Imaš najboljeg igrača na svetu i skrcaš mu godine na vrhuncu za jednu titulu... Sramota

Od osvajanja titule, kada se očekivalo da će uslediti godine dominacije, kompletna bivša i sadašnja garnitura vodećih ljudi vukla je mahom pogrešne poteze u svakom mogućem smislu. Toliko, da bi se svako ko iole razume kako NBA funkcioniše zapitao da li su se neke stvari radile namerno, kako bi se urušila svaka dalja mogućnost uspostavljanja nekakvog kontinuiteta.

Da se ne vraćamo previše unazad, dovoljno je da se vratimo na period pre samo godinu dana. Vlasnicima Denvera je prekipelo, pa su počistili trenera Majkla Melouna i generalno menadžera Kalvina Buta – zajedno sa propratnim kadrovima – pošto dve godine nikako nisu uspevali da nađu zajednički jezik oko toga kako tim dalje treba da se gradi i usmerava. Meloun je želeo da Jokića okruži iskusnim pojedincima gladnim titula, But je tražio da se ekipa podmladi i da tadašnji šef struke koristi momke koje je ovaj prethodno draftovao, najviše insistirajući na Džejlenu Piketu. Nije funkcionisalo i porodica Krenke je presekla, sa ciljem da šok-terapijom razdrma kompletnu organizaciju.

Ni tada vodeći ljudi franšize nisu uradili dobar posao. Melouna su zamenili trenerskim početnikom Dejvidom Adelmanom, dok je Buta nasledio Ben Tenzer, čovek koji jeste tu već dvadeset i jednu godinu obavljajući razne poslove i između ostalog je poslednje četiri proveo kao zamenik predsednika košarkaških operacija. Ipak, vrhunac rada na funkciji generalnog menadžera bio je dvogodišnji staž u filijali Toronto Reptorsa. Tenzer je majstor finansija i važi za nekog ko odlično poznaje mehanizme seleri kepa i kako da ekipi obezbedi prostor za život, pa opet se ni u tom segmentu Denver duže vreme ne snalazi kako treba. Jer, ako se ništa ne bude promenilo, platni spisak naredne jeseni iznosiće 215.500.000 dolara, što je na samoj granici drugog sloja plaćanja poreza na luksuz. Ulazak u tu zonu bi drastično ograničila mogućnosti tima da funkcioniše na tržištu.

Suština je da su Krenkeovi postavili nedovoljno proverene ljude na najvažnije pozicije, smatrajući da je to najbolja stvar za budućnost franšize. Zapravo – nije. I nije mnogo vremena prošlo, pre nego što je to postalo svima jasno. Denver je osuđen da pati.

Kada pominjemo finansije, Denver se prošlog oktobra kockao i odlučio za ruki ekstenziju Kristijana Brauna u visini od 125.000.000 dolara. Jako kvalitetan defanzivac, sa priličnim limitima u napadu, pa se može reći da je izdvojen jako veliki novac za igrača koji ne može da se svrsta ni u kategoriju “3&D”, odnosno onih koji su dobri u odbrani i šutu sa distance... Jer, ove sezone sa distance puca 30 odsto. Taj novac, odnosno ugovor težak minimum 21.000.000 po godini će znatno opteretiti seleri kep počev od ovog leta.

Oprečne su bile reakcije i na račun odluka donetih na tržišnoj pijaci. Kada se sportski sektor odvažio da prodrma i tim, Majkl Porter Džunior – koji je i sam od početka bio upitnog kvaliteta na duže staze zbog dobro poznatih problema sa leđima – zamenjen je Kemom Džonsonom. Iako pouzdan “3&D” igrač, bilo je onih koji su verovali da je Denver mogao da prođe i bolje sa (nešto skupljim) opcijama kao što su O Dži Anunobi, Mikel Bridžis, Lauri Markanen...

Roster je dodatno izgubio na iskustvu kada je letos otišao Rasel Vestbruk – što je Nikoli Jokiću verovatno teško palo jer su imali blizak odnos – koji je uprkos poznim godinama i određenim ograničenjima u igri bio dobar izbor za male pare. Umesto njega je vraćen Brus Braun, član šampionske generacije oko kojeg su se Meloun i But svojevremeno posvađali jer je tadašnji šef tražio njegov ostanak posle osvajanja titule. Naposletku, Denver je plej-of dočekao bez plejmejkera i godinama tu poziciju ljudi u klubu ne znaju da adekvatno pokriju, kao ni da Nikoli Jokiću nađu rezervu, nekog ko će moći da popuni rupu od desetak-petnaest minuta. Lutalo se godinama sa raznim opcijama, ali nijedna nije bila dovoljno dobra, pa je Jokić morao dodatno da se troši u nekim nevažnim trenucima. Jonas Valančijunas nije bio loš, ali se njegov boravak u Koloradu verovatno završio i već se pominje mogućnost povratka u domovinu, gde ga Žalgiris čeka raširenih ruku.

Sve to kada se sabere, pa uz to dodaju svi grehovi iz ranije prošlosti, dovodi nas do zaključka da u Denveru vlada palanački mentalitet. I to se jasno zaključuje po svim potezima nakon dolaska na tron. Ljudi u klubu su se pogubili jer im veštački napumpani ego nije dozvoljavao da vide dalje od svog nosa i napravili su toliko grešaka da je pitanje hoće li se ekipa oporaviti i biti ponovo konkurentna za titulu u Jokićevoj eri. I pored toga, Denver je mogao (i morao) više sa ovim sastavom. No, kada je ekipa defanzivno među najslabijim - 21. mesto u celoj ligi sa defanzivnim rejtingom 117,5 - čak ni to što je napadački na samom vrhu ne vredi previše, sa ofanzivnim rejtingom 122,6.

Od Jokićevog dolaska, Denver je imao sezone kada se na odmor odlazilo već posle ligaškog dela (u prve dve pr. au), s tim da on tada još nije bio ni blizu onoga što je danas, niti su Majkl Meloun i ljudi sa vrha tada imali jasnu sliku da je centar iz Srbije centralna figura franšize. Otkako je ušao u vrhunac, popularni 'prajm' karijere samo se još jednom dogodilo da Denver završi takmičenje u prvoj rundi plej-ofa ili ranije. Bilo je to u takmičarskoj 2021/22, u prvoj Jokićevoj MVP godini, kada je sa 4:1 slavio kasniji šampion Golden Stejt.

Tadašnja eliminacija ne može da se poredi sa ovom iz više razloga. Najvažniji je taj da Džamal Marej i Majkl Porter Džunior nisu igrali zbog teških povreda, pa su iza Nikole Jokića i Erona Gordona najuticajniji bili Vil Barton, Monte Moris, Džef Grin, Bons Hajlend, Ostin Rivers, Fakundo Kampaco... Ove godine Denver je bio projektovan da napadne titulu, čak se pričalo da klub na tržištu vuče poteze kako bi išao na sve ili ništa. I, bi jedno veliko ništa.

To je usud sa kojim će u Denveru morati da žive, krst koji će morati da nose mnogo godina pošto Nikola Jokić odluči da zatvori knjigu i kao igrač, skromna superzvezda i jedan od najboljih u istoriji košarke stavi tačku. A, pre svega, biće neizbrisiva sramota.