INTERVJU - Saša Obradović: Iz Monaka nisam otišao kao gubitnik, zaslužujem veliki klub
Vreme čitanja: 11min | pet. 13.12.24. | 08:09
“Kada sam dolazio, nije bilo lako da se izboriš za neki dobar posao, a sada u odlasku mogu da kažem da imam dobar rejting i uopšte se ne bojim da će da bude nešto dobro i veliko ispred mene“, kaže srpski trener koji se osvrnuo na odlazak iz Kneževine, ali i dolazak Džona Brauna u Crvenu zvezdu
Nema mesec dana, evropsku košarku je kao grom iz vedra neba pogodila vest da Saša Obradović više nije trener Monaka. Desilo se to dan nakon poraza od Le Mana u francuskom prvenstvu. Odlazak srpskog stručnjaka šokirao je ne samo košarkašku javnost, već i igrače Monaka koji su na društvenim mrežama izražavali nedvosmisleno žaljenje što su izneverili šefa, svesni je dosta stvari na koje on nije imao uticaj dovelo do nekonstantne forme i igara sa dosta amplituda.
Obradović je posle emotivnog rastanka sa klubom u kojem je ostavio dubok trag želeo da uzme malo vremena za sebe, da procesuira sve što se dogodilo. Sada je došao red da prvi put progovori o odlasku iz Monaka, ali i da za Mozzart Sport pročešlja aktuelnosti u evropskoj košarci, kao i potpis njegovog nekadašnjeg pulena Džona Brauna za Crvenu zvezdu, te da iznese svoje viđenje o stanju u redovima beogradskih večitih rivala.
Izabrane vesti
“Imam veliku zahvalnost pre svega što sam dobio šansu da radim u Monaku, sve negativne i pozitivne stvari koje su se desile, a bilo ih je, pomogle su mi da se razvijem kao trener, da budem bolji“, otvorio je Obradović intervju za Mozzart Sport i nastavio:
“Kada sam dolazio, nije bilo lako da se izboriš za neki dobar posao, a sada u odlasku mogu da kažem da imam dobar rejting i uopšte se ne bojim da će da bude nešto dobro i veliko ispred mene. Drugo, što je takođe mnogo važno, ne odlazim kao gubitnik. Sve stvari koje su se dešavale bile su očekivane za mene, znaju to ljudi koji su radili unutra. Mislim na faze 'gore-dole' koje su i sada prisutne, nebitno da li je bila promena trenera ili ne“.
Suštinski, dosta je objektivnih stvari koje su uticale da Monako pod vašim vođstvom ne započne sezonu na idealan način.
“Doći će momenat kada će sve to da se stabilizuje i doći će na svoje. Objektivne su okolnosti da nijedan jedini trening od početka sezone nismo uradili, čak ni pre početka sezone. Majk Džejms je prvi trening napravio kada je trebalo da počne da se igra Evroliga. I njegova promenjiva forma je isto očekivana. I drugi igrači su imali problema sa povredama. Ta nekonstantnost je samo bila trenutna. Svi ciljevi su i dalje bili vrlo otvoreni i realni da se dostignu“.
A to su?
“Pre početka se pričalo o Fajnal foru, da se dominantno osvoji francuska liga. Ma kako sve to trenutno izgledalo, mišljenja sam da je sve to bilo i više nego realno da se uradi. Zato i kažem da iz Monaka ne odlazim kao gubitnik“.
Verovatno ste i vi svesni koliko je sve iznenadila vest da ste napustili Monako...
“Meni je pre svega, velika satisfakcija pored titula i pobeda koje smo ostvarili u Evroligi, način na koji su se igrači oprostili od mene, preko društvenih mreža, a mnogo više kroz lična obraćanja i poruke. Stavili su mi svi do znanja koliko smo dobro radili i koliko smo ostvarili super odnos, da je svima žao i krivo što se to desilo. To je meni, povrh svega, određena satisfakcija. Ostavio sam trag i u Monaku, ne samo u ekipama sa kojima sam radio u prošlosti. Mogu da kažem da sam prvi osvojio trofej u kupu, prvenstvo, da smo igrali plej-of Evrolige. Mnoge velike ekipe su imale problem da dođu do Fajnal fora, mi smo i to uspeli. Jednom smo bili među četiri najbolje ekipe u Evropi, jednom nas je od toga delio jedan šut... To su velike stvari. Ima ko da poštuje to, a iz poruka podrške koje su mi poslate jasno mi je da su i igrači to prepoznali, koliko smo toga zajedno uradili, koliko smo dobrih stvari napravili za rezultate koje smo ostvarili“.
