INTERVJU – Andrija Gavrilović: Zvezda mi je ostvarila san, u Simanića smo morali da verujemo

"Zvezda je san, a Mančester dokazivanje, profesionalizam", rekao je svojevremeno jedan od najvećih srpskih fudbalera, bivši kapiten Crvene zvezde i Mančester junajteda Nemanja Vidić. Sličnim motom se vodi i srpski košarkaški stručnjak Andrija Gavrilović.

Pomoćni trener Virtusa iz Bolonje je karijeru počeo u klubu za koji navija od malih nogu. Posle rada u mlađim kategorijama tima sa Malog Kalemegdana otisnuo se u Italiju i nastavio da razvija mlade košarkaške nade. Prvi angažman u seniorskoj konkurenciji ostvario je upravo u Bolonji, uz klub je ostao i kroz teška vremena, a vratio se minulog leta na poziv dugogodišnjeg saradnika i prijatelja Serđa Skariola sa ciljem da Bjankonere vrati na staze stare slave. Za Mozzart Sport je govorio o dešavanjima u italijanskom klubu, rivalstvu sa Partizanom u Evrokupu, saradnji sa Milošem Teodosićem i italijanskim stručnjakom, a prisetio se i vremena kada je radio u Zvezdi i ostvario san.

U redove crveno-belih vratio se 2018. godine, kada se pridružio stručnom štabu Milana Tomića. Zajedno su već u prvoj sezoni osvojili ABA ligu i Superligu Srbije.

"Košarka mi je neočekivano dala priliku da se vratim u klub za koji navijam, koji volim i u kojem sam i počeo da bavim trenerskim poslom u mlađim kategorijama. Bilo mi je veliko zadovoljstvao da radim za taj grb i te boje. Osvojili smo ABA ligu, KLS, učestvovali u Evroligi sezonu posle toga... Sve to je za mene pored profesionalnog i emotivno bilo maksimalno zadovoljstvo", rekao je Andrija Gavrilović za Mozzart Sport.

Nije u drugoj sezoni išlo sve po loju. Posle serije loših rezultata klub se rastao sa Tomićem, a tim je nakratko poveren upravo Gavriloviću. Vodio je samostalno crveno-bele na sedam utakmica u Evroligi (2-5) i četiri u regionalnom prvenstvu (3-1). Bio je na klupi Zvezde i u Večitom derbiju (72:75), a po poslednji put ju je predvodio na meču sa Žalgirisom u okviru elitnog takmičenja (61:59).

"Vodio sam Zvezdu u utakmicama sa Partizanom, u evroligaškim mečevima sa Realom, Barselonom... Mnogo sam srećan što sam imao priliku to da doživim. Bio sam privremeno rešenje, tako se i završilo. U nekom scenariju sam sa boljim rezultatima mogao da dobijem i šansu na duže, ali ne treba to tako gledati. Za jednog dečaka koji je maštao da gleda Crvenu zvezdu u duelima sa Partizanom je ispunjenje sna da dođe do uloge aktera u derbijima".

Boriša Simanić u razgovoru sa Gavrilovićem (©Starsport)

Na Malom Kalemegdanu je imao prilike da sarađuje sa Borišem Simanićem, koji baš u periodu Gavrilovićevog boravka u klubu igrao najbolju košarku u crveno-belom.

"Igrač velikog potencijala u kojeg smo morali da verujemo. Imao je svoju minutažu, čak i sa oscilacijama koje su kod mladog igrača neminovne, on je imao učinak. Jasno je da nije bio konstantan, ali bio je mlad i velika perspektiva kluba. Što nije nastavio takvom putanjom i šta je posle bilo ne mogu da komentarišem. Mislim da ima veliki potencijal, verovatno mu nedostaje malo mentalne čvrstine da istrpi sve to što mlad igrač treba da istrpi, oscilacije u minutaži, ulozi…”

Sezona u kojoj je kormilo predao Draganu Šakoti prevremeno je okončana zbog pandemije virusa korona. Već u narednoj su crveno-beli predvođeni Dejanom Radonjićem došli do triple krune. Sada su lideri regionalnog prvenstva i još se bore za mesto u plej-ofu Evrolige. Gavrilović veruje da je Zvezdina najveća prednost u ovom trenutku to što u svojim redovima ima igrače koji osećaju pripadnost klubu.

