Huskić o šampanjcu s Ljuljom, legendi Rejesu i pre svega Hamburgu: Dobar trener, ali ekipa pati
Vreme čitanja: 12min | uto. 19.10.21. | 11:01
Košarkaš nemačkog Miteldojčera za Mozzart Sport govorio o prvom protivniku crno-belih u Evrokupu, sudaru Crvene zvezde i Albe, ali i svojoj karijeri, razlikama između ACB i Bundeslige, reprezentaciji...
Počela je još jedna uzbudljiva košarkaška sedmica za srpske klubove. Partizan kreće u borbu za Evrokup i na prvom koraku se večeras (19.30 časova) susreće sa nemačkim Hamburgom. Crvena zvezda u 5. kolu Evrolige dočekuje berlinsku Albu. Zato smo iskoristili priliku da popričamo sa centrom bundesligaša Miteldojčera Goranom Huskićem, koji je za Mozzart Sport osim o predstojećim protivnicima večitih rivala govorio o nemačkoj i španskoj košarci, ali i brojnim drugim temama.
Svojevremeno jedan od najboljih centara ACB lige se dotakao početka karijere, osmogodišnjeg boravka na Iberijskom poluostrvu, želje da obuče dres reprezentacije, najtežih protivnika, legendi španske košarke...
Izabrane vesti
Posle osam godina provedenih u Španiji, tokom kojih je branio boje Gipuskoe, Ueske, Burgosa i Bilbaa, 29-godišnji centar se minulog leta odlučio za promenu. Preselio se u Nemačku. Ako se po jutru dan poznaje, doneo je pravu odluku. Klub iz Vajsenfelsa - gradića u centralnom delu Nemačke - sezonu u Bundesligi je počeo porazom, ali su usledila tri vezana trijumfa. Huskić se u startu istakao kao jedan od najboljih pojedinaca sa prosekom od 13 poena, 8,3 skokova i 5,5 asistencija.
"Pored prve utakmice kod kuće, gde smo igrali nervozno i sebi nabili pritisak, preostala tri kola smo pobedili i sasvim smo zadovolnji. Miteldojčer se poslednjih godina borio za opstanak, tako da je ovo veliki uspeh i nadam se da ćemo nastaviti sa dobrim igrama", kaže Huskić.
Uz njega, dres Miteldojčera ove sezone nosi i bivši igrač Crvene zvezde i Mege Nikola Rebić, a na klupi je crnogorski stručnjak Igor Jovović. Ne krije da su mu mnogo pomogli na početku u novoj sredini.
"Imam sjajnu saradnju sa Nikolom, sa kojim se odlično i družim, a i sa trenerom jako uspešno sarađujem. Igor Jovović je dobar trener, poznaje košarku, ima balkansku školu, pristup i filozofiju naših trener i to nam mnogo znači u ligi gde nema toliko naših stručnjaka. U ligi koja taktički i intelektualno nije na nivou kao što je recimo španska i svakako da naši treneri prave razliku".
Nije Miteldojčer poleteo posle uspešnog starta. Mada igrači i stručni štab potajno veruju da mogu više od pukog opstanka u ligi. Ipak, zadržavanje statusa u elitnom rangu je primarni cilj.
"Mislim da negde potajno svi imamo malo veće ambicije, ali zvanično ostaju iste kao prethodnih godina - da se obezbedi opstanak što pre. Da sezona bude što manje stresna i da kada to ostvarimo pokušamo da pobedimo svaku moguću utakmicu i ostvarimo što bolji plasman na tabeli".
Kako se posle osam provedenih godina u Španiji i odličnog utiska koji je ostavio u ACB ligi odlučio za Nemačku?