Javnosti je odmah u oči upala poruka Majka Džejmsa na društvenim mrežama. Vaš odnos na početku nije bio najbolji, a sada se pokazalo da ste stvorili neraskidivu vezu, punu uzajamnog poštovanja.
“Vrlo jednostavno bih to opisao... Kada sam prvi put došao, on je bio igrač sa velikim egom, vrlo specifičan igrač za neku kontrolu i saradnju. Tokom mog prvog boravka ovde mislim da nijednu moju kritiku nije mogao da prihvati, pogotovo ne ispred ekipe. To se značajno promenilo do rastanka sada, jer je sve moje zamisli, ideje i taktičke zamisli prihvatio bez ikakvog pogovora, čak i po pitanju ponašanja. To dovoljno govori o tome koliko je naš odnos evoluirao ne samo sada, već i za budućnost. Imamo neraskidivu vezu, to smatram velikim uspehom, jer verujem da ni sa jednim drugim trenerom to nije uspeo da ostvari“.
Sada se postavlja pitanje – šta dalje? Da li ćete raditi već ove sezone ili nameravate da malo odmorite?
“Bilo je kontakta. Ovo je 20. godina mog trenerskog rada, kroz sve što sam prošao i dokazivanje kojim sam hteo da pokažem svoju maksimalnu posvećenost poslu i radu, prolazio sam i manje kroz manje sredine, velike timove i velike igrače... Ne želim da zvučim arogantno, ali zaslužujem veliki klub, šansu u velikom klubu. Za to sam se spremao svih ovih godina, energija mi je na velikom nivou. Gladan sam uspeha, rada i dokazivanja... Sve ovo što se desilo samo će me napraviti još boljim“, priča Obradović i dodaje:
“Za ovu sezonu rekao sam da neću da radim svuda, samo da bih radio. U nekim solidnim tonovima, kako to već može da se kaže, sam se rastao sa Monakom. Klub će da ispoštuje sve što treba da se ispoštuje. Čekaću pravu priliku“.
Nije tajna da je vaša velika želja klupa reprezentacije Srbije, to ste i ranije isticali? Reprezentacija je na radost cele nacije zadržala Svetislava Pešića, ali i dalje je aktuelna diskusija na temu – ko posle?
“Iskreno, o tome ne bih sada komentarisao. Ako bude došlo – desiće se. Prava energija treba da se uloži da se pomogne maksimalno selektoru Pešiću i igračima koji budu igrali za reprezentaciju. Pre svega, bilo ja ili neko drugi, kult reprezentacije ili stvaranja istog koji se u nekim fazama gubio, mora da se nastavi. Pešić je ovo sve izneo na najbolji mogući način, pokriven i rezultatima, ali mnogo više odnosom igrača prema reprezentativnom dresu. Sa strane gledano, izgleda da su svi momci bili zadovoljni što su deo svega toga, to mora da bude i u budućnosti. Svi moraju da budu svesni šta znači promocija kroz ovaj trofejni sport kod nas. Da li ja, da li neko drugi, to mora da se neguje. Lepo je sve ovo što se dešavalo. Imamo trenera kao što je Pešić koji to sve može da nosi, sada kada je trener i onog trenutka kada to više ne bude. On mora uvek da bude deo stručnog štaba u nekom obliku i glavni savetnik za razna pitanja u budućnosti“.
Crvena zvezda je pre dva dana potpisala Džona Brauna, sa kojim ste vi sarađivali u Monaku. Šta je to što Crvena zvezda dobija sa njim u sastavu?
