INTERVJU - Ratko Varda: Krivo mi je što se srpska košarka svela na dva tima; Evroliga sa Dubaijem nije isto takmičenje

Ratka Vardu svi znaju kao čovek koji uvek govori ono što misli. Iskren i otvoren je i u kontaktu sa medijima, zbog čega je uvek dobar sagovornik.

Tako je zajedničko putovanje za Valensiju i Madrid na duplo kolo Evrolige, odnosno susrete veterana došlo kao savršena prilika da se sa nekadašnjim centrom Partizana, Detroita, Vašingtona, Real Madrida i mnogih drugih klubova širom Evrope i regiona porazgovara o aktuelnim košarkaškim temama.

Pošto je sve tokom prošle sedmice bilo u znaku Parnog valjka, počeli smo sa tim kakav su utisak crno-beli ostavili na sagovornika?

“Zasad je fenomenalno“, počinje Varda razgovor za Mozzart Sport i nastavlja:

“Pratio sam sve od početka, ispratio transfere. Lično sam bio oduševljen kada je ‚Frenk Kaminski dolazio. S jedne strane se pokazalo kao dobrim sa strane napada, gde pravi neverovatnu razliku u odnosu na druge visoke igrače. Kada gledamo Egzuma iz prošle godine i Doužera sada, bilo je dosta skepse od strane navijača. Doužer je došao posle dve teške povrede, ovo mu je sada, da tako kažem, prva profesionalna sezona i početak je bio težak. Sada igra fenomenalno... Generalno, ekipa se jako dobro uklopila. Kaboklo koji je došao nedavno, izgleda kao da je tu ne od letos, nego možda čak i od prošle sezone. Vidi se da se razumeju i to sve jako lepo izgleda“.

Dosadašnji rezultati, reklo bi se, bude pomešane emocije.

“Da, u Evroligi je rezultat dosta bolji u odnosu na isti trenutak prošle godine, u ABA ligi su došli neke slabe utakmice. Da li je umor u pitanju, ne znam. Još je rano da donosimo velike zaključke. Prošla sezona je bila izuzetna, Partizan se vratio na veliku scenu i osvojio je ABA ligu. Ove godine Partizan ima snage da ponovi prošlogodišnji uspeh. Svi kao navijači se nadamo da može da napravi još jedan korak više, da dođe do Fajnal fora“.

Prošle sezone je tako malo falilo da se ode među četiri najbolja tima.

“Jeste, bilo je tu svega, nesreće i gluposti, kako god da ga sada nazovemo. To je košarka, trenutak kada se nešto desi. Razmišljanja zašto se nešto desi u takvom momentu... Samo onaj ko se nije bavio nekim sportom ne može da shvati kroz šta igrač prolazi u trenutku, emociju i šta se sve dešava tokom jedne utakmice ili cele serije... Ne mogu svi da sude o tome da li je neko napravio grešku ili nije. Imali smo tri meč lopte, da se nije desilo nešto što nije vezano za košarku, one tragične stvari u 'Ribnikaru'... To pokreće i pitanje da li je četvrta utakmica trebalo da se igra u toj atmosferi... Partizan se svakako vratio na veliku scenu, nadam se da će ove sezone ili da će se u nekom skorijem periodu Partizan popeti na krov Evrope“.

Da li je to sada u neku ruku i obaveza Partizana, da napadne evropski tron, s obzirom na to da u poslednje dve godine večiti rivali imaju nikad veće budžete?

“Lepo je kada gledamo sa jedne strane Crvenu zvezdu i Partizan koji imaju ogromne budžete. Ali, meni je krivo je što se to svodi samo na dva tima. Srpska košarka i srpski sport je takav da se uvek delimo na dve strane, da li smo za jedne ili druge. Kao nekom ko je bio u sportu, krivo mi je što nam liga nije kao španska, italijanska, turska ili druge, gde ima malo više klubova sa boljim uslovima. Da ne bude sve samo na Zvezdi i Partizanu, nego da i drugi igrači budu bar približno na nekom nivou profesionalizma, finansijskog i sportskog, uz sve ono što ide sa tim“.

Situacija nije jednostavna...

“Već nekoliko godina pričam o tome, kada dođe do KLS koja po meni apsolutno nema nikakvog smisla. Ne znam da li jedna liga na svetu može da traje samo 25 dana ili koliko već... Opet, tada dođe do susreta igrača koji su na izuzetno visokom nivou i košarkaša koji se bore za svoju egzistenciju tokom cele sezone. Tada imamo situaciju da oni igraju jedni protiv drugih. Kao neko ko je bio u svemu tome i ko je prolazio te delove oko finansija i klubova koji su bili kao stabilni, pa su preko noći postajali nestabilni, mogu da pričam iz tog ugla. Meni je lično krivo što smo ostali na samo dva kluba, što nije obuhvaćen malo širi krug timova. Nadam se iskreno da će se nešto promeniti u budućnosti“.

