INTERVJU - Nenad Stefanović: Tržište izgubilo sredinu; Gavrilović dokaz da na ovom svetu ima pravde

Malo više od dva meseca prošla su otkako je Igokea na nesrećan način izgubila finalnu seriju domaćeg prvenstva od Bosne, čime je prekinut niz od četiri osvojene titule zaredom. Bio je to težak momenat za klub iz Laktaša i naročito trenera Nenada Stefanovića koji je preko leđa preturio možda i najturbulentniju sezonu u trenerskoj karijeri. Ista je bila uslovljena brojnim povredama i izostancima, tesnim porazima i ritmom koji je neminovno uticao na to da ekipa ima velike amplitude u formi.

Sve to je za Stefanovića poslužilo kao važna životna lekcija iz koje je, kako sam priznaje, mnogo naučio o sebi, timu i poslu. Prošlo je dovoljno vremena da se saberu utisci, izvuku pouke i okrene novi list, da se spremno uđe u novu sezonu. Igokea je već zatvorila roster i spremno čeka naredne izazove. Sa trenerom Igokee prošli smo kroz dešavanja na kraju prošle sezone, prelazni rok, reprezentativno leto, interesovanje koje je postojalo iz Australije, stanje u evropskoj košarci, a pričali smo i o mladim igračima koji odlaze na koledže...

SEZONA JE TRAŽILA STALNO PRILAGOĐAVANJE

Kako sa ove distance gledate na poraz u finalu domaćeg prvenstva i u kakvom raspoloženju dočekujete narednu sezonu?
“Veliko iskustvo za mene, jer nikada nisam bio u takvoj situaciji, sa toliko stvari unutar tima koje su se menjale. Mislim da svaki trener možda ima drugačiju viziju košarke, ali svi imamo slične postulate. Treningom i utakmicama napreduješ kroz sezonu i tim raste. U krajnjoj liniji, naša prva sezona, u kojoj smo praktično od februara igrali najbolju košarku, bila je dobra polazna tačka”, počeo je Stefanović razgovor za Mozzart Sport i nastavio:
“Nažalost, od početka priprema imali smo mnogo problema zbog nespremnosti pojedinih igrača. To se kasnije prelomilo preko leđa onih koji su došli spremni i jedna stvar je vukla drugu. Rekao bih da smo od povrede Džekvana Luisa, našeg startnog pleja, ušli u turbulentan period. Kada ti startni plej pokida prednji ukršteni ligament krajem oktobra ili početkom novembra, to je zaista veliki problem. Tržište je takvo da treba pronaći zamenu i brzo reagovati.

S druge strane, izvukao sam i neke pozitivne stvari. Prvi put u životu pročitao sam deset knjiga za deset meseci, jer sam tražio načine da meditiram i da uđem u neke mirnije faze, pošto je sve bilo veoma stresno. Postao sam svestan koliko prijatelja imam i to mi je mnogo značilo. Podrška porodice, supruge, roditelja i brata, podrazumeva se, ali javio mi se i veliki broj drugih ljudi da mi pruži podršku.

Bez obzira na sve probleme, došli smo na jedan šut od titule, na jedno izvođenje lopte od titule. Nažalost, čini mi se da tu sportsku sreću očigledno nismo zaslužili. Napravili smo dobru analizu svega. Rekao sam odmah posle utakmice u Sarajevu, i nemam problem da to ponovim, da je Bosna zasluženo osvojila titulu, jer je imala kontinuitet tokom cele sezone, dopunjavala roster i tako dalje.

Mi smo naučili na svojim greškama. Možda smo bili previše tolerantni prema pojedinim igračima i postavili smo nešto drugačije kriterijume za narednu sezonu. Lično, sa velikom radošću i motivacijom pristupam početku priprema za desetak dana”.

Rekli ste da je cela sezona bila turbulentna. Koja je, po vašem mišljenju, najvažnija lekcija koju ste iz nje izvukli? I kako gledate na promene u sastavu koje ste napravili tokom leta za narednu sezonu?
“Najviše sam naučio o tome kako da se prilagođavaš, jer te mnoga iskustva koja imaš u životu, uključujući reprezentaciju, nateraju da se malo promeniš. Na primer, uđeš u reprezentaciju i FIBA ti tokom turnira odredi trening od 45 minuta, a ti uopšte ne možeš da pojmiš da trening može da traje 45 minuta. Ali kada te neko natera, prilagodiš se.

Zato sam veoma zadovoljan kako smo izgledali od marta, sa potpuno novom ekipom, i kako smo iz nje, po mom mišljenju, izvukli maksimum. Zadovoljan sam i zato što sam shvatio da su mi ljudi oko mene pružali podršku, počev od Vuka, preko stručnog štaba, i da su svi bili uz mene.

Lično mislim da sam mnogo naučio o sebi. Kada jednu takvu tešku sezonu izdržiš i izguraš do kraja, mislim da će mi ubuduće biti lakše. Barem se tome nadam, mada možda i neće.

