Gde je ovde ekonomska logika? Igraš Evroligu - zaradiš 350.000 do 500.000 evra; ne igraš Evroligu - uštediš 4.000.000
Vreme čitanja: 2min | sre. 14.06.23. | 01:28
Po ko zna koji put skrenuta pažnja na neodrživi koncept evropske košarke...
Prvo je bila opcija da cena ulaznica bude povećana za 70 odsto. Odustalo se od te ideje. Potom se s najavom dolaska moćnog generalnog sponzora (Drimlend) i potpisivanjem najvećeg ugovora u istoriji kluba nada ponovo probudila, međutim pre dva dana konačno je stavljena tačka na jednu od većih košarkaških dilema poslednjih nedelja: Gran Kanarija neće igrati Evroligu naredne sezone!
Podsetimo, klub sa Kanarskih Ostrva osigurao je mogućnost nastupa u evropskoj košarkaškoj eliti osvajanjem Evrokupa, da bi kasnije, analizirajući ekonomsku isplativost, odlučio da odustane. Tako je po ko zna koji put skrenuta pažnja na neodrživi koncept evropske košarke, u suprotnosti sa bilo kakvom poslovnom logikom.
Izabrane vesti
Na konferenciji za medije organizovanoj u cilju pojašnjenja odluke o odustajanju, prvi čovek kluba iz Las Palmasa - Sitapa Savane, kazao je da bi igranje Evrolige bila zapravo "neodgovornost prerušena u hrabrost". On je takođe objasnio da je "doneta odluka bila najteža u aktuelnom trenutku zbog očekivanja igrača i navijača da se oprobaju sa najboljima u Evropi".
Savane je kasnije prešao na brojke i na najprostiji način pokazao kako nije postojala ekonomska održivost za drukčiju odluku, te da bi svaki drugi put predstavljao opasnu avanturu.
"Da smo rešili da igramo Evroligu zaradili bismo između 350.000 i 500.000 evra, a troškovi bi izašli na 4.000.000", pojasnio je Senegalac, pa onda celu stvar uporedio sa fudbalskim slučajem Las Palmasa, koji je ove sezone izborio povratak u Primeru.
"Košarka nije fudbal. Naši prijatelji iz Fudbalskog kluba će svoju promociju u viši rang naplatiti sa 50 do 70 miliona evra. Jedno sa drugim nema nikakve veze", zaključio je Savane.
Godinama unazad čak i najveći košarkaški klubovi Evrope, poput Reala ili Barsaelone, posluju u debelom minusu. Njihova sreća, konkretno pomenutih španskih velikana, leži u tome što ih finansiraju fudbalski klubovi.