezdesetih, sedamdestih i osamdesetih imali su svog heroja. Ljudi rođeni devedesetih ostali su zaljubljeni u Kobija. Oni najmlađi ljubitelji košarke zagledali su se u Stefa. Ali svi oni, svi mi zapravo, imamo Lebrona. Kao simbol sa kojim poredimo svoje idole. Kao merilo košarkaške vrednosti koje traje kao nikada nijedno drugo.

Dan pred doček neke od narednih novih godina - ako se neko od glavnih likova italic pasusa ovog teksta ne napravi pametan i ukine bilo kakve godine ovoj planeti - Lebron će svećice duvati kao penzioner.

Umesto zlatnog sata od firme, biće dovoljno da mu liga pokloni jedan reel od 90 sekundi sa svim njegovim ikonskim potezima koji su ušli u istoriju sporta koji volimo. Sve one sezone u kojima je bez osoblja, sam na svojoj grbači vukao timove do finala. Sve one sezone u kojima je menjao timove i tražio dobitnu kombinaciju za košarkašku sreću. Sve one titule za koje je krvavo radio i koje je zaslužio. Na kraju tog oproštajnog video klipa, biće ona blokada koju je zveknuo Igudali kao metafora čitave njegove karijere.

Stvar deluje izgubljeno i to će biti laki poeni za sudbinu. A onda odnekle iz mraka, iz donjeg levog ugla ekrana, iskače kao avet igrač u dresu Klivlenda, onaj klinac iz Akrona, i udara rampu na sve ono što su predvideli da će mu se u životu i karijeri dogoditi.

Svi šampionski prstenovi i MVP priznanja, svi poeni koje je ubacio, sve za šta je teško i mukotrpno radio, zapravo stanu u samo jednu noć pod otvorenim nebom dečaka koji je imao hrabrosti da sanja.

Put koji je prešao od kauča pored kontejnera do širokog osmeha iza 40 upaljenih svećica danas, njegov je najlepši poklon.