Što se tiče sastavljanja tima za narednu sezonu, veoma sam zadovoljan. Doveli smo praktično tri igrača rođena 2002. godine...”

TIM SASTAVLJEN PRE NEGO ŠTO JE TRŽIŠTE EKSPLODIRALO

Nenad Stefanović (©MN Press)

Dakle, u pitanju je nešto mlađa ekipa?
“Jeste. Doveli smo Lazara Stefanovića, Nikolu Manojlovića i Petra Kovačevića. Dopunili smo ekipu domaćim momcima za koje smo smatrali da mogu da nam pomognu. Uroš Paunović se vratio iz Amerike i to je, takođe, veoma dobar potpis za nas.

Napravili smo dobru bazu. Siguran sam da bi sada bilo otimanja za tim igračima da smo malo oklevali, ali mi smo taj posao završili na vreme.

Nejt Pjer-Luis ostaje u klubu. On je imao ugovor i za narednu sezonu. Doveli smo i dvojicu Amerikanaca, centra rukija i plejmejkera sa iskustvom igranja u Evropi. U okviru našeg budžeta i u odnosu na tržište, koje je objektivno poludelo, mislim da smo sastavili najbolji mogući tim.

Po mom mišljenju, napravili smo odličan posao i baš sam zadovoljan. Zadržali smo praktično šest igrača iz prošle sezone, računajući i Nejta. Ono što je bilo ključno jeste da ostanu Strahinja, Gagi, Topolović i Antunović, kao i Lazić, koji je došao u drugom delu sezone. Bilo mi je veoma važno da svi oni ostanu.

Za sada mi sve to deluje kao dobar spoj mladosti, nešto iskusnijih igrača i onih koji su već bili ovde. Pokušaćemo da se spremimo za sve izazove koji nas očekuju”.

FINANSIJSKA SREDINA EVROPSKOG TRŽIŠTA VIŠE NE POSTOJI

Rekli ste da je tržište “poludelo”. Kada se pogleda situacija u Evropi, sve je više klubova sa velikim ambicijama i budžetima, a cene igrača su značajno porasle. Kako vi gledate na tu promenu?
“Tržište se mnogo promenilo. Napraviću jednu paralelu. Pre tri ili četiri godine, ukoliko bi se na polusezoni raspitivao za nekog rukija u Belgiji, koji uglavnom igra za skroman novac, i ukoliko bi ga pozvao klub iz ABA lige, to bi uglavnom bilo oberučke prihvaćeno. Mogao si već u januaru da završiš nekog igrača.

U decembru sam pitao za dvojicu igrača i rečeno mi je da su obojica za Evroligu. Uopšte nije važno koji su igrači. Jedan je zaista završio u Evroligi. Hoću da kažem da se sve pomerilo u tom smeru i da nedostaje igrača.

Pitaš za nekoga ko igra za četiri hiljade, a oni ti kažu da je za Evroligu. Pričamo o plejmejkeru iz Belgije. Ta liga nije loša, ali je spojena sa holandskom i ima deo u kojem su utakmice, da tako kažem, ‘tra-la-la’. Mnogo toga se promenilo.

Jedino što ti preostaje jeste da se prilagodiš. Rekao bih da se finansijska sredina možda izgubila za klubove poput nas, jer više ne možemo da pariramo mnogim klubovima. Moramo da pronalazimo druge načine i da tražimo igrače ispod radara.

Konkretno, odlučili smo se za centra rukija, jer smo videli da drugačije ne možemo. Tražilo se previše novca za nekoga ko može da igra na pozicijama jedan, dva ili tri u Evropi.

Kako gledam na sve to? Nemam pojma. Svi pričaju da će u nekom trenutku sve pući, ali čini mi se da se o tome priča već pet godina. Ne samo da ne puca, već se, kao što si i sam rekao, neprestano pojavljuju novi klubovi i nova tržišta.

Grčka liga je nenormalno ojačala. Sada praktično ima sedam ili osam klubova koji neverovatno plaćaju. Naš posao je da se prilagodimo. Mislim da smo ovim sastavom potvrdili da smo se prilagodili. Sve je otišlo mnogo daleko. Dokle će to trajati? Ne znam. Meni deluje da će potrajati, jer ne vidim kako bi sada sve moglo da se spusti.

Naravno, sve polazi od NBA lige, koja je krovna košarkaška organizacija na svetu. Počev od ugovora u G ligi i drugih ugovora tamo, kada se to spusti ovde, poremeti kompletno tržište.

To sam video već posle prve ili druge godine u FMP-u. Nekada si zaista mogao da dovedeš neke plejmejkere sa koledža za pristojan novac. Sada više ni to ne možeš da uradiš. Moraš dobro da ih platiš, a nisi siguran šta dobijaš”.

Da li uopšte ima dovoljno kvalitetnih igrača da se pokrije sve što tržište traži?
“Veoma je teško... Zato sam i naglasio da smo najveće poteze napravili praktično pre završetka sezone. Da nismo potpisali ta tri ili četiri igrača, ne bih da zvučim dramatično, ali nisam siguran šta bih sada radio. Zaista nisam siguran.

