Ima li kraja posrtanjima Partizana?
Vreme čitanja: 3min | ned. 31.01.21. | 08:57
Postoji realna mogućnost da će se ova sezona pamtiti kao najgora otkako crnobeli igraju ABA ligu. I da će imati prvi negativan skor (više poraza nego pobeda u sezoni) još od sezone 2015/2016 i 1989/1990 kada se vršila važna smena generacija
Da je neko navijačima Partizana u martu, pre prekida prošle sezone, rekao da će se sve odigrati kako jeste u narednih skoro godinu dana… malo ko bi poverovao. Ali, ovo je sada “nova realnost” Partizana. Ta realnost se ugleda u tome da je Partizan “uspeo” da poveže pet poraza na šest utakmica u svim takmičenjima. Da se već sada suštinski pozdravio sa plej-ofom ABA lige. Da se tim i trener nisu dokazali da garantuju bolje igre i rezultate. I da su već sada, krajem januara, najavljeni rezovi i potpuna rekonstrukcija tima za sledeću sezonu.
Postoji realna mogućnost da će se ova sezona pamtiti kao najgora otkako Partizan igra ABA ligu. Crno-beli su na skoru 7-9 (jednu pobedu dobili za zelenim stolom zbog Primorske, dobiće još jednu) i imaju “dobre šanse” da završe lošije pozicionirani čak i od petog mesta, što je najgori rezultat Parnog valjka u istoriji ABA lige, postignut dva puta - u sezonama 2015/2016 i 2017/2018.
Izabrane vesti
Trofejni klub ide ka tome da sezonu završi i sa negativnim skorom, dakle, da je zabeležio više poraza nego pobeda. I to prvi put od pomenute sezone 2015/2016 kada si imali skor 12-14, kao i 1989/1990. Podsećamo, s kraja 80-ih crno-beli su upisali skor 9-13 i bili su 8. u SFRJ ligi od 12 klubova. Međutim, za tako nešto postoji jasan i realan razlog – tadašnja planska smena generacija.
Partizan je te sezone (1989/1990) igrao bez Divca, Paspalja, Đorđevića (vojska), Savovića i Vujačića. I u tom podatku leže razlozi slabih rezultata. A onda je 1992. osvojio Evroligu. Što znači da je postojala jasna ideja šta klub radi i zbog čega trpe rezultati.
Ove sezone Partizan igra sa velikim brojem stranaca, skoro da nije razvijao mlade igrače, pa opet preti da završi sezonu sa negativnim skorom. I zato ne čude najave predsednika kluba Ostoje Mijailovića da će na leto potpuno menjati strategiju. Postoje najave da će sledeće sezone Partizan igrati sa mnogo više mladih domaćih igrača i manje stranaca. Jer, ovako, očigledno, Partizan ne ide nikud.
Mogu dugo da se nabrajaju posrtanja koja se nižu kao perle. Od prve utakmice u sezoni i prokockane prednosti u Badaloni, preko druge utakmicei poraza protiv Borca. Potom je usledila smena Vlada Šćepanovića. Pa porazi od Burga, Krke, opet Borca, Metropolitana sa Sašom Filipovskim na klupi… A sada i poslednja četvrtina i poraz protiv Cedevite i više od 11 minuta, od finiša treće četvrtine skoro do samog kraja meča, u kojima Partizan nije dao koš iz igre?!
Ima li kraja posrtanjima Partizana ove sezone? Šta posle svega kaže trener Filipovski?
"Praktično ništa nismo uspeli da realizujemo ni ispod koša, ni sa distance i to je bilo ono što je napravilo razliku", kaže trener crno-belih.
Izdvojićemo samo neke statističke podatke sa utakmice iz Ljubljane koji objašnjavaju probleme crno-belih i što je važnije - paradigma su cele sezone: Partizan je šutrao za tri poena 6/33, što je vrlo loših 18,2 odsto. Timski je imao samo sedam asistencija, što mnogo toga govori. Rade Zagorac je šutirao 0/6 za tri poena, Nemanja Dangubić 1/5 za tri poena, Džoš Perkins 0/6 za tri poena, Rašon Tomas 0/3. Centri Partizana, Mozli i Janković, zajedno su dali jedan poen. Treći centar Erik Mika nije ni igrao. Što je takođe poruka posle Mikine partije u Rusiji.
Jasno je da je Evrokup jedino mesto na kom Partizan može da izvadi sezonu. Kup Radivoja Koraća i domaće prvenstvo jesu važni, poseduju istorijsku vrednost, ali ne donose “ništa osim samog trofeja”.
Sreda je “Dan D” za Partizan, tada mu dolazi Lokomotiva. Juriće sedam razlike koliko je izgubio u Krasnodaru. Videćemo mogu li crno-beli na taj način da spasu ovu tmurnu sezonu nad kojom ima sve manje i manje kontrole. Posle svega što se dogodilo do sada, optimizam navijača i crno-bele javnosti sija poput starog fenjera u olujnoj kišnoj noći.