"Poslednje dve godine u Španiji su mi bile jako teške, imao sam ozbiljnu povredu, propustio čitavu sezonu. Potom sam poslat na pozajmicu u Bilbao. Bila je i ta godina teška, nisam se najbolje snašao, igrao desetak minuta po utakmici, pa tako tržište u Španiji nije bilo najbajnije. Pojavila se ponuda iz Nemačke, gde je liga na zavidnom nivou. Trener mi je stavio do znanja da ću imati prostora, da ću biti prva opcija. Svidela mi se prilika i mislim da sam u dobroj poziciji da se vratim u ritam i na nivo na kojem sam bio pre povratka".
"PARTIZAN NAPADA OSVAJANJE EVROKUPA - ZVEZDA STVARA SJAJNU SLIKU"
Iz dana u dan sve bolje upoznaje Bundesligu. Iako nije imao prilike da zaigra protiv predstojećih protivnika Partizana i Crvene zvezde, dobro je upoznat sa njihovim kvalitetima. Ipak, ne sumnja da mogu do dobrih rezultata.
Rioval crno-belih - Hamburg je debitant u drugorangiranom takmičenju Starog kontinenta. Posle četiri odigrana kola u Nemačkoj ima polovičan učinak, a Huskić ističe da i pored visokih ambicija i odličnog španskog stručnjaka Pedra Kaljesa na klupi, ne igra prema očekivanjima.
"Očekujem čvrstu utakmicu. Partizan na klupi ima najvećeg stručnjaka u Evropi i ne sumnjam da će pripremiti ekipu na pravi način. Hamburg zasad dosta pati u ligi, nije ostavio dobar utisak i ne igra najsjajnije. Čuo sam ipak da je njihov trener dobar stručnjak, ali nekako ne pronalaze svoj ritam. Ako Partizan dobro pristupi utakmici, u šta ne sumnjam, mislim da će odneti pobedu kući".
Mogu li crno-beli do nove evropske titule?
"Partizan bez ikakvog ustručavanja napada Evrokupu. Naravno i Jadransku ligu, koja će biti jako interesantna. Odavno nije bila tako snažna, te ću je sa uzbuđenjem pratiti".
19.30: (3,90) Hamburg (16,0) Partizan (1,30)
Što se tiče Zvezde i predstojećeg okršaja sa nemačkim šampionom, Huskić veruje da kvalitetnom odbranom može da izađe na kraj sa četom Israela Gonzalesa, koja posle četiri kola u Evroligi ima jednu pobedu.
"Alba je već nekoliko godina na vrhunskom nivou. Jako je nezgodna. Kao i u Hamburgu, očekujem tvrdu utakmicu. Mislim da Zvezda može da parira po kontaktu i čvrstini. Igra sjajnu odbranu ove godine i to je njen najveći adut. Mogu da nivelišu tu neku čvrstinu i gruboću u igri".
Cilj srpskog šampiona je da popravi utisak u elitnom takmičenju u odnosu na prethodnih par sezona. Posle pobeda nad Makabijem i Žalgirisom, tesnih poraza od Fenerbahčea i moskovskog CSKA, na dobrom je putu.
"Evroliga je jako zahtevno takmičenje. Doći do Fajnal fora je veoma teško. Zvezda međutim ima odličan start, u evroligaškim utakmicama stvara sjajnu sliku i čini se da to ne može mnogo bolje.".
"ODUVEK MI JE BIO SAN DA OBUČEM DRES SRBIJE"
Vratili smo film o dotakli se Huskićevih početaka. Krenuo je iz obrenovačkog Radničkog i to je bio njegov jedini dodir sa srpskom košarkom. Interesantno je da na Vikipediji nema članka o 29-godišnjem Beograđaninu na srpskom jeziku. To možda i najbolje govori o tome koliko je domaća javnost neinformisana o njegovim uspesima. A bilo ih je. Kako i sam ističe, ponude za povratak u domovinu gotovo da nije ni imao, ali ne može sa sigurnošću da kaže koji je razlog.