"I mi smo kao prednost imali u odnosu na ostale kluba iz ABA lige pripadnost klubu jezgra igrača. Ta njihova posvećenost je donosila rezultat. Sada su se vratili igrači kao Kalinić i Mitrović, košarkaši iz regiona koji prepoznaju važnost tog dresa. I dalje Crvena zvezda ima tu prednost nad svojim rivalima na Jadranu, jer ima igrače koji osećaju pripadnost klubu. Tu su i dalje momci koji su bili u klubu sa mnom, Lazić, Dobrić, Davidovac... To je snaga Zvezde. Naravno da su uvek važni i stranci, da je potrebno da i oni osećaju pripadnost timu i izgleda da ove sezone to postoji i zato tako dobro i rade i imaju rezultate".

"SKARIOLU ORGANIZACIJA NA PRVOM MESTU, ZA MILOŠA SAM MISLIO DA JE ZVEZDA I TO JE BILO POGREŠNO"

Minulog leta se vratio u Virtus, gde je obnovio saradnju sa Serđom Skariolom. Upoznali su se upravo u Bolonji, ali sada prvi put imaju priliku da sarađuju u klubu sa severa Italije. Profesionalni odnos su uspostavili u Unikahi, a zajedno su radili i u ruskom Himkiju.

"Počelo je slučajno, baš u Bolonji 2003. godine, kada sam završio sezonu kao pomoćni trener. Tog leta se menjao vlasnik. Serđo je potpisao ugovor na tri godine, međutim klub je bio kažnjen zbog neisplaćivanja Sanija Bećirovića, ja sam ostao još tri godine, dve u A2 ligi i jednu kada smo se vratili u prvu ligu, a Skariolo se vratio u Španiju. Posle me je zvao u Malagu da mu budem pomoćnik. Upoznali smo se u Virtusu, ali do minule godine nismo zajedno ovde radili".

Italijanski stručnjak visoko postavlja lestvicu. Promenio je veliki broj klubova tokom trenerske karijere, još 1990. godine bio šampion Italije sa Pezarom, a osvajao je i titule u Španiji sa Real Madridom i Unikahom. Najpoznatiji je ipak po uspesima sa španskom reprezentacijom, koju je vodio do tri zlata na prvenstvima Evrope (uz jednu bronzu), srebra i bronze na Olimpijskim igrama, a pre dve godine i do titule prvaka sveta (zlato u Kini).

"Jako je zahtevan prema svima: saradnicima, klubu, pa tako i timu. Trener je koji uspostavlja odličnu organizaciju rada, odličnu organizaciju igre i mislim da je to njegova najveća prednost. To se može videti i u radu sa španskom reprezentacijom, iako su se menjali igrači, sistemi takmičenja, Španija je uvek imala konstatan i uspešan rad”.

Skariolo i Gavrilović tokom tajm-auta na klupi Virtusa (Screenshot - Youtube.com)

Organizacija je kod Skariola na prvom mestu, ali Gavrilović ističe i da je promenio određene stvari posle trogodišnjeg boravka u Toronto Reptrosima, gde je radio kao asistent.

"Kod njega ima manje improvizacije. Organizacija mu je mnogo važna. Pogotovu posle trogodišnjeg iskustva u Americi još više do izražaja dolazi to da se mnogo pazi na obim rada sa igračima. Da se podeli na razne vidove rada, da to ne budu samo košarkša i košarkaški treninzi, već i individualni, informacije, rad na video informacijama, na raznim terapijama, poboljšanjima fizičkih mogućnosti igrača... Tu ima dosta novina sa njegovim povratkom iz NBA".

Otkriva srpski stručnjak i kakav je Italijan van terena.

"Intelektualac, završio je pravni fakultet. Načitan je, vrlo dobar u komunikaciji, pažljiv sa ljudima oko sebe, ukazuje im pažnju, voli da porazgovara, ali posao je na prvom mestu. Najpre je potrebno da sve bude u redu na poslu, pa možemo da se družimo kada se sezona završi ili kada je pauza - dok traje, posao je najvažniji".

U Bolonji ga je kao lider tima sačekao Miloš Teodosić. Sa srpskim plejmejkerom upoznao se dok je radio u Himkiju – Teo mu je bio najveći protivnik kao jedan od ključnih igrača moskovskog CSKA.

"Miloša poznajem iz rivalstva koje smo imali u Rusiji. Ja sam u Himkiju bio sedam godina u vreme kad je on bio u CSKA. Često smo igrali finala plej-ofa i uvek je pobeđivao”.

Njegovo mišljenje o Teodosiću se značajno promenilo od kako su uspostavili saradnju.

"Mislio sam da je kao karakter teži za rad i da je zvezda, međutim to je bilo pogrešno. On je vrlo pristupačan momak za rad i saradnju, mnogo misli o ekipi i na treningu i oko treninga, taktike... Sada se već može reći da je veteran i sa Belinelijem pomaže svim igračima oko toga da bude jasno kakav odnos treba da imaju prema radu, prema ekipi. Sa nama trenerima najotvorenije razgovara. Imamo odličan i vrlo blizak odnos kao zemljaci".