Evo, gledamo sada Spartak. Neću da zvučim negativno prema njima, ali sigurno će se mnogo namučiti da pronađu pet domaćih igrača koji su im potrebni za BCL, kao što smo se i mi namučili da pronađemo potreban broj domaćih igrača.

Igrači sada možda i prerano odlaze negde. Mislim da će, u tom smislu, biti sve teže. Konkretno, da mi nismo uzeli te momke, ne znam ko bi bile sledeće opcije, jer je veliki broj igrača na koledžima.

Postoji praktično taj generacijski jaz od 2002. do 2005. godišta. Neki su taman otišli i verovatno će se vratiti tek sledeće godine. Igrača, dakle, ima, ali ih nema podjednako za sve”.

GAGI I STRAHINJA POSTAVLJAJU STANDARD

Dragan Milosavljević je najiskusniji član ekipe i kapiten, a Strahinja Gavrilović je u međuvremenu zaslužio i status reprezentativca, ali je u osnovi to i dalje mlad tim. Koliko vam znači što je Strahinja, u godinama u kojima više nije ‘klinac’, ipak uspeo da se izbori za status reprezentativca i dobije poziv?
“Pre svega, Gagi i Strahinja su za mene oslonac našeg kluba. Način na koji pristupaju treningu i rade sasvim je dovoljan da svaki novi igrač samo pogleda njih i da mu ništa dalje ne treba objašnjavati. Kako se odnose prema svom telu, koliko se pripremaju pre treninga... Gagi gotovo posle svakog treninga ostane da ubaci još svojih 50 ili 100 lopti. Meni lično, kao treneru, veliko je olakšanje što su oni tu.

Strahinja je izvanredan primer za mnoge mlade igrače. Trenirao sam mnogo njih koji su rano poleteli i smatrali da treba i da driblaju, i da šutiraju, i da igraju pik-en-rol, da izlaze iz ‘stagera’ i rade sve ostalo. On se, međutim, fokusirao na dve, tri ili četiri stvari koje zaista radi vrhunski.

Mnogo mi je drago zbog njega, jer je to potvrda da na ovom svetu ima pravde i da svako može da se izbori za svoju priliku. U tim godinama, kao neko ko nikada nije bio ni na nekom širem spisku, izborio se da praktično ravnopravno konkuriše za 12 igrača. Strahinja svakom treningu pristupa sa 200 odsto, uvek ulazi maksimalno.

Za svakog mladog igrača, ali i za nekoga u srednjim igračkim godinama, on je putokaz kako možeš da se izboriš za svoje mesto pod suncem i sa 32 ili 33 godine. Bilo je toga i ranije sa Markom Jagodić Kuridžom, ali je Kuridža ipak imao veću igračku reputaciju.

Strahinja je u ABA ligu ušao ispod radara i bilo je mnogo sumnjičavih. U prvoj sezoni imao je nekoliko manjih povreda, ali je odigrao dosta dobro. Njegova statistika u BCL-u je impresivna. Iskreno, bio je među najboljim četvorkama u celom takmičenju. Zato mi je veoma drago zbog njega. Nadam se da ćemo i ove godine promovisati nekoga novog, pa da i on stigne do reprezentacije”.

RAD SA MLADIMA KAO NAJVEĆI TRENERSKI MOTIV

Nenad Stefanović (©MN Press)

Iako je prethodna sezona završena bez titule, ostali ste dosledni svojoj ideji da osnovu tima čine mlađi igrači koji mogu da dobiju priliku, što je, da tako kažemo, sve ređa pojava, čak i u ABA ligi.
“Prošla sezona je za nas bila specifična jer smo, uz uspeh Igokee, imali i uspeh našeg razvojnog tima. Samim tim smo neke mlade igrače morali da usmerimo tamo kako bi igrali.

Osim toga, naša dva glavna projekta, igrači u koje smo najviše uložili, Stanković i Radošić, otišli su. Zbog toga u prošloj sezoni možda nisam mogao da imam onoliko mladih igrača koliko sam želeo. Ove godine sam to, da tako kažem, ostvario.

Voleo bih da smo mogli da uzmemo još jednog ili dvojicu, ali mene to lično ispunjava i motiviše kao trenera. Još od ranijih godina u Zemunu, gde sam praktično sa juniorskim timom igrao B ligu, preko FMP-a, gde su ljudi sada možda zaboravili da je Šaranović debitovao sa 18 godina, a Vujičić sa 19, pa do Igokee, u kojoj su i Radošić i Stanković već u prvoj sezoni dobili ozbiljne minute.

Lično uživam u tome. Takvi igrači me motivišu i ispunjavaju. Privlači me ta energija koju imaju i veoma mi je drago što ću ih ove godine imati više.

Dobro je i to što je ovo ujedno i Vukova (Radivojevića pr. au) ideja, tako da smo na istim talasnim dužinama. Biće nam potrebno vreme da kliknemo. To je najteže kada dovedeš mlade igrače, jer proces njihovog dolaska do određenog nivoa mora da traje.

