Ima li kraja posrtanjima Partizana?

Da je neko navijačima Partizana u martu, pre prekida prošle sezone, rekao da će se sve odigrati kako jeste u narednih skoro godinu dana… malo ko bi poverovao. Ali, ovo je sada “nova realnost” Partizana. Ta realnost se ugleda u tome da je Partizan “uspeo” da poveže pet poraza na šest utakmica u svim takmičenjima. Da se već sada suštinski pozdravio sa plej-ofom ABA lige. Da se tim i trener nisu dokazali da garantuju bolje igre i rezultate. I da su već sada, krajem januara, najavljeni rezovi i potpuna rekonstrukcija tima za sledeću sezonu.

Postoji realna mogućnost da će se ova sezona pamtiti kao najgora otkako Partizan igra ABA ligu. Crno-beli su na skoru 7-9 (jednu pobedu dobili za zelenim stolom zbog Primorske, dobiće još jednu) i imaju “dobre šanse” da završe lošije pozicionirani čak i od petog mesta, što je najgori rezultat Parnog valjka u istoriji ABA lige, postignut dva puta - u sezonama 2015/2016 i 2017/2018.

Trofejni klub ide ka tome da sezonu završi i sa negativnim skorom, dakle, da je zabeležio više poraza nego pobeda. I to prvi put od pomenute sezone 2015/2016 kada si imali skor 12-14, kao i 1989/1990. Podsećamo, s kraja 80-ih crno-beli su upisali skor 9-13 i bili su 8. u SFRJ ligi od 12 klubova. Međutim, za tako nešto postoji jasan i realan razlog – tadašnja planska smena generacija.

Partizan je te sezone (1989/1990) igrao bez Divca, Paspalja, Đorđevića (vojska), Savovića i Vujačića. I u tom podatku leže razlozi slabih rezultata. A onda je 1992. osvojio Evroligu. Što znači da je postojala jasna ideja šta klub radi i zbog čega trpe rezultati.

Ove sezone Partizan igra sa velikim brojem stranaca, skoro da nije razvijao mlade igrače, pa opet preti da završi sezonu sa negativnim skorom. I zato ne čude najave predsednika kluba Ostoje Mijailovića da će na leto potpuno menjati strategiju. Postoje najave da će sledeće sezone Partizan igrati sa mnogo više mladih domaćih igrača i manje stranaca. Jer, ovako, očigledno, Partizan ne ide nikud.

Mogu dugo da se nabrajaju posrtanja koja se nižu kao perle. Od prve utakmice u sezoni i prokockane prednosti u Badaloni, preko druge utakmicei poraza protiv Borca. Potom je usledila smena Vlada Šćepanovića. Pa porazi od Burga, Krke, opet Borca, Metropolitana sa Sašom Filipovskim na klupi… A sada i poslednja četvrtina i poraz protiv Cedevite i više od 11 minuta, od finiša treće četvrtine skoro do samog kraja meča, u kojima Partizan nije dao koš iz igre?!

Foto: ABA liga/Cedevita

Ima li kraja posrtanjima Partizana ove sezone? Šta posle svega kaže trener Filipovski?

"Praktično ništa nismo uspeli da realizujemo ni ispod koša, ni sa distance i to je bilo ono što je napravilo razliku", kaže trener crno-belih.

Izdvojićemo samo neke statističke podatke sa utakmice iz Ljubljane koji objašnjavaju probleme crno-belih i što je važnije - paradigma su cele sezone: Partizan je šutrao za tri poena 6/33, što je vrlo loših 18,2 odsto. Timski je imao samo sedam asistencija, što mnogo toga govori. Rade Zagorac je šutirao 0/6 za tri poena, Nemanja Dangubić 1/5 za tri poena, Džoš Perkins 0/6 za tri poena, Rašon Tomas 0/3. Centri Partizana, Mozli i Janković, zajedno su dali jedan poen. Treći centar Erik Mika nije ni igrao. Što je takođe poruka posle Mikine partije u Rusiji.

Jasno je da je Evrokup jedino mesto na kom Partizan može da izvadi sezonu. Kup Radivoja Koraća i domaće prvenstvo jesu važni, poseduju istorijsku vrednost, ali ne donose “ništa osim samog trofeja”. 

Sreda je “Dan D” za Partizan, tada mu dolazi Lokomotiva. Juriće sedam razlike koliko je izgubio u Krasnodaru. Videćemo mogu li crno-beli na taj način da spasu ovu tmurnu sezonu nad kojom ima sve manje i manje kontrole. Posle svega što se dogodilo do sada, optimizam navijača i crno-bele javnosti sija poput starog fenjera u olujnoj kišnoj noći.