Miloš i u 35. godini spada u red najboljih evropskih igrača, što iz utakmice u utakmicu dokazuje i u Virtusu.

"To je ono što možda iznenađuje i pokazuje koliko voli košarku. Posle toliko godina vrhunske košarke nije lako ni fizički ni mentalno, ali on je toliko voli. Nema potrebe to da ističem, ali njegovo odazivanje za reprezetnaciju Srbije pokazuje koliko poštuje svaki dres za koji igra, na prvom mestu dres svoje zemlje. Znam kolika je to žrtva što se tiče energije, odricanja, ali isto to što radi za reprezentaciju - radi i sa klubom. Sto odsto je posvećen. U tim godinama to je za svaku pohvalu".

Mnoge je iznenadila odluka iskusnog plejmejkera da posle epizode u NBA ligi potpiše ugovor sa Virtusom.

"Nisam razgovarao sa njim o tome kakvi su mu bili motivi, ali mislim da je on zadovoljan time da bude važan u ekipi, da ima doziranu minutažu. Ne znam da li je u Americi bio zadovoljan, nisam toliko upućen kako se tamo osećao, koliko se osećao prihvaćenim i važnim, mada ne sumnjam da jeste, ali sada je u jednom evropskom klubu, blliže kući, što je lakše za porodicu. Ima bolje organizovano vreme tokom sezone, u bilo kakvom planiranju i mislim da i to igra neku ulogu".

"NEKADA JE DERBI BOLONJE BIO NASLOVNA STRANA EVROPSKE KOŠARKE – ITALIJIA SE VRAĆA NA PRAVI PUT"

Posle 15 godina se vratio u italijansku košarku. Nakon brojnih turbilencija, popularnost igre pod obručima na Apeninima i kvalitet lige su na dobrom putu.

"Otišao sam 2006. godine u Španiju i posle toga Italija je imala oscilaciju u kvalitetu. Nije bilo timova koji su imali ozbiljnu rolu u Evroligi, možda je to neko vreme bila Sijena, pa je bilo potrebno da prođe određeno vreme da se Milano vrati na taj nivo. Sad i Virtus pokušava da se domogne Evrolige. Mislim da se vraća ta linija kvaliteta na više. Nadam se da je tako", tvrdi Gavrilović.

Problem ipak postoji u radu sa mladim igračima.

"U međuvremenu je dosta klubova koji su radili dobro sa mlađim kategodijama prestalo da radi. To se vidi i po proizvodnji i izlasku italijanskih igrača. Nadam se da će se i tu nešto promeniti, da će se vratiti na raniji nivo rada sa mlađim kategorijama, koji za tih dvadesetak godina nije napredovao".

Osetio je Gavrilović ponovo i čari derbija Bolonje. Iako se mnogo toga promenilo od njegovog prethodnog boravka u Virtusu, rivalstvo je ostalo nepromenjeno. Prvi duel gradskih rivala ove sezone pripao je Bjankonerima, koji su kod kuće opravdali ulogu favorita (76:70).

"Oba kluba su imala oscilacije prethodnih godina. Virtus je u dva navrata ispadao iz prve lige, Fortitudo je menjao vlasnike, čak i sada nije najstabilnija situacija u klubu. Međtuim, to rivalstvo ostaje. To vidim po ljudima i navijačima koji su tu bili pre 15 godina, da i dalje navijaju, i dalje su tu. Nekada je rivalastvo bilo na najvišem nivou italijanske, pa čak i evropske košarke, oba kluba su igrala Fajnal for, Virtus osvajao Evroligu. Dok su tu bili Danilović i Majers njihovo rivalstvo je bilo naslovna strana evropske košarke. Još nije tako, ali se nadamo da će uskoro biti".

"TEK JE PRVA GODINA PROJEKTA, A PARTIZAN JE VEĆ OZBILJAN FAVORIT U EVROKUPU"

Virtus je minule sezone stao u polufinalu Evrokupa, na korak od povratka u Evroligu. Ove sezone je ponovo jedan od favorita u drugorangiranom takmičenju Starog kontinenta, a jedan od najvećih protivnika će mu biti i Partizan. U redove crno-belih se vratio Željko Obradović, stigla su brojna pojačanja i to je dobra stvar za košarku u Srbiji i na Jadranu.

"Naravno da mnogo znači. To je veliki događaj, da se tako važan trener sa toliko trofeja, najbolji trener u Evropi ikada što se tiče rezultata, a rezultati su prvo merilo kada se priča o trenerima. Povratak jednog imena kao što je Željko Obradović donosi sa sobom jak Partizan, veće interesovanje, kvalitet rada, a to sve unapređuje košarku", ističe Gavrilović.