"Iskreno, tokom čitave karijere, nebitno da li sam bio najbolji igrač u Španiji, u Burgosu, nikada nisam dobijao konkretne ponude od naših ekipa. Možda zato što sam rano otišao iz Srbije, pa nisam na oku domaćih stručnjaka i nisam se afirmisao po ligama u regionu. Zaobišao sam naše sisteme i mislim da je delom i do toga".
Uprkos dobrim nastupima u Španiji, u njegovo sanduče retko je stizao poziv državnog tima.
"Bio sam jednom na širem spisku za 'prozore' i kad se suzio otpao sam. Sa Jovicom Antonićem sam bio u Kini na turneji. To je zvanično bila A selekcija, ali je bila ispunjena igračima koje manje znaju i koje su želeli da provere. Mislim da sam odigrao korektno i ostavio dobar utisak, ali nisam dobio poziv za prozore".
San mu je da ponese dres Srbije u zvaničnim utakmicama. Krivo što mu uspesi na klupskom nivou to nisu omogućili.
"Krivo mi je što kada sam bio sedmi, osmi igrač po korisnosti u ACB ligi nisam igrao u prozorima. Oduvek mi je bio san da obučem dres Srbije. Od toga nema veće časti za mene, to ne može nijedan klub da zameni. Ne sumnjam ipak u odluke naših stručnjaka, naša reprezentacija ima neverovatnu tradiciju i uspehe, ali svakako mi je velika želja".
IZ DRUGE ŠPANSKE LIGE DO TITULE U LIGI ŠAMPIONA
¡Enhorabuena al @CB_Miraflores! pic.twitter.com/vGVJncPvqX
— Basket En Zona 🏀 (@basketenzona) June 9, 2017
Iz Radničkog je otišao u SAD, proveo sezonu na Hauard koledžu. Put ga je potom odveo u Španiju, na preporuku bivšeg reprezentativca Nikole Lončara.
"Individualno sam radio sa Novicom Čičićem iz Beograda, koji mi je bio lični trener i mentor. On je trenirao mnogo bivših igrača Partizana, između ostalih i Lončara, koji je tada živeo u Španiji. Pozvan sam potom na kamp u Santanderu, po Nikolinoj preporuci. Tamo sam trenirao tri nedelje, dopao im se moj potencijal i dobio sam priliku".
Karijeru u španskoj košarci počeo je da gradi iz prelepog San Sebastijana. Prvi trener bio mu je bivši strateg Baskonije, Barselone i zagrebačke Cedevite - Sito Alonso. Proveo je i sezonu u redovima Ueske, a onda je stigao u Burgos, gde je krenuo njegov uspon. Tokom petogodišnjeg boravka izrastao je u jednog od najboljih centara Endese, a prošle godine došao i do titule u FIBA Ligi šampiona.
"U San Sebastijanu sam bio praktično 13. igrač, samo sam trenirao, radio sa sjajnim Alonsom. Usledilla je pozajmica u Ueski, gde sam igrao prilično dobro i tu me je snimio Burgos, koji smo izbacili u polufinalu plej-ofa (Druge lige). Imao sam i sreće kada sam otišao u Burgos da smo te sezone ušli u viši rang jer se baš tada spustio finansijski kriterijum za ACB ligu. Klub je potom iz druge lige došao do titule u Ligi šampiona".
¡Enhorabuena al @CB_Miraflores! pic.twitter.com/vGVJncPvqX
— Basket En Zona 🏀 (@basketenzona) June 9, 2017
Za vrtoglavi uspon Burgosa, prema njegovim rečima, velike zasluge nosi i predsednik Feliks Sančo.
"Bitna stavka je bio predsednik kluba, jako ambiciozan i gladan uspeha. Konstantno je podizao projekat na viši nivo i plodovi njegovog rada se jasno vide".
Njegove dobre partije nisu promakle ni najboljim španskim klubovima. U sezoni 2018/19 bio je deveti igrač lige prema indeksu korisnosti (14,6 u proseku). Pravila u Španiji su ipak takva da ukoliko igrač dobije ponudu iz iste lige, matični može da ga izvede na "tanteo" i u slučaju da ponudi iste uslove ima pravo da ga zadrži u svojim redovima. Na kraju je ponuda Burgosa ispunila Huskićeva očekivanja i odlučio je da ostane.
"U sezoni pred povredu, najuspešniju u ligi, bilo je raznih interesovanja ekipa iz gornjeg doma. Ipak, Burgos je odmah izneo veoma zadovoljavajuću ponudu i automatski sam je prihvatio da ne bih komplikovao situaciju. Pritom sam se tu osećao kao kod kuće i nisam mnogo razmišljao. Potpisao sam trogodišnji ugovor, koji mi se ove sezone završava".
"JASNO MI JE ZAŠTO SE ŠPANSKE EKIPE PATE SA NEMAČKIM"
Uporedio je špansku i nemačku ligu. Ne krije da je ACB na višem nivou, ali je za kratko vreme shvatio zašto ekipama sa Pirineja ne leže nemački protivnici.
"U Španiji su igrači snažniji, Liga je na većem nivou, ali u Nemačkoj se mnogo trenira i grubo igra. Sudije dopuštaju kontakt. Igra se čvršće, na ivici faula. Prelaz mi u početku uopšte nije bio lak. Sad mi je mnogo jasnije zašto se španske ekipe pate u susretima sa nemačkim".
Tvrdi i da Nemci ne zaostaju mnogo za ACB ligom koja važi za najbolju evropsku, ali i dodaje da klubove iz Bundeslige limitra veliki porez na budžet.
"Sigurno da je španska liga bolja, ali nemačka uopšte nije naivna. Jako je dobro organizovana, ekipe su čak i organizovanije od španskih. Mislim da ih porez na budžet, koji prema nemačkom zakonu iznosi 45 odsto, sprečava da budu u samom evropskom vrhu. Po infrastrukturi i organizovanosti je nemačka liga možda i najbolja".
U Španiji se, kako kaže, lepše živi i to je jedna od velikih prednosti ACB lige.
"Nijedna liga ne može da parira Španiji kada je u pitanju način života. Stvarno se lepo živi. Dobro je druženje, dobro se jede, lepi su gradovi. Dosta ekipa živi u delovima Španije u kojima je sjajno vreme tokom cele godine. Sada sam u malom gradu, koji je doduše blizu lepog Lajpciga. Interesantno je da je Miteldojčer jedina ekipa koja ne dolazi iz većeg ili ozbiljnijeg grada."
O ANTI TOMIĆU, SERHIJU LJULJU I FELIPE REJESU
Tokom godina u Španiji, susreo se s brojnim zvezdama evropske košarke. Najviše je propatio u sudaru sa bivšim centrom Barselone, a sada Huventuda, Antom Tomićem.
"Najviše sam se namučio čuvajući Anta Tomića u jednoj utakmici pre tri-četiri godine. Bilo je nemoguće sačuvati ga. Pokušao sam, ali on je bacao neke floutere maltene sa linije za slobodna bacanja u visini preko tri metara... To je nemoguće braniti. Ostavio me je bez teksta".
Delio je svlačionicu sa brojnim igračima, a najveći utisak na njega ostavili u bivši košarkaši Crvene zvezde i Partizana Omar Kuk i Aleks Renfro.
"Stvarno su pravi, stara škola, sve igrače oko sebe čine mnogo boljim".
Nedavno je privukao pažnju objavom na društvenim mrežama. Posle tesnog trijumfa madridskog Reala nad Crvenom zvezdom u prošlosezonskom izdanju Evrolige, ostavio je sledeću poruku:"Navijač Crvene zvezde kaže: 'Kada Rudi i Ljulj budu otišli u penziju, otvoriću šampanjac. Uzeli su mi 20 godina života, ne samo na klupskom već i reprezentativnom nivou'", našalio se Huskić na društvenim mrežama, a ubrzo mu je stigao odgovor direktno od Serhija Ljulja: "Žao mi je, brate. Evo, zvaću te na čašu šampanjca kada budemo otišli u penziju", na šta je srpski centar samo uzvratio emotikonima koji se ljute i smeju.