Imamo skoro deset novih igrača. Napravili smo ozbiljan ribild, ali ja verujem u njih. Najviše uživam u tome da gledam kako mladi igrač napreduje i postaje sve bolji kako sezona odmiče. To me kao trenera ispunjava.

Često u šali kažem da ću, kada završim karijeru, raditi sa decom. Nekako me više vuče ka tome nego ka tome da jednog dana budem generalni menadžer”.

MELBURN I RAZGOVOR ZA POSAO PRED DESET LJUDI

Postojala je mogućnost i da u narednoj sezoni ne budete trener Igokee. Možete li da nam približite poziv iz Melburna i celu tu priču?
“To je zaista bio pomalo iznenađujući trenutak, ali izuzetno koristan za mene. Možda sam prvi put video kako jedan razgovor za posao izgleda, ili kako bi trebalo da izgleda. Uglavnom, sve je izgledalo stvarno fantastično.

Postojala je mogućnost da se sve realizuje. Prema informacijama koje imam, razgovori su prošli dosta dobro i stigao sam gotovo do samog kraja. Međutim, rokovi nisu bili idealni, jer se kod njih proces malo razvukao.

Mi smo ovde već ušli u proces selekcije tima, tako da sam manje-više i ranije odlučio da želim da ostanem. Ipak, sačekao sam njihovu konačnu odluku. Izabrali su Džejkoba Čensa, koji je, naravno, njihov, radio je i u Americi i tako dalje.

Otvorila se jedna veoma zanimljiva prilika. Možda će se ponovo otvoriti u budućnosti. Sve je bilo izuzetno interesantno. Prvi put u životu imao sam Zoom razgovor sa devet ili deset ljudi, gde ti svako iz svoje oblasti postavlja pitanja. Praktično se osećaš kao da si pred komisijom.

To je bilo sjajno iskustvo. Siguran sam da me je pripremilo za budućnost i da će mi svaki naredni razgovor, u poređenju sa ovim, biti lagan.

Australijska liga razvija se neverovatnom brzinom, iako ljudi na nju možda ne gledaju tako. Ukoliko bih u budućnosti dobio priliku da tamo odem kao glavni trener, sigurno bih je iskoristio. Zaista ne znam šta više da kažem.

Tokom tog razgovora svako mi je iz svoje oblasti postavio određena pitanja i naterao me da se malo razmrdam i razmislim. Bilo je sjajno. Ipak, zadovoljan sam što ostajem i to je to”.

Kako inače razmišljate o mogućnosti odlaska u inostranstvo, bilo da je reč o Australiji, Evropi ili nekoj drugoj destinaciji?
“Porodica mi je, iskreno, na prvom mestu. Veoma mi je važno što će se oni od sledeće sezone preseliti u Banjaluku i što ćemo ponovo biti zajedno.

Ove dve godine bile su dosta teške, naročito druga. Sa jedne strane, voleo bih da oni idu sa mnom gde god da odem. Sa druge, nisam neko ko pravi dugoročne planove i ko previše razmišlja unapred. Moja dosadašnja karijera naučila me je tome.

Ukoliko mi je lepo u Bosni i Hercegovini, ukoliko ovde imam sve ono što me ispunjava, ukoliko je mojoj porodici lepo i ljudi iz kluba su zadovoljni, nemam nikakav problem da ostanem još koliko god treba. To često kažem i Vuku. Pet godina, deset godina, nije važno.

Smatram da je, pored toga što radiš ono što voliš, veoma važno da se u određenom mestu i klubu osećaš prijatno. Ja se ovde osećam prijatno, kao svoj na svome.

Zaista ne pravim dugoročne planove. Da li će se neka prilika otvoriti ili neće, videćemo. I sam vidiš kakvo je tržište za trenere i koliko je nezgodno, naročito za mlade trenere.

Bogu hvala, imamo trenere poput Dušana Alimpijevića, koji su mnogima otvorili tržište u Turskoj. Sada čekamo da neko novi otvori još neko tržište. Ipak, ja razmišljam ovako: počinje sezona, hajde da je završim u klubu u kojem sam je počeo, pa ćemo onda polako”.

TRI EVROLIGAŠA ODVOJILA SU SE OD OSTATKA LIGE

Nenad Stefanović (©MN Press)

ABA liga će ove sezone imati još više utakmica i nove klubove. Kako gledate na novi format sa dve grupe od po deset ekipa?
“Biće veoma teško. Samo četiri ekipe iz svake grupe prolaze u plej-of posle prve faze.

Imamo Široki, koji je osvojio prvenstvo, a mi smo protiv njega igrali u polufinalu lige Bosne i Hercegovine. To je klub sa dobrom istorijom, dobrim trenerom i dobrim sistemom.

Imamo i Slovan iz Bratislave. Prema onome što čujem i vidim po igračima koje potpisuju, sigurno će biti dobar projekat.