Očekuje pomoćni trener Virtusa i Partizan u samoj završnici i najavljuje ravnopravnu borbu za trofej i plasman u elitno takmičenje.

"To rezultati i pokazuju, iako je tek prva godina njihovog projekta. rezultati već najavljuju ozbiljnost kandidature Partizana. To donosi jedna neizvesni Evrokup do kraja".

Panter i Madar oduševljeni: Teško je dobiti nas u Beogradu, zato je važno da budemo domaćini u plej-ofu

Centralne figure projekta u Humskoj su košarkaši koji su minule sezone delili megdan sa timom iz Bolonje u borbi za šampionsku titulu u Italiji – Kevin Panter i Zek Ledej. Njihovim angažovanjem Partizan je svim stavio do znanja da je spreman da se bori za najviše ciljeve.

"Panter poznaje srpsku košarku i uvažava je i to je jedan od razloga što je hteo da se vrati u tu ligu, isti grad. On i Ledej su igrači nivoa Evrolige i to govori o ambicijama i mogućnostima kluba".

Ove sezone je izmenjen i sistem takmičenja u Evrokupu, pa će se posle grupne faze najboljih osam timova iz dve grupe plasirati u eliminacionu fazu koja se igra na jednu utakmicu.

"Osim nekog iskustva u polufinalu F4 Evrolige, to je presedan u evropskoj košarci da se nešto tako važno odlučuje kroz seriju duela na jednu utakmicu. Malo neprimereno za košarku, to je eksperiment, videćemo šta će doneti”, rekao je Gavrilović.

"FIBA PROZORI NISU DOBRI, KARI PEŠIĆ PRAVI ČOVEK ZA SRBIJU"

Nezaobilazna tema bili su i FIBA prozori, s obzirom da Virtus kao tim iz Evrokupa tokom kvalifikacionih mečeva ostaje bez velikog broja igrača. Gavrilović nije pristalica sistema koji je Svetska kuća košarke uspostavila, jer državni timovi igraju bez najboljih igrača.

"Ne mogu ni ja da nađem reči opravdanja i složim se da je to dobro. Prvo što dresove reprezentacije ne nose najbolji igrači, to nije prvo lice jer zemlju treba da predstavljaju najbolji. Broj utakmica u kratkom periodu koji ti igrači treba da igraju, uz putovanja… Pritom su neiugranim u ekipama koje se sastanu dva dana pre utakmice to ne donosi košarci neku lepu sliku. Ne mogu da nađen nijedan razlog zašto bi to trebalo da bude tako. Nije na meni da predlažem druga rešenja, ali to je teško i za igrače i za publiku. Sigurno može da se organizuje da gledaju svoju reprezentaciju uvek u najboljem sastavu i da uvek najjače reprezentacije budu na velikim takmičenjima".

Svetislav Pešić okuplja trenere na treningu reprezentacije Srbije

Selektorima je možda i najteže.

"Kada je bio Igor Kokoškov, u tim kvalifikacijama je bilo teško da se prođe. Sećam se utakmikca sa Gruzijom, Austrijom... Njima nije lako da to rade na takav način. Posle toga dolaze druge kvalifikacije gde isto dolaze igrači koji nemaju mnogo vremena. Ranije su se reprezuentacije pripemale duže, sada se skraćuju prvenstva da bi igrači mogli da doputuju i budu na raspolaganju državnom timu. Prenatrpan je sistem, nije lako”.

Kokoškova je na klupi Srbije nasledio Svetislav Pešić, koji je takođe osetio „čari“ kvalifikacionih mečeva usred klupske sezone. Orlovi su pod njegovim vođstvom savladali Letoniju (101:100) i pretrpeli poraz od Beglije na gostovanju (69:73), ali Gavrilović napominje da je pravi čovek za našu reprezentaciju.

"To što je Kari Pešić selektor je svakako mnogo pozitivna stvar. Trener je sa velikim iskustvom, podigao je dve reprezentacije, da ne govorimo o juniorskoj reprezenatiji Jugoslavije. Svi pamtimo Indijanapolis i svi se sećamo šta je uradio sa Nemačkom. Takav čovek poznaje sistem, Savez, zna kako treba da se organizuje posao. Nije ni njemu lako da se snađe u novinama što se tiče sistema, ali mislim da je pravi čovek da autoritetom, radom i oraganizacijom rada vrati reprezetanciju Srbije gde joj je mesto - u borbu za medalje na najvećim takmičenjima", zaključio je Gavrilović.