Da overimo vizu za Tokio i potvrdimo tezu - Italiju pobeđujemo kad je važno

Srbija je u finalu olimpijskih kvalifikacija. Raste dečjim koracima ekipa Igora Kokoškova i polako traži sebe sa željom da ispuni glavni cilj, te obezbedi plasman na Olimpijske igre. Nije bilo lako, ni za oko naročito lepo, ali košarkaši Srbije ispunili su cilj i zakazali finale s Italijom (RTS, 20.30) o kojem se sanjalo još od prvog dana okupljanja naše reprezentacije.

Sve što je bilo sada je nevažno, jer jedino što treba da nas interesuje je predstojeće finale i kako da Srbija prođe poslednju prepreku do Tokija, gde bi zatim branila srebro osvojeno u Riju 2016. godne.

20.30: (1,30) Srbija (16,0) Italija (3,90)

Italija je do finala stigla uz utakmicu manje i rutinski odrađeno polufinale s Dominikanskom Republikom. U meču gde je ponovo najbolji igrač Nikolo Meli ponovo bio u drugom planu Azuri su serijom 17:0 u trećoj četvrtini obezbedili razliku od 20 poena (64:44) posle koje više nije bilo nazad. Simone Fontekio je bio najdominantnija figura Azura sa 17 poena, pet skokova i tri asistencije, uz perfektnih 3/3 sa distance. Stefano Tonut je iskoristio ukazano poverenje i pobedi doprineo sa 14 poena i tri skoka, dok su iz drugog plana svoj učinak dali upravo kapiten Meli, te Nikolo Manion, Mikele Vitali, Akile Polonara... Uspeo je Romeo Saketi da napravi dobru timsku hemiju uprkos izostanku najvećih zvezda kao što su Danilo Galinari, Marko Belineli, Điđi Datome i Danijel Heket¸ pa su podelili 21 asistenciju. Doduše, sve se to dešavalo protiv, objektivno, daleko slabijeg rivala od Srbije.

Zbog toga je izazov veći za oba sastava. A, kada pomislimo na duele sa Italijom, oni su kroz istoriju gotovo uvek imali karakter utakmice s velikim značajem. Duel s Italijom kao istorijska prekretnica, potvrda kvaliteta za polufinale, kao rival koji je “uzeo” šampionski kvalitet, a ostali su i neki stari, neizmireni računi...

Bodiroga i Menegin (©MN Press)

Setimo se samo doba po ukidanju sankcija i druge polovine devedesetih godina prošlog veka. Na jednoj strani Bodiroga, Danilović, Đorđević, Divac, Savić, Rebrača, Paspalj, Tomašević, na drugoj Majers, Fućka, Đentile, Markonato, Galanda, Bazile, Menegin... Tada su dvoboji Plavih i Azura bili obavezni i po pravilu uzbudljivi! Počelo je od 1995. i one pobede kada su blistali upravo Đorđević i Danilović, nastavilo s zlatom u finalu dve godine kasnije zahvaljujući Bodirogi i Rebrači, da bi nam na Mundobasketu 1998. Italijani naneli poraz koji je samo pokvario skor na kraju prvenstva i ništa više. Nisu nam dozvolili da turnir završimo sa svih devet pobeda. Ali smo im vratili kasnije milo za drago. Ciklus tih godina zatvoren je uz pobedu ekipe sa Čizme nad Plavima na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju. Tada su Gregor Fućka i Đanluka Bazile odigrali odlične role i uzeli peto mesto od tadašnje Jugoslavije koju je u četvrtfinalu izbacila Litvanija.

Kokoškov: Srećan sam što smo igrali nesebično, možemo bolje u odbrani

Brzim premotavanjem događaja stižemo do Evropskog prvenstva u Sloveniji 2013. godine. Evrobasket u Deželi pamtiće se kao možda i najvažnija prekretnica u modernoj istoriji srpske reprezentativne košarke. Stari trenerski vuk Dušan Ivković bio je na svom poslednjem selektorskom zadatku – da Srbiji obezbedi kartu za Mundobasket u Španiji. Za istu povlasticu borila se upravo Italija u tom sudbonosnom meču za sedmo mesto.

Posle pravog nadmudrivanja na parketu, kapiten Nenad Krstić, ispraćen trojkama Nikole Kalinića i Stefana Markovića, doneli su Srbiji to "zlatno“ sedmo mesto. Setićemo se da je Ivković uoči polaska u Sloveniju imao velike probleme da sastavi tim dostojan najviših ciljeva. Miloš Teodosić morao je po prvi put u reprezentativnoj karijeri da otkaže učešće zbog povrede, Milan Mačvan se nije pojavio na okupljanju reprezentacije.

"Nemam kontakte sa Mačvanom i ne znam zašto on nije došao. Svi pokušaji da saznamo o čemu se radi nisu uspeli, iz tog razloga pozvali smo dva nova igrača, (Nemanju) Krstića i (Nikolu) Kalinića. Nemam informaciju zašto se Mačvan nije pojavio na prozivci, očekivao sam da će doći", bilo je sve što je tada rekao Ivković.

U odnosu na tim koji je nastupio 2011. u Litvaniji nije bilo Milenka Tepića, Aleksandra Rašića, Ivana Paunića, Duška Savanovića, Marka Kešelja, Koste Perovića, Bobana Marjanovića i pomenutog dvojca Teodosić - Mačvan. Srbija je bila na novom početku...

Košarkaši Srbije koji su osvojili sedmo mesto u Sloveniji (©MN Press)

Tada već iskusni NBA as Nenad Krstić bio je kapiten potpuno novog, mladog sastava predvođenih debitantima Bogdanom Bogdanovićem, Nemanjom Nedovićem, Vasom Micićem, Nikolom Kalinićem, Đorđem Gagićem, Danilom Anđušićem, Nemanjom Krstićem, te prekaljenim Raškom Katićem.

Već dve godine kasnije Srbija i Italija ponovo su odmerile snage, ovog puta u Berlinu tokom grupne faze Evrobasketa. I danas ostaje enigma šta se sa tada moćnom srpskom ekipom dogodilo na prelazu iz Berlina u Lil, ali posle dominantnih izdanja u grupi Orlovi su ispali iz koloseka. Svedoci dešavanja u oba grada tvrde da ekipa nije bila ista, nije se osećalo to samopouzdanje, niti energija kao u Berlinu. