I ovaj Partizan je razočarao: Bar trojica ispod svakog minimuma, a pod ugovorom svi osim Balše

Ako pitate navijače, odgovor će verovatno glasiti Sterling Braun. Amerikanac koji je prošle sezone igrao u Albi je napravio iskorak u crno-belom dresu. Jedno vreme je bio i najbolji igrač tima, čak je i dominirao neverovatnim procentima uspešnosti kada je šut u pitanju. Uisak je nekako pokvario u poslednjih mesec dana kada je evidentno pao u formi.

Ipak, i on će verovatno ostati u Partizanu naredne sezone, osim u slučaju ponude iz NBA lige pošto je Mozzart Sportu potvrđeno da u ugovoru Brauna postoji klauzula koja mu dopušta da u tom slučaju napusti Humsku.

Imamo i Vanju Marinkovića, kapitena ekipe koga su povrede umnogome sputale da pokaže pun potencijal. Bilo je tu problema sa leđima, Ahilovom tetivom zbog čega je propustio više od mesec dana akcije. Doduše ne treba zaboraviti i pojedine solidne partije kao one protiv Panatinaikosa kada je uštopovao Kendrika Nana. Generalno, on je bio taj koji je davao ton ekipi kada je borba na parketu u pitanju.

Slično možemo da konstatujemo i za Isaka Bongu koji je odradio ono što se od njega očekivalo ove sezone. Defanzivno je bio raznovrstan, umeo je da pogađa i sa distance na nekim mečevima...

Svi ostali.... Bili su manje ili više ispod očekivanja trenera Obradovića, ali i košarkaške javnosti. I nikoga ne bi iznenadilo da sledeće sezone ne vidimo Ajzeu Majka, Brendona Dejvisa, Dvejna Vašingtona, ali ni Ifea Lundberga i Frenka Nilikinu.

Iako nemamo trenutno nikakvu potvrdu ili nagoveštaj šta bi moglo da se događa tokom leta, posebno zbog novih finansijskih pravila Evrolige, zaista nije teško zaključiti da se neki momci nimalo nisu snašli u ovoj sredini. Prvi među njima je Vašington koji je u finišu sezone u potpunosti ispao iz rotacije, a osim nekoliko mečeva početkom godine kada je iskoristio odsustvo Lundberga, Dvejn ništa nije uradio što bi nas navelo da pomislimo da će ostaviti dublji trag u Humskoj. Iako je stigao sa reputacijom izvanrednog šutera, to jednostavno na parketu nije pokazao. Često je srljao, donosio nerezonske odluke i zbog njih je uostalom i sada van tima.

Čak i Lundberg je toliko pao u formi da zaslužuje posebnu opsežnu analizu. Agoniju je nastavio i u Kaunasu gde ništa nije pogodio, a doveden je sa ciljem da ponovi neke partije iz prošle sezone kada je u Virtusu umeo da slomi protivnike. Uostalom, baš je on bio taj koji je prošle sezone srušio Partizan.

Sve ovo može da se prepiše i za Frenka Nilikinu i Ajzeu Majka. Doduše, treba biti iskren i istaći da Majk baš nije imao sreće jer se povredio na prvom treningu. Propustio je čitave pripreme i nikada istinski nije uspeo da se nametne, a osim dobre utakmice protiv Crvene zvezde, sve ostalo je bilo za zaborav.

Nilikina je takođe imao problema sa povredama, propustio je veliki broj mečeva. Međutim, osim solidnog starta sezone, kako je vreme odmicalo tako je Francuz postajao sve manje bitan, pa je sada došao do toga da i ne ulazi u igru, a bio je projektovan kao neko ko bi mogao da drži komplentu spoljnu liniju u odbrani.

Dolazimo do Brendona Dejvisa. Najiskusnijeg člana ekipe.. Prekaljeni centar je i sam imao velikih problema sa formom. Često je bio nekonstantan, promašivao šuteve, a posebno je nervirao navijače zbog slobodnih bacanja. Čak je bio u jednom momentu i na meti zvižduka, a dobra izdanja... Bilo ih je jednostavno premalo. Ni njegova zamena, Tajrik Džons nije bio dovoljno konstatan. Očekivalo se da prekopira energiju koju je svojevremeno davao Matijas Lesor, ali nije to bilo to...

Ostali momci (Pokuševski, Nakić, Lakić) nisu dobijali toliku šansu da bismo u ovom momentu mogli da ocenjujemo. Lakić je imao povremene bleskove posebno u onom periodu kada je ekipa dominirala i nanizala četiri pobede na gostovanjima.

Baš tada se očekivalo da ovaj tim nastavlja da ide ulaznom putanjom jer je na parketu zaista izgledao dobro, ali umesto toga svi osim Karlika Džonsa su upali u kanal i Partizan je završio tamo gde je završio... Ispod crte, ispod očekivanja i za kritiku.

Da za kraj podvučemo crtu. Evidentno je da će barem tri igrača morati naredne sezone da potraže nove angažmane, a vrlo je moguće da taj broj bude povećan. Glavni kandidati da napuste Partizan su Ajzea Majk, Dvejn Vašington i Brendon Dejvis, ali u ovom momentu ne bi bilo iznenađenje da im se pridruže Frenk Nilikina i Ife Lundberg.

Nismo zaboravili ni Željka Obradovića. Legendarnog trenera koji u svojoj četvrtoj sezoni i dalje ima samo jedan osvojen trofej i jedan odlazak u plej-of Evrolige. Sve ostalo je bilo neuspešno. Nema dileme da i on snosi krivicu jer je on taj koji je selektirao ovu ekipu. I Obradovićev ugovor ističe na kraju naredne sezone samo što je njegov slučaj specifičan, jer on je dobrim delom zaslužan i za povratak euforije među crno-bele. I kada biste sproveli anketu među Partizanovim navijačima verovatno bi dobio maltene jednoglasnu podršku.