Ne krije da se iznenadio odgovornom španskog plejmejkera, sa kojim je puno puta delio megdan.
"Dugo sam bio tamo i mnogo puta igrao protiv Reala. Ponavljaju se lica i znaju me sa terena. Iako se znamo i par puta smo pričali, iznenadio sam se što je odgovorio. Oni su svi mangupi, uživaju u igri i imaju šmek".
Prisetio se i interesantne anegdote, situacije koja ga je zadesila sa Felipe Rejesom. Oduševio ga je kada su se sreli pred početak njegove prve sezone u elitnom rangu španske košarke.
"Prve godine u ACB, pre nego što je počela liga, igrali smo prijateljsku protiv Reala. Bila su slobodna bacanja i pored mene je koš gradio Felipe Rejes. Sudija je prišao nešto da mi sugeriše i obratio mi se na engleskom, a Rejes mu na španskom kaže: 'Što se Huskiću obraćaš na engleskom, već četiri godine je tu i zna španski'. Neverovatno je koliko sve prate i koliko su informisani, a tako su velike zvezde. Legenda španske lige zna da sam dve godine bio u San Sebastijanu, Ueski".
Jasno, ostavio je trag u jednoj od najboljih evropskih liga.
"Cene me tamo. Dosta sam godina igrao u prvoj ligi, imao i lepih godina. Ozbiljno sam učestvovao u podizanju malog projekta u Burgosu. Ima tih igrača koji su stara škola, sve prate i cene tako neke stvari".
"ATIPIČAN SAM CENTAR I MISLIM DA JE TO PROBLEM"
Prema stilu igre, reklo bi se da je Huskić stara škola. Veoma vešt i pametan igrač, koji iz svake situacije pokušava da izvuče maksimum i uvek pokušava da uključi saigrače. Redovno puni brojne statističke kolone i uglavnom je među najkorisnijim igračima na parketu.
"Dosta stvari ne mogu da kontrolišem jer su instiktivne. Imam taj talenat da čitam igru i vidim pas. Kada vidim slobodnog igrača i situaciju da dodam - to ide po automatizmu. Sve i da hoću, ne bih mogao da budem igrač koji samo želi da poentira, uzme 15-20 šuteva. Volim da asistiram. Da igram niski post, koji mislim da mi je na zavidnom nivou", rekao je 29-godišnji košarkaš.
Smatra da ga to, nažalost, sputava u modernoj košarci.
"Od centara se traži da budu ozbiljne atlete. Da prave blokove, štite obruč i igraju iznad njega. Zakucavaju, hvataju alej-upove, lupaju blokade... Tu nisam baš najsjajniji i mislim da me to sprečava da dosegnem još viši nivo. Da bih bio u najboljem izdanju, moram da imam loptu u rukama, da igram u niskom postu jer odatle i dodajem, kreiram. Teško je menjati filozofiju zbog mene i to je čini se osnovni problem. Atipičan sam i potrebno je da radim sa trenerom koji to voli i želi takvog centra".
Za kraj, kakav je plan Gorana Huskića?
"Dve godine praktično nisam igrao, pa mi je najpre bilo bitno da dobijem minutažu i da vratim takmičarski ritam, samopouzdanje. Želim što bolje da odigram sezonu, da ekipa ostvari što bolje rezultate. Sve zavisi i kako će se sezona završiti i kakva bude bila moja forma tokom godine. Nemam problem da ostanem u Nemačkoj, ali ne bežim ni od toga da se vratim u Španiju, možda i da odem na Jadran. Koja god ponuda bude košarkaški najinteresantnija, za nju ću se odlučiti".