Čini mi se da su evroligaški timovi mnogo odmakli od ostalih. Govorimo o Crvenoj zvezdi, Partizanu i Dubaiju, koji sada, čak i kada izađu sa trećom petorkom, imaju dovoljno kvaliteta da pobede 80 odsto timova u ligi.

Rekao bih da se tri ekipe iz Evrokupa nalaze odmah iza njih, a zatim smo tu mi, tri kluba iz Lige šampiona, Cibona, Spartak i Igokea. Biće zanimljivo.

Mislim da je prošla sezona donela ono što su svi želeli, zanimljivu borbu za plej-of, plej-in i opstanak. Naravno, timovima koji igraju Evroligu odgovara da imaju manji broj utakmica.

I nama možda odgovara da ih bude nešto manje, jer ponovo igramo i ligu sa ruskim klubovima, kao i BCL.

Možda je sada rano za prognoze u vezi sa Grupom A i Grupom B, jer svi timovi još nisu kompletirani. Ipak, čini mi se da svake godine kažemo da će naredna sezona biti najjača do sada. Videćemo da li će ova zaista to i biti”.

ABA LIGA IMA KVALITET ZA TOP 5 U EVROPI

Rekli ste da su Grci ozbiljno odskočili i da sada imaju sedam ili osam timova koji mogu dobro da plate igrače. Španci tradicionalno imaju veliki broj evroligaša i klubova u evropskim takmičenjima. Sa druge strane, u ABA ligi imamo skoro pola lige u evropskim takmičenjima... Godinama češće pričamo o problemima, sada imamo, da tako kažemo, koncentrisan kvalitet.
“Ima ga, apsolutno. Cedevita je praktično bila na jednu loptu, a Budućnost je možda nesrećno izgubila u Evrokupu. Dođeš do polufinala... Svako može da gleda iz svog ugla, ali za mene je ABA liga izuzetno kompetitivna i mislim da su ljudi kod nas pomalo neobjektivni.

Spartak je igrao Ligu šampiona i, spletom nekih okolnosti, nije prošao dalje. Bosna je prošle godine imala odličnu sezonu u FIBA Evropa kupu. Stvarno mislim da ima mnogo kvaliteta i da je svaka utakmica veoma teška.

Čak i novi igrači koji dođu kod nas u tim, posle nekoliko utakmica kažu: ‘Ovo je baš nezgodno’. Mi smo u jednoj nedelji igrali protiv Partizana, Uniksa VTB kupu i Budućnosti. Dakle, za sedam dana smo praktično odigrali tri utakmice protiv ekipa evroligaškog kvaliteta. Nema mnogo liga koje mogu time da se pohvale.

Zbog toga će liga verovatno ponovo biti najkvalitetnija do sada, jer će i novi timovi koji su ušli imati ozbiljne ambicije. Po mom mišljenju, ovde stvarno ima mnogo kvaliteta.

Ne volim priče o tome da li je ABA liga prva, druga ili treća najkvalitetnija u Evropi. Po meni nije. Španska liga je jaka, turska liga je jaka. Da li je ABA liga među pet najboljih? Jeste. Da li je broj jedan? Nije. Ali među pet najboljih sigurno jeste.

Kao treneru koji voli da radi sa mladim igračima, kako vam izgleda leto koje su naše mlađe selekcije imale? Reprezentacija do 17 godina osvojila je srebro na Svetskom prvenstvu, a selekcija do 20 godina evropsko srebro.
”Iskreno, bilo je uživanje gledati obe selekcije. To sam rekao i kolegama kada sam im čestitao, odnosno napisao sam im, jer sam pogledao gotovo sve utakmice.

Videlo se da su oba trenera dobro pripremila ekipe. Stevan naročito, jer je radio sa dosta mlađim igračima, a taj uzrast je veoma nezgodan. Po mom mišljenju, taktički smo verovatno bili najbolje pripremljena ekipa na turniru, a da sve to nije otišlo u nešto previše komplikovano.

Videlo se da ima izvanrednu komunikaciju sa igračima i da je pomogla saradnja koju su imali i na prethodnom prvenstvu. Slažem se sa onim što je rekao, da bi možda bilo bolje da su imali jedan slobodan dan pred finale, ali je zaista bilo uživanje gledati ih.

Kada je reč o reprezentaciji do 20 godina, Mitar (Bošnjaković) je to možda najbolje rekao. Mi smo se već videli sa zlatom, a onda se Kropf povredio. Mislim da nas je taj naš mentalitet, kao i mnogo puta ranije, odveo u smer u kojem nije trebalo.

Jogi (Nemanja Jovanović pr. au) je fantastičan čovek i trener i veoma mi je drago što je, čini mi se, doneo nešto novo, barem prema svemu što znam i što sam čuo. Ponovo smo izgledali odlično i igrali modernu košarku.

Vidi se da i on na koledžu radi sa igračima tog uzrasta i da je znao kako da im priđe. Sigurno je i prema momcima koji nisu u Americi imao nešto drugačiji pristup. Videla se sinergija kompletnog stručnog štaba i igrača na terenu. Za mene je sve to zaista bilo uživanje.

