Filipovski: Namučio sam se da pridobijem klubove koji su kao žene koje niko ne želi, Partizan nije bio greška

Pritisak rezultata je čudna kategorija u sportu, ali na malo kom mestu je veći nego na klupama Crvene zvezde i Partizana gde je svaki poraz tragedija i gde se svaka pobeda vrlo brzo zaboravlja. Na svojoj koži osetio je to slovenački košarkaški trener Sašo Filipovski koji nije uspeo dugo da se zadrži u Humskoj, ali sada u Nemačkoj radi u potpuno drugačijem okruženju. Po sopstvenom priznanju u razgovoru za Mozzart Sport istakao je da malo šta ima za poređenje kada je u pitanju rad u Nemačkoj i u ABA ligi.

Filipovski se prihvatio vrućeg krompira u novembru 2020. godine kada je Vlado Šćepanović posle vrlo kratkog perioda napustio kormilo Partizana koje je nasledio od Andree Tinkijerija. Međutim ni slovenački trener nije uspeo da izdigne crno-bele iz teške situacije. Epizoda u Humskoj trajala je svega do marta 2021. kada je završena posle serije poraza.

Sada je Filipovski u potpuno drugom okruženju. Radi kao trener Vircburga u Nemačkoj, klub za koji je svojevremeno nastupao i Dirk Novicki. Danas je to ekipa koja je stabilan član Bundeslige, a sa Filipovskim na klupi su okončali sezonu na 12. mestu.

„Dosta je drugačiji način rada. Ne odlazi energija na neke spoljne stvari, kao što su svađe, spletke i generalno na stvari koje nemaju veze sa košarkom. Ovde se zna uloga trenera, zna se uloga novinara, sve uloge su podeljene i svako radi svoj posao. U takvom okruženju energija je usmerena isključivo na košarku. Organizovanost je na izuzetno velikom nivou iako budžet nije visok“, počinje Filipovski razgovor za Mozzart Sport.

Kada ciljevi u pitanju ne razmišlja se o titulama i grandioznim planovima.

"U momentu kada sam došao na klupu, napustila su nas tri glavna sponzora. Cilj kluba je da se stabilizuje, traže se sponzori, pravi se i nova hala. Uspeli smo da izborimo opstanak, sada idemo malim koracima napred. Nama je budžet svega 500.000 evra. Tražimo mlade igrače koji su željni rada i afirmacije. Sklop tima je takav da imamo šest Nemaca i šest stranaca. Dalekometni cilj je izlazak u Evropu, a kratkoročni potpuna stabilizacija“.

Činjenica je da u poslednje vreme Filipovski preuzima klubove koji su u teškom momentu i na čiju klupu malo ko želi da dođe.

"Znate kako ono kažu, postoje žene koje niko neće, a ja kada dođem još moram pošteno da se namučim da bi ih pridobio“, uz smeh dodaje Filipovski i konkretno se osvrće na period proveden u Beogradu:

"Partizan je ipak ime, za mene veliko iskustvo. Ranije sam isticao da mi nije žao što sam došao, mišljenje nisam promenio. Sećam se da sam dobijao mnogo informacija i sve su govorile isto, da ne idem u Partizan, da je teško. Ispostavilo se da je to tačno. Bio je to period pandemije, sve je bilo zatvoreno, trenirali smo u Ranku Žeravici, putovanja su bila izuzetno teška, nismo imali podršku publike, sve to se na kraju nakupilo. Isplivalo je nezadovoljstvo, igrači su počeli da odlaze i to je bilo to. Opet, ne žalim što sam bio u klubu kakav je Partizan“.

Uprkos tome, vidi Filipovski i neke pozitivne stvari u toj sezoni.

"Uspeli smo da se kvalifikujemo u drugi deo evropskog takmičenja. Pobedili smo Uniks, Lokomotivu, Huventud, bilo je tu dobrih mečeva. Evropa može da dobije prolaznu ocenu, ali u ABA ligi je to bilo dosta lošije, nismo uspeli da uradimo ono što smo zamislili.“

Danas u Partizanu vlada potpuno drugačije raspoloženje. Pre svega zbog Željka Obradovića i dobijanja pozivnice za Evroligu. Međutim i dalje je gorak ukus ostavio finiš sezone u ABA ligi gde se više pričalo o incidentima nego o košarci, a kada se podvuče crta Partizan nije osvojio niti jedan trofej.

