Egzum 2022 - Parker 2025: Priča o istrošenim kolenima, evropskoj tranziciji i šansi u Partizanu

Partizan Mozzart Bet se tada spremao za veliki povratak u Evroligu, a jedan od prvih potpisa bio je Dante Egzum. Harizmatični momak rodom iz Melburna stigao je u Humsku posle ne tako dobre polusezone u Barseloni i kasnije izrastao u miljenika navijača. Tri godine kasnije, istorija se delimično ponavlja. Džabari Parker dolazi posle dve turbulentne sezone u Barsi, sa kojom bivši student Djuka nije uspeo da osvoji nijedan trofej! Posebno je teška bila ova sezona, jer je Barselona podbacila na svim frontovima. Toliko, da se među pristalicama katalonskog velikana proširio aber kako je posle izgubljene polufinalne serije sa Unikahom Parker ljutito poručio da više ne želi da ostaje, iako ima važeći ugovor do juna 2026. godine.

Ima mnogo simbolike u detaljima koji povezuju Egzumovu i Parkerovu priču. Obojica su svojevremeno važili za velike talente i kao takvi nosili su etikete budućih NBA zvezda. Izašli su iste godine na draft, odnosno 2014. – kada i Nikola Jokić, Bogdan Bogdanović, Vasilije Micić... – i našli se među Top 5 pikova. Džabarija Parkera je sa drugog mesta birao Milvoki i bio je prvi pratilac Endrjua Viginsa, dok je Dantea Egzuma pokupila Juta, a nalazio se odmah iza Džoela Embida i Erona Gordona. I jedan i drugi iza sebe imaju nešto više od 300 NBA utakmica, s tim da je nova četvorka Partizan Mozzart Beta startovala mnogo bolje, pre nego što je doživela sunovrat karijere u najjačoj ligi sveta. Pošto nisu mogli da pronađu svoje mesto pod NBA suncem, uhlebljenje su potražili u Evroligi, tačnije Barseloni i preko nje stigli do Partizana. Tu sada Parker, poput svog prethodnika, traži šansu da pokaže koliko zaista vredi i okiti se titulama.

Ono što daje poseban ton ovoj paraleli jesu istrošena kolena. I Egzum i Parker mnogo su trpeli i izgubili u svojim NBA karijerama zbog teških povreda kolena, koje su uzele danak. Čak su obojica kidali prednji ukršteni ligament levog kolena! Egzum jednom, Parker dva puta...

Visokom krilu iz Čikaga je jedna od najtežih sportskih povreda drastično usporila razvoj i učinila da pretrpi veliku štetu. Parker je trebalo da bude velika stvar u NBA, dobio je ogromno poverenje Džejsona Kida i bio starter u svih 25 utakmica do decembra 2014, kada ga je zadesilo prvo kidanje ACL. Do povrede je imao prosek od 12,3 poena, 5,5 skokova, 1,7 asistencija i 1,2 ukradene lopte. Uprkos dugom oporavku, Parker je uspeo da se vrati i već u takmičarskoj 2015/16 odigra 76 utakmica, od toga 72 kao starter uz sličan učinak. Sledeća je bila ujedno i najbolja sezona Džabarija Parkera. Igrama je podsetio na poletnog studenta Djuka, imao je prosek od 20,1 poena, uz 6,2 uhvaćene, 2,8 podeljenih i jednom ukradenom loptom, ali je 9. februara objavljena vest koja je zauvek promenila njegov razvojni put. Zadesilo ga je drugo kidanje prednjeg ukrštenog ligamenta i oporavak je trajao punih godinu dana!

Na parket se vratio februara 2018. i samo na momente je podsećao na igrača sposobnog za prosek od 20 poena u NBA ligi. Do povrede, Parker je bio strah i trepet za protivničke igrače kada ima loptu u rukama, ali je u međuvremenu izgubio prepoznatljivu brzinu i više to nije bilo to...

Milvoki ga je 2018. pustio da ode u Čikago, gde je parafirao dvogodišnji ugovor težak 40.000.000 dolara. Dobro je počeo, Fred Hojberg je uspeo da mu pronađe žicu, ali nedugo posle njegovog otpuštanja i dolaska Džima Bojlena Parker gubi mesto u rotaciji, zbog čega je izgubio minute. Tako već u februaru 2019. dolazi do trejda koji Bobija Portisa i njega šalje u Vašington za Ota Portera. No, tamo ostaje samo do kraja sezone, jer Vizardsi koriste timsku opciju za izlazak iz druge godine ugovora, pa tako Parker odlazi u Atlantu sa kojom parafira dvogodišnju saradnju na 13.000.000 dolara. Putanja njegovog pada nastavljena je preko Sakramenta i Bostona, da bi na leto 2023. imao poslednji trzaj, pokušajem da se izbori za ugovor igrajući Letnju ligu za Bakse. I tako dolazi poziv Barselone u koju je stigao početkom avgusta 2023. uz potpis na godinu dana.