Prošao sam kroz takvo takmičenje, na kojem imaš mnogo utakmica u veoma kratkom vremenskom periodu i gde jedna povreda, ma ne mora čak ni povreda, već jedna noć lošeg sna, može sve da poremeti. Jednu utakmicu smo počeli u pola devet uveče i praktično nijedne večeri nismo zaspali pre dva ujutru.

Svestan sam koliko tu ima sitnih stvari i mikrotrauma koje mogu da naprave potpuni kuršlus. Zbog toga je za mene svaka medalja bukvalno kao zlatna.

Sve čestitke i jednima i drugima. Stvarno im skidam kapu. Navijao sam, radovao se i gledao sa uživanjem. Ipak je to naša košarka i želiš da vidiš da imamo lepu budućnost. Zaista, sve čestitke”.

MINUTAŽA VAŽNIJA OD NIVOA TAKMIČENJA

Nenad Stefanović (©Star Sport)

Da ne bude pogrešno shvaćeno, ali postoji jedan detalj u vezi sa finalom Evropskog prvenstva za igrače do 20 godina koji nije promakao... Slovenci imaju igrače koji već imaju izgrađenije uloge od naših momaka. Šta nam to govori i šta je glavna problematika? Da li su u pitanju sami igrači, klubovi ili treneri koji im ne veruju?
”Ima nekoliko stvari. Godinama govorim da za neku situaciju nikada ne može da postoji samo jedan krivac. Uvek je u pitanju određena sinergija, kako kada se ostvari uspeh, tako i kada nešto ne ispadne dobro.

Konkretno, kada neki igrač nije uradio ono što je trebalo, tu imamo roditelje, agenta, trenera, samog igrača, njegovo okruženje i tako dalje. Nikada se ne bih opredelio za samo jednu stvar, jer faktora zaista ima mnogo.

Druga stvar je to što je kod Slovenaca možda bilo više igrača koji su imali uloge na nivou ABA lige. Ipak, treba uzeti u obzir i u kojim timovima su imali te uloge.

Treća stvar je da se, kada pogledaš naš tim, ipak videla određena doza dobre rutine kod igrača. Ta rutina nije mogla da se stekne samo kroz treninge.

Lučić je odigrao fantastičnu sezonu u OKK Beogradu. Ne znam sada tačan broj minuta, ali bio je jedan od glavnih igrača koji su izneli celu sezonu i odigrao je fenomenalno. Da sada ne analiziram svakoga pojedinačno, od Šojića, koji je igrao u Drugoj ligi i imao ozbiljnu ulogu i minutažu. Mislim da su svi ti momci imali popriličan broj minuta u KLS-u.

Od igrača iz tog tima koji su nastupali u ABA ligi imali smo Aleksu u FMP-u i Mitra, koji, nažalost, nije imao sezonu kakvu smo svi očekivali. Ipak, baš mislim da su zahvaljujući tim minutima izgledali tako dobro. Zbog toga se ne bih previše fokusirao na to i ne smatram da je manjak uloga bio razlog našeg poraza.

Svi su imali dobru minutažu. Momke u Americi, da budem iskren, manje pratim i ne znam koliko su tamo igrali. Međutim, i Šuput je igrao u Somboru. Svi su imali pristojan broj minuta i na turniru se upravo to videlo.

Dobro poređenje predstavlja razlika između naša dva plejmejkera. Lučić je igrao tridesetak minuta u KLS-u, dok je Pera Radović, ne znam sada tačno koliko, u Borcu možda igrao desetak minuta. Pera je nastupao na višem nivou i imao manje minuta, dok je Lučić igrao na nižem nivou, ali sa većom minutažom.

Ko je bolje izgledao na turniru? Realno, Lučić. Imao je više samopouzdanja zahvaljujući većoj minutaži. Ne pravim sada poređenje ko je od njih dvojice bolji, niti me to zanima, već samo kažem da je Lučić na turniru izgledao bolje.

Možda je nekada bolje imati minute i igrati na bilo kom nivou. Na kraju će to biti dobro za igrača.

Da li biste igraču uvek preporučili da napravi korak unazad kako bi dobio više minuta, umesto da ode na viši nivo na kojem neće igrati?
”Apsolutno bih mu uvek preporučio da igra, jer mislim da je najvažnije da treniraš i igraš.

Naravno da je to teško. Danas je sve hajp i sve su hajlajti. Ukoliko neki igrač bira između opcije A, odnosno nešto manjeg kluba, i opcije B, velikog kluba, 80 odsto njih izabraće veliki klub. Imali smo i mi takve slučajeve u Igokei tokom prethodnih godinu dana.

Ipak, igraču bih uvek savetovao da ode tamo gde će igrati. U mojoj prvoj sezoni u Igokei, Ognjen Stanković je, dok se vraćao, igrao Prvu ligu Republike Srpske za naš mladi tim i izgledao je fantastično. Kroz te utakmice se vratio u ritam.