Čuo si verovatno da se radi na profesionalizaciji KLS od 2025. godine, uz veliku podršku selektora Svetislava Pešića?

“Nadam se da će tako biti stvarno. Ne bih da ulazim ni u čiju avliju, ali moram da se dotaknem nekih stvari... Neki ljudi koji konstantno vode klubove koji se gase ili su na čelu takmičenja, ne bih da pominjem imena, bio sam prisutan u klubu gde je sve bilo fenomenalno jedne godine, druge godine, gde je tim jedan šut delio od Evrolige, da bi se godinu dana ugasio i sada ne postoji više. Selektor jako dobro zna šta bi bilo dobro za našu košarku. Da li će to da zaživi i na koji način, ne znam, videćemo... Generalno, treba da se napravi sistem organizacije, da liga bude profesionalna, da igrači i klubovi bili zaštićeni na neki način. Da bi napravio svoju jaku ligu, nećeš raditi ništa što već nije napravljeno negde u svetu. Treba samo malo uključiti glavu, otići na prave adrese kako bi se zatvorio krug i napravilo sve kako treba“.

Kakvo vam je mišljenje o sadašnjoj Jadranskoj ligi?

“Po meni, ne vidim smisao igranja lige bez srpskih timova. Glavni timovi koji su konstantno u vrhu su tih četiri-pet iz Srbije. Poznato je da bi, kada bi se ABA liga ugasila, najviše trpeli klubovi iz Hrvatske, Slovenije i drugih zemalja. To je moje mišljenje, ljutio se neko ili ne“.

Načeo si jako dobru temu. Projekat Dubaija je već počeo da ulazi u regionalno takmičenje, u dogledno vreme će biti deo Evrolige. Da li je to put kojim treba da se razvija evropska košarka?

“To onda nije evropska košarka“, kao iz topa će Varda i nastavlja:

“Nije ni Evroliga, moralo bi da se promeni ime. Možemo da pričamo sve i svašta, ali je činjenica da novac godinama kontroliše dosta toga. Videli smo šta se sve izdešavalo u fudbalu tokom poslednje dve godine. Da li će to biti dobro ili ne, još ne zna niko. Širenje košarke na globalni nivo je pozitivna stvar, ali budimo realni – kakve veze ima Dubai sa Evroligom? To bi morala da bude neka druga liga, da se napravi drugačije. To je kao ono što smo imali sa Makabijem iz Tel Aviva u Jadranskoj ligi. Makabi je iz Izraela, potpuno druga država koja nema nikakve veze sa jadranskim regionom“.

Govori se da bi velika suma novca trebalo da upliva u sistem...

“To su opet neke stvari gde ne može da bude samo lepo, nego mora da bude i korisno. Da bi se nešto držalo na visokom nivou, mora da ima finansije. Verovatno čelnici Evrolige znaju šta rade, znaju kako bi to zaokružili da takmičenje postane još veće. Imamo odavno priču o Londonu, a njih tamo teško da bilo šta interesuje osim fudbala, kriketa i ragbija. Košarka u Engleskoj nikada nije bio praćen sport, ali to je opet u globalnom interesu. Ako je to dobro za širenje košarke, što da ne. Opet, lepo je za igrače i timove da putuju u drugu državu ili grad, da ne bude sve stalno isto. Po meni je Evroliga bila jako dosadna bez Partizana i bez Zvezde. Sada se pokazalo šta znače srpski timovi, zbog navijača. Da se neko ne naljuti, ali nije isto u Beogradu kada dođe u Arenu ili recimo Monaku sa četiri-pet hiljada navijača, gde su svi kao u pozorištu. Sve je to povezano, samo treba da vidimo da li će to biti Evroliga ili će morati da drugačije da se zove“.

Tvoj nekadašnji klub Mega je u protekloj polusezoni kristalisao velikog talenta srpske košarke – Nikolu Topića. Da li si možda ispratio njegove partije?