Prva Parkerova godina u Evropi bila je klasična tranziciona. Izašao je iz kolotečine u kojoj se nalazio i pronašao mesto za dalji igrački napredak. Uspeo je lako da se adaptira na finese evropske košarke, uz prepoznatljivu fizikalnost, te orijentaciju ka timskoj igri i taktičkoj disciplini, Prihvatio je ulogu šestog igrača kod Rođera Grimaua i brzo postao jedan od važnijih činilaca rotacije, zahvaljujući raznovrsnom napadačkom arsenalu. Posle vrlo dobrih izdanja, katalonski gigant mu je brzo ponudio nastavak saradnje što je on prihvatio. Sa novim ugovorom stigla je i veća odgovornost, pa je Parker postao član startne petorke. Porasla mu je minutaža, uloga, a gledajući kumulativnu statistiku u Evroligi i španskom prvenstvu beležio je oko 3,2 poena više, uz neznatno bolje procente šuta. Njegova efikasnost i sposobnost da širi protivničke odbrane učinile su ga jednim od važnijih faktora igre tima Đoana Penjaroje, a neretko je ubacivao po tri ili više trojki. Jednu takvu rolu imao je protiv Monaka u četvrtoj utakmici četvrtfinala kada je ubacio 22 poena uz četiri dalekometna hica.

Tokom obe svoje godine u Barseloni, Parker je isporučivao ujednačene porcije koševa, međutim ono što ga je posebno isticalo sa maltene svih pozicija. Uz gotovo ujednačene procente uspešnosti – 53,6 odsto za dva u Evroligi tokom sezone 2023/24 i 55,7 procenata u takmičarskoj 2024/25, te oko 38,3 posto sa distance u obe godine, uz 3,5 pokušaja po meču. Verovatno najveću prednost sticao je u igri iz pik’n’popa, odnosno kada igra jedan na jedan, mada je u izveštajima španskih medija često bio hvaljen zbog toga što je odbacio neke stare navike iz NBA, te više igrao za tim, nego za sebe.

Često je umeo da demonstrira odličan rad nogu, što bi u kombinaciji sa dobrim fizičkim karakteristika koristio u reketu, a isto tako bi čistio prostor svojim centrima izvlačeći se spolja. Parker spada u red igrača nešto starijeg kova, odnosno grupu onih koji se i dalje oslanjaju na šut sa poludistance. Takva igra nije još iščezla u Evropi, za razliku od NBA gde se maltene više ni ne upućuju šutevi sa pet-šest metara.

Džabari Parker nikada nije bio dobar defanzivac i ta ga reputacija prati još iz koledž dana. Postoje određeni defanzivni limiti, nedostatak konstantnosti koju je Barsa umela da prikriva timskom odbranom i prisustvom kvalitetnog centra, mada se mučio protiv bržih i snažnijih krila. Iako je u svojoj drugoj sezoni sa Barselonom poštovao principe da lopta ide od ruku do ruku, nije imao previše kreativnih momenata, već se više fokusirao na ono što najbolje zna, a to je da poentira.

Svojim prisustvom Parker bi pre svega napadački trebalo da oplemeni igru Partizan Mozzart Beta na obe krilne pozicije. Pogotovo jer Ajzea Majk nije doneo ni izbliza ono što se od njega očekivalo. Istina, njega je takođe usporila povreda na startu priprema i nikada zaista nije uspeo da sustigne ostatak ekipe. Uz eventualni ostanak Isaka Bonge, za šta se odgovorni u Humskoj bore svim silama pošto je interesovanje veliko, Parni valjak bi dobio pravi balans u oba smera, a Željko Obradović mogućnost da ih čak koristi zajedno na parketu. Spekuliše se da je odbio Panatinaikos, zarad uloge i minutaže u Partizanu. Egzum je 2022. uradio nešto slično, jer je želeo veći prostor za igru i šansu da radi sa najtrofejnijim evropskim trenerom.

Pred Džabarijem Parkerom je veliki posao, a to je da opravda velika ulaganja u njegov ugovor, pošto se govori o sumi od pet miliona dolara za dve godine.