"To je problem društva, problem čovečanstva. Eto došao je čovek kao što je Željko Obradović. Živa legenda košarke ali ni on ne može da promeni društvo. Sport je samo odraz društva. Da bi se nešto promenilo mora da se krene od najmlađih, mi ovako stari konji... tu ne može da se nauče novi trikovi. Pogledajte samo šta se dešava po svetu, vidite Ukrajinu, mnogo je loših stvari svuda po svetu. Od Bliskog istoka pa na dalje.“

Nismo morali da postavljamo dodatna pitanja. Filipovski je nastavio u istom tonu.

"Danas je mnogo loših stvari u sportu, preveliki uticaj agenata, ne biraju se sredstva da bi se došlo do cilja, u sportu su ljudi koje zanima samo novac i moć. Mnogo je tu sujete i mržnje. Danas se brat posvađa sa bratom kada umre stari, odmah padne krv oko neke imovine. Sportisti su ti koji bi možda mogli da promene sve na bolje, da krenu da utiču na najmlađe naraštaje sa pozitivnim vrednostima.“

Dok je intervju trajao, ozvaničena je informacija da se crno-beli posle osam godina vraćaju u Evroligu. Nešto što se činilo kao realno još dok je Trinkijeri bio na trener, ali Italijan je otišao, a pandemija je pokvarila tadašnje planove.

"Čestitam Partizanu na Evroligi. Beograd ima uslove za Evroligu, polazali su se odlično sa organizacijom završnog turnira. Ovo je prilika za sve, da se sva negativna energija izbalansira. Košarka najvećeg kvaliteta se vraća sa dve ekipe u Srbiju. Šansa da se uživa u radu, gledanju, takmičenju. Verujem da će pravi ljudi i sportisti dati sve od sebe, da sport povezuje ljude a ne razdvaja. Mržnja, pretnje, nasilje ne spadaju u živote pravih ljubitelja sporta. Neka bude prijateljstvo, poštovanje i ljubav nove mantre u ovim čudnim vremenima. Neko to mora da pokrene. Svi mi moramo to početi od sebe pa nadalje”.

Partizan se vratio u Evroligu, sada kreće u potragu za pojačanjima: Prioriteti plejmejker, krilo i centar

Trenersklom karijerom je počeo da se bavi u Ljubljani, radio je u Poljskoj, Rusiji, Italiji, Turskoj. Pre Partizana je bio na klupi Monaka.

"Nije lak trenerski posao, danas ni ženu nije lako naći, kažu da svaki lonac ima poklopac, ali danas ima sto različitih lonaca i isto toliko različitih poklopaca. Svi misle da je zlatna medalja jedini uspeh, svi samo razmišljaju o Evroligi, ali nije samo zlato uspeh, a nije ni gov*o sve što smrdi. Za mene je uspeh kada pomognem nekome da bude bolji čovek, uspeh je kada neko napreduje iz dana u dan. Što se mene tiče, najbitnije mi je da pronađem lepu sredinu gde mogu mirno da radim, da razmišljam samo o košarci i da rezultati zavise isključivo od mog rada, a ne od pet spoljnih faktora“.

Za promenu kompletnog sistema potrebno je mnogo stvari...

"Potrebni su pravi igrači, pravi novinari, pravi navijači, e tek kada to imamo, onda izađemo na teren koji će sve da pokaže. Nema negativne energije, već samo sport. Nekada smo svi mogli da sednemo u kafe i navijamo za svoje timove, sve je bilo na nivou zezanja, a sada svi hoće da se pobiju. Sve je na krv i nož. Eto to je pokušao Željko da promeni i nije uspeo. Znači nije sve do trenera“, završava Filipovski javljanje iz Ljubljane za Mozzart Sport.