“Igrač takvog kvaliteta ili profila može da se stavi u bilo koju funkciju. Kada imaš ekipu u kojoj treba da sastaviš strance sa domaćim igračima, meni je uvek bilo važno da dovedem nekog ko može uspešno da pokrije više pozicija. Takođe, jako sam vodio računa i o tome da tog stranca možeš da upariš sa bilo kojim igračem. To je bio naš kvalitet, Brauna smo mogli da koristimo i u paru sa Donatasom Motiejunasom. Imali su u odbranama nekada uloge da je jedan 'četiri', drugi 'pet', a onda da se u napadu zamene. Motiejunas bi tada više mogao da širi teren, a Braun sa svojom pik'n'rol igrom iz koje se brzo otvarao donosio je raznovrsnost jer je mogao da šutne sa poludistance, ali i da podeli dodavanje. Motiejunas i on su bili odličan par“, kaže Obradović i produžava misao:
“Imao sam tu mogućnost da tako koristim i Dontu Hola i recimo Čimu Monekea zajedno sa njim. To smo isto mogli da igramo bez problema. Nije samo to da imaš širinu terena, već i da imaš čvrstinu na svim tim pozicijama i dobar ofanzivni skok. On je u svemu tome prisutan. Greši on dosta i to će u nekim situacijama biti vidljivo, ali isto tako se mnogo dobro vraća iz svih grešaka. Biće pojačanje, ali je naposletku najbitnije zdravlje“.
Kada ste pomenuli zdravlje, on je tokom vikenda i u ponedeljak prošao niz lekarskih pregleda kako bi se utvrdilo njegovo stanje.
“Najvažnije je da se ispostavi da povreda koja uopšte nije bila naivna i mala, imao je veliku operaciju, ne ometa njegov povratak i treba videti kako će iz svega toga da se vrati. Čelnici (Monaka) koji su odlučivali da li da se potpiše ili ne napravili su određeno predviđanje, nisu hteli da rizikuju sa njegovom rehabilitacijom“.
On je neko ko je takođe i dobar po svlačionicu, što je takođe jedan od važnih elemenata kada govorimo o hemiji jednog tima, a posebno kada igrač dolazi usred sezone u novu svlačionicu.
“Mnogo je važna još jedna stvar, sadašnji treneri kada biraju igrače kako bi pravili hemiju u ekipi koja je nova ili totalno nova, obično biraju neke parove, koji su bili zajedno u nekim prethodnim timovima. Džon je bio sa Kenanom u Uniksu, već postoji neka hemija između njih, poznaju jako dobro jedan drugog. To su stvari koje su odmah 'naplative' na terenu. Ne treba da se igraju preterani sistemi za Džona, on će da nađe svoje mesto i poene. On prvo i pre svega radi sve da bi pomogao ekipi, nije gladan koševa, to u nekoj hijerarhiji može dosta da pomogne Zvezdi. To sve može da bude korisno i u aspektu atmosfere. Džon može u svim drugim segmentima igre koji su vidljivi, ali i koji nisu, da bude jako koristan“.
Da pročešljamo i neke aktuelnosti u evropskoj košarci... Kao neko ko je bio učesnik Fajnal fora Evrolige, kako gledate na priču da će sledeći završni turnir da se igra u Abu Dabiju? Nije još zvanično, ali je iz više izvora potvrđeno da će biti tako...
“Sve što može da utiče na to da se promoviše košarka, ima smisla. I kroz velike sredine, klubove i ljude koji su veliki finansijeri... Kult evropske košarke mora da postoji i mora da se održi. Svedoci smo koliko se u poslednje vreme dosta toga amerikanizuje, od načina igre, kopiranja sistema iz NBA što u nekim stvarima dobro, u nekim ne. Za evropsku košarku važno je da mora da postoji način da se zadrže mladi igrači i oni koji imaju određeni kvalitet. Kroz Evroligu koja postaje sve starija može da bude problem da se održi nivo igre. Čak i rezultati koji su kroz Evroligu nekonstantni za sve ekipe, osim za one koje nisu bilo projektovani da budu u vrhu kao što su Pariz, Bajern ili Žalgiris... Ekipe koje su sa velikim timskim kvalitetom, predstavljaju iznenađenja u Evroligi. Atmosfera koja vlada u tim ekipama samo je dokaz da je ovo kolektivni sport i da treba da se neguje na taj način“.
Kada smo već na ovoj temi, Dubai već igra ABA ligu, sa ambicijama da jednog dana postane deo evroligaške porodice.
“Nova ekipa, normalno je da imaju ambicije. Ne znam kako će sve to da raste kao projekat u budućnosti, ali pretpostavljam da će biti jako teško za njihova putovanja ovde, ali i ovdašnjih klubova tamo. Dobro je da postoje, vlada veliko interesovanje, sa posebnim finansijskim mogućnostima ojača će se i Evroliga, ako je to ideja, jer ne znam koliko će brzo doći do tog nivoa. Čim je odlučeno da se Fajnal for igra u Emiratima, znači da su ambicije jako visoke“.
Pomenuli ste amerikanizaciju evropske košarke, a pre nekoliko dana generalni sekretar FIBA Andreas Zaglis je na završnoj konferenciji sa medijima dao svoje viđenje na temu pregovora Svetske kuće košarke sa NBA ligom o stvaranju novog takmičenja konkurentnog Evroligi. Nešto slično je kroz redove provukao vlasnik Hapoela iz Tel Aviva Ofer Janaj, što donekle još i više podgreva spekulacije o tome da bismo mogli da dobijemo još jedno klupsko takmičenje, pa čak i u nekim diskusijama da bi Evropa mogla da postane razvojni pogon za NBA...
“I to je isto jedan način da se 'kolonizuje' Evropa ili bar igrači ovde. Ipak treba da imamo mi prepoznatljive centre, a ne da budemo razvojna liga za Amerikance. Ako treba da se razvijaju igrači i da ostanu ovde, ali znamo da je to jako teško, razumljiva je i ambicija mladih igrača koji žele u NBA. Ne mogu još da osetim koliko bi takve stvari mogle da pomognu boljitku evropske košarke, još ne znamo nikakve detalje. Sve se svodi na pitanje – šta Evropa može da ima od toga? Ne bih mogao sada da dam neki veliki komentar na tu temu“.
Kakvo je vaše viđenje igara Crvene zvezde i Partizan Mozzart Beta u Evroligi?
“Pun potencijal obe ekipe tek može da se očekuje. Partizanov početak bio je vrlo nekonstantan, vrlo nepouzdan čak i u nekim situacijama kada su gubili utakmice koje je bilo očekivano možda da će izgubiti. Sada se to okrenulo u pozitivnom smeru i mogu da drže dobru atmosferu. Sve zavisi od pobeda, ali se već stvaraju očigledne konture kako to sve treba da izgleda. Jasnije je svima u stručnom štabu kako treba da se koristi sve ono što ima na raspolaganju, to je u svakom novom timu proces i treba strpljenja. Partizan je na dobrom putu, ispostavilo se to i zbog rezultatski nekonstantne Evrolige, sada je sve dostižno, čak i za ekipe koje su možda i u ovom trenutku nekonstantne. To je šansa za veliki plasman, a najvažnije je imati formu kada se bude rešavalo“, analizira Obradović i okreće se ka Zvezdi:
“Velika stvar ili veliki minus je gubitak Bolomboja. On je bio jedan od glavnih igrača i stub odbrane. Sada kroz Brauna, Bolomboja i Petruševa, Zvezda ima veću širinu na unutrašnjim pozicijama i može dosta da se rotira. Sada Zvezda može da ima poseban kvalitet koji se možda sada ne vidi, ali uz kompletan sastav biće mnogo jednostavnije i lakše. Sa ovim pojačanjima, biće to drugačija Zvezda, mnogo konkretnija i rezultatski stabilnija“.
Da li vidite nekog od večitih ili oba naša kluba među učesnicima doigravanja?
“Po mom mišljenju imaju realnu šansu da budu u plej-ofu, a ako se nešto više iz toga izrodi, imaće razloga da veruju u velike stvari. Želim jednoj i drugoj ekipi velike rezultate“, zaključuje Saša Obradović.
EVROLIGA - 15. kolo
Četvrtak
18.45 (1,50) Fenerbahče (16,00) Monako (3,00)
19.00 (3,70) Alba (16,00) Partizan Mozzart Bet (1,35)
20.30 (1,60) Baskonija (16,00) Virtus Bolonja (2,65)
20.45 (1,35) Bajern (16,00) Makabi (3,70)
Petak
18.30 (2,10) Efes (15,00) Panatinaikos (1,90)
20.30 (3,00) Crvena zvezda (16,00) Olimpijakos (1,50)
20.30 (1,45) Barselona (1,60) Olimpija Milano (3,20)
21.00 (2,25) Asvel (15,00) Pariz (1,80)
*** Kvote su podložne promenama