Za mladog igrača je najvažnije da ima dobar trening. Naravno, važni su trener, stručni štab i organizacija koja želi da mu pruži sve što je potrebno. Treća stvar je da igra.

Nema nikakve poente da ne igra, naročito kada govorimo o evroligaškom ritmu ili našem rasporedu, u kojem nastupamo u tri takmičenja. Dovedem mladog igrača, a mi zatim imamo tri utakmice na gostovanjima. Šta on radi za to vreme? Ne radi ništa. Sedi, čeka kod kuće, trenira, a pitanje je i sa kim trenira. Radi individualno, a onda ga ja pustim da igra posle te tri utakmice i kažem: ‘Vidi, ne igra dobro’.

Nije realno očekivati da tada igra dobro. Zbog toga bih za mladog igrača uvek birao sredinu u kojoj će igrati”.

Deo momaka sa kojima ste osvojili zlato u Nišu otišli je na koledž, Bogoljub Marković je sada prešao u Milvoki Bakse. Da li ste razgovarali sa njim posle potpisa?
”Razmenjujemo povremeno poruke. Veoma mi je drago zbog svih njih. Mislim da su u ovom trenutku praktično izvukli maksimum iz svojih dosadašnjih karijera, od onih koji su stigli do NBA lige do momaka koji su otišli na koledž.

Možda Mitar i dalje traži svoj put, ali to je upravo ono o čemu smo malopre govorili. Možda je pre Partizana trebalo da izabere nešto drugo, možda neku Igokeu, da se tamo razigra, pa da vidimo da li je spreman za Partizan. On je odabrao Partizan i sada je tako kako je. Ipak, mislim da se svi razvijaju fantastično.

Ima i onih koji su iznenadili. Siguran sam da nije mnogo ljudi očekivalo da će Pavle Nikolić igrati na način na koji je igrao. Ćurčić je imao sasvim dobru sezonu u Borcu, a imamo i neke nove momke u Americi za koje se još ne zna mnogo. Naravno, Nikola i Bogoljub su tu negde perjanice te generacije, ali mislim da su svi na mestu na kojem bi u ovom trenutku trebalo da budu.

Kada ih sretnem ili razmenimo neku poruku, srce mi je puno. To su uspomene i povezanost koje ne mogu tek tako da izblede”.

Kakav tranzicioni period očekujete za Bogoljuba na početku NBA karijere, s obzirom na to da dolazi u Bakse, koji su u rekonstrukciji tima?
“Bogoljub je tokom prethodne dve sezone, naročito u poslednjoj, ušao u neverovatnu rutinu u ABA ligi. Igrao je veoma komotno.

Amerika je broj jedan zbog mnogo stvari. Jedna od najvažnijih jeste to što na svim nedostacima rade maksimalno brzo i efikasno. Siguran sam da će već tokom leta raditi na svemu što je potrebno i da će izgledati odlično.

Sada je možda rano predviđati kako će sve to tamo izgledati, na kojoj poziciji će ga koristiti i gde će pokušati da ga uklope. Ono što sam video na prvenstvu, kako na terenu tako i van njega, jeste momak koji živi košarku 24 sata dnevno. Apsolutno sam siguran da će uspeti, jer je potpuno posvećen i živi za košarku. Veoma je vokalan, odlično govori engleski i siguran sam da može da se zadrži tamo”.

MLADI IGRAČ MORA DA DOBIJE PRAVO NA GREŠKU

Nenad Stefanović (©Star Sport)

Pomenuli ste Pavla Nikolića... Možda je sve što je uradio prošlo pomalo ispod radara. Otišao je na koledž, ali je ujedno i dobar dokaz kako mladi igrač može da izgleda kada dobije poverenje...
”Istina. Dobio je određeno poverenje i tokom prve sezone igrao je otprilike onoliko koliko je u tom trenutku trebalo. Po mom mišljenju, pravi prostor dobio je tokom druge sezone. Borac je imao određenih problema, nešto kraći roster i samo jednu utakmicu nedeljno. Verovatno je u pojedinim trenucima od trenera dobio i više nego što je tada zasluživao ili bio spreman da iznese. Međutim, kao što si i sam rekao, dobio je poverenje.

Za mladog igrača najvažnije je da dobije prostor da pogreši. To ne zavisi samo od mene kao trenera i od toga da li ću ga izvesti iz igre čim napravi grešku. Jesam najvažniji u tom procesu, ali potrebno je pripremiti i starije igrače, kako ne bi skakali na njega kada pogreši. Moraš da pripremiš stručni štab i da razgovaraš sa ljudima iz kluba, da im objasniš da će sve to biti proces.

Pavle je protiv nas odigrao jednu od najboljih, a mislim i statistički najbolju utakmicu u sezoni. Imao je zaista lep uspon. Nadam se da je doneo pravu odluku za sebe.

To je zaista dobar primer kako izgleda kada mladom igraču pružiš priliku i ostaviš mu prostor da greši. Uvek mogu da navedem i Stankovića, iako je on već pre mene imao sezonu ili sezonu i po tokom kojih je igrao sasvim dobro.

