I Španci traže uzroke debakla: Od 236 igrača u ACB ligi samo 57 ih je rođeno u Španiji

Krah, propast i katastrofa – neki su od epiteta kojima su španski mediji presudili košarkaškoj reprezentaciji nakon što je zabeležila najgori rezultat na Evrobasketu u njegovoj 90 godina dugoj istoriji. Španija, treća po redu po broju medalja na ovom takmičenju, samo iza Sovjetskog saveza i Jugoslavije, završila je takmičenje pretposlednja u grupi i vratila se kući mnogo pre vremena.

Prvi meč protiv Gruzije je bio teško svarljiv za publiku naviklu na trofeje, a ni posle se nije mnogo šta promenilo. “Kada gledate Turska – Srbija, to deluje kao drugi sport“, kritično se osvrnula Marka na nedostatak kvaliteta i borbenosti nacionalnog tima. Posebno je neshvatljiv procenat šuta iz slobodnih bacanja – gotovo amaterski i najlošiji na celom turniru, krunisan potpuno protraćenim faulima u samom finišu utakmice protiv Grčke.

Ovaj dosada neviđeni neuspeh nije slučajnost. Već pre turnira Španija se nije ubrajala među prvih 10 favorita, a više, nažalost, nije sposobna ni za iznenađenja. Od “berlinskog čuda“, kako na poluostrvu nazivaju neočekivani trijumf Španaca na Evropskom prvenstvu 2022, naovamo, pad ima skoro vertikalnu putanju. Na Olimpijskim igrama u Parizu su bili deseti, a na Svetskom prvenstvu 2023, deveti.

Odlazi Serđo Skariolo – ili bolje rečeno Serhio Eskariolo, kako se već verovatno i on sam predstavlja. Zaostavština od četiri evropska prvenstva, jednog svetskog, srebra na Olimpijskim igrama u Londonu i bronze u Rio de Žaneiru ne može biti pomračena ovim bolnim krajem, ali najtrofejniji selektor košarkaške Španije zaslužio je nešto bolje za oproštaj.
“Ovako se ne može“, videlo se kako komentariše uz liniju terena kada je Huančo Ernangomes promašio sva tri ključna slobodna bacanja na kraju poslednjeg meča.

(©fiba)

Zlatna generacija igrača, predvođena braćom Gasol, Navarom, Kalderonom deluje neponovljiva. Kvalitet igrača kojima je raspolagao Skariolo na ovom Evrobasketu je daleko, daleko ispod. Samo Santi Aldama igra u NBA, a ni on nije odigrao sjajan turnir. A da ne govorimo o braći Ernangomes, koji su podbacili i kao igrači, i kao kapiteni koji bi trebali da povuku tim.

Poruka koju Skariolo želi da ostavi su devetneastogodišnjaci Serhio De Larea i Mario San-Superi.
“Oni su budućnost. Zatvorili smo jedna vrata, a sada će se otvoriti druga – ka svetlu“, izjavio je nakon poraza od Grčke. Ostaje da se nadamo da se radi samo o smeni generacija i da to ne odražava neke druge strukturne probleme.

Šta se dogodilo Španiji? Zemlji sa najjačom ligom nakon NBA i Evrolige, u kojoj je košarka drugi sport po redu globalno u svim starosnim kategorijama, sa oko pola miliona federativnih licenci, ne računajući školske lige i nezvanična takmičenja. Zemlji u kojoj postoji nebrojeno mnogo akademija i škola za formiranje mladih košarkaša, od kojih su mnoge svetski priznatog kvaliteta.

Najveći problem je postao skok iz kategorije kadeta ili juniora u profesionalnu košarku, koji je gotovo nemoguć za sve koji žele da nastave da žive u svojoj domovini. Samo 57 od 236 igrača lige ACB u protekloj sezoni rođeno je u Španiji.

Strani igrači se međutim više ne dovode samo na nivou profesionalne košarke. Otkada je 2011. nacionalna liga promenila model i zamenila obavezu da u svakom timu ima pet Španaca – za pet igrača koji su formirani u zemlji, koncept “formiranja“ se potpuno promenio. Sada više nije nikakvo čudo videti dečake iz istočne Evrope ili Afrike sa već 13-14 godina , a da ne govorimo sa 16 kada njihova registracija postaje legalna i ne mora da se “maskira” preseljenjem porodice.