“Nikolu sam prvi put gledao prošle godine, možda i pretprošle, na juniorskom turniru Evrolige. Tada sam se prvi put susreo sa njegovim kvalitetima i doživeo sa ga kao momka koji je dominirao. Sada je bilo ono pitanje kada mladi igrači dominiraju u svojem godištu – kako će izgledati kada napravi onaj veliki korak, da pređe iz juniora u seniore. Napravio je pravi potez odlaskom u Megu, jer je pokazao pun potencijal onoga što je radio u mlađim selekcijama. Sada sve to radi i u seniorskoj konkurenciji. Pokazuje se samo da je sve bilo sa razlogom, da je zasluženo bio na spisku za reprezentaciju pred Mundobasket, kada su se mnogi pitali ko je on. Lepa stvar, osvežavajuća stvar, drago mi je zbog njega, zbog familije iz koje dolazi. Igrao sam godinama protiv njegovog oca i dobro znam kakva je osoba i čovek, sa te strane mi je takođe jako drago jer znam da se radi o detetu koje je ekstremni talenat, a dolazi iz jako dobre familije“.

INTERVJU - Kosta Perović: Partizan može na F4; Žao mi je mladih igrača, ljudi su nestrpljivi...

Dok je Nikola Topić još u procesu stvaranja, Srbija ima najboljeg košarkaša sveta – Nikolu Jokića.

“Šta bih mogao da kažem, što već nije rečeno o njemu. Znam kakav je bio kao klinac, ali malo mi je šašavo da pričam o njemu. Nikola je sjajan čovek i igrač. Bio je neverovatan talenat, gledali smo tada nešto što sada vidimo kod Nikole Topića. Očigledno je da moraš da se zoveš Nikola, da bi uspeo. Uvek su prvo na radaru, pa onda ide dalje. Sa Jokićem vidimo šta se dešava, a šta će biti sa Jovićem i Topićem, da li će biti isti ili slični, saznaćemo za nekoliko godina. Obojica su jako mladi, narednih 15 godina možemo da pričamo o njima“.

Koliko ti je drago što si iz prve ruke imao priliku da vidiš Nikolu Jokića na njegovom početku, da delite svlačionicu, a sada ga gledaš kao najboljeg na planeti?

“Tada sam mogao da vidim nekoliko klinaca. Nikola je isplivao najviše, da tako kažem, ali bili su tu Vasilije Micić, Marko Luković, Nemanja Radović, Nemanja Dangubić, Ognjen Jaramaz... Sve su to bila moja deca, nisam pravio razliku ko je kakav talenat. Svi su oni tada imali 17, 18 ili 19 godina, a moja najstarija ćerka je tada imala 14. Da sam se nadao da će da naprave karijere, nadao sam se. Ali, kada dođemo do toga da je neko mogao da pretpostavi da će Jokić napraviti ovo što jeste, laže. Ne bih da budem grub u tome što sam izgovorio, ali realno je da su Miško Ražnatović i ljudi koji su radili sa njim odavno prepoznali talenat. Ne znam da li su oni mogli da osete do kog će nivoa Nikola otići, verovatno su videli da može da postane top evroligaški igrač, ali baš najbolji na svetu, teško. To teško da je bilo ko mogao da predvidi“.

Pošto si član ekipe Partizanovih veterana, da završimo razgovor u tom tonu. Poznato je da nisi prestao da se baviš košarkom, odnosno i dalje je igraš rekreativno...

“Pre svega, aktivan sam iz zdravstvenih razloga, tako mi je najlakše. Da uz društvo odradim kondicioni deo, da se istrčim. Kada sam završio karijeru bilo je kao i većini momaka, nisam ništa radio. Onda sam imao veliki problem, čak sam završio i na reanimaciji“, zastao je na trenutak Varda i zatim dodao:

“Da li je srce naviklo da radi jednim ritmom, a ja drugim... Osetio sam to na svojoj koži, verujem da su i neki drugi sportisti imali nekih drugih problema, nadam se ne kao ja što sam imao... To je najveći razlog zbog kojeg idem malo da trčim. Nisam se sklonio od košarke, odgovara mi, spojio sam lepo i korisno“.

Imao si iskustvo utakmice protiv veterana Real Madrida u Beogradu, sada su vas oni ugostili. Madrid ti je sigurno ostao urezan u sećanje zbog svega što si tamo proživeo – teška povreda, odlazak na pozajmicu – a kakav je osećaj vratiti se tamo posle toliko vremena?

“Kada negde igraš, pa se vratiš prvi put nakon što završiš karijeru, obuzmu te emocije. Tako je i bilo i meni kada sam bio u Real Madridu. Tamo sam doživeo tešku povredu, pa otišao u Menorku... E, onda kada sam se vratio u Madrid, bile su mi jake emocije. Sada, na našem druženju, u neobaveznoj utakmici, drugačije je. Postoje žmarci“, kaže Ratko Varda i završava: “Kada smo igrali protiv njih u Beogradu, jako su nas iznenadili. Ljudi koji su izgledali starije od nas, bili su fizički bolji od nas. Da nije bilo Aleksandra Rašića ne znam da li bismo mogli da dobijemo tu utakmicu“.