Mi smo mu dali prostor da napravi grešku i da završi određene stvari. Ukoliko šutne i promaši, neće odmah izaći iz igre. Mislim da je u dve ili tri utakmice praktično bio naš iks-faktor. Direktno nam je doneo onu utakmicu u Beogradu, a u Francuskoj je preokrenuo meč i doneo nam pobedu na gostovanju u BCL-u.

Mladi igrač će ti to vratiti, a uvek postoji i malo veća draž kada se tako nešto dogodi”.

EVROLIGA NIJE TAKMIČENJE ZA RAZVOJ MLADIH IGRAČA

Za kraj, možda i malo kompleksnije pitanje. Mnogo se polemiše o odlascima mladih igrača na koledž. Istovremeno, ne samo kod nas, postoji trend da mladi igrači ne dobijaju mnogo prilika u klubovima sa najvećim ambicijama. Jedna škola razmišljanja kaže da uopšte nije loše što momci odlaze na koledž, jer će se u nekom trenutku vratiti i možda nastaviti razvoj u Evropi. Sa druge strane, često se govori da je Evroliga postala liga starih igrača. Šta je, po vašem mišljenju, ispravan pogled na tu temu? Mnogi se pitaju i u kakvom će se statusu ti momci vratiti sa koledža i koliko će biti spremni za seniorsku košarku...
”Ima tu više stvari. U Fenerbahčeu se dve godine zaredom tokom sezone povrede određeni igrači. Prve godine dovede se Mekolum, koji ima 38 godina, prošle sezone se ponovo desi povreda i dovede se Nando de Kolo, koji takođe ima skoro 40 godina.

Pričati o Evroligi i mladim igračima za mene je zaista iluzorno. Ta priča koja se kod nas povremeno pojavljuje prilično je besmislena. Naročito ne volim kada dolazi od ljudi koji nisu uključeni u košarku.

U redu je ukoliko si bio košarkaš, svaka čast, ali ukoliko nisi radio trenerski posao, nije u redu da stalno govoriš o tome i potenciraš tu temu. Jednostavno vidiš da ni u drugim timovima nema mnogo mladih igrača. Evroliga nije liga za njihov razvoj.

Da li uz neku dugoročnu strategiju može drugačije da se radi? Ne znam, možda može. Imamo primer Viktora Vembanjame. Nije igrao Evroligu, već ga je klub praktično sklonio, a onda se kroz Levaloa izborio za ono što je usledilo. Ne znam da li je nekome potreban bolji primer od toga.

Stalno želim da napravim jedno poređenje. Kada sam početkom dvehiljaditih igrao za Partizan, mladi igrači su bili najviše kritikovani. Kritikovan je bio i pokojni Dule zbog toga što im je davao toliko prilika. Govorilo se: ‘Zašto se ne dovede još jedan stranac? Zašto se ne dovede još neki stariji igrač?’

Mi smo u tim stvarima pomalo nerealni. Kada je reč o trenutnim odlascima mladih igrača na koledže, nisam čuo nijednog igrača da se žali, kao što nisam čuo ni vlasnike klubova da se žale.

Igrači dobijaju neverovatan novac, odlične uslove, mogućnost da nastave školovanje i uglavnom odlaze u dobre programe. Možemo da razgovaramo o tome kako tamo prolaze bekovi, a kako visoki igrači. Visoki definitivno bolje prolaze.

Možemo da razgovaramo i o tome da li pametno biraju programe. Imamo igrače koji su otišli, a zatim se vratili posle godinu dana, jer su potpuno pogrešili pri izboru. Ipak, sve te mogućnosti postoje.

Sa druge strane, klubovi posle mnogo vremena mogu da zarade ozbiljan novac i konačno vrate barem deo onoga što su ulagali. Treća stvar su agenti, koji takođe uzimaju veću proviziju kada odvedu igrača. Za mene je to trenutno situacija u kojoj svi dobijaju.

Šta će se dogoditi za godinu, dve ili tri? Videćemo. Uroš Paunović se vratio sa Jukona i potpisao za Igokeu. Dobio je sasvim normalan ugovor. Reč je o momku koji je, koliko mogu da vidim, u Americi popravio određene stvari. Ne vidim zbog čega bi njegov povratak predstavljao problem. Lično verujem da može dobro da se prilagodi.

Zbog toga celu temu ne doživljavam dramatično. Kada ti igrači počnu da se vraćaju, mnogo toga će zavisiti od njih i od izbora koje budu pravili.

Da li želiš da odeš u tim koji je realno u skladu sa tvojim trenutnim nivoom ili ćeš po svaku cenu želeti u Crvenu zvezdu ili Partizan, pa se onda pitati zbog čega sediš na klupi?

Mislim da će uz dobru saradnju svih nas, trenera, agenata i klubova, ti momci lako pronaći sredine u koje mogu da se vrate i u kojima će igrati”, zaključuje Nenad Stefanović intervju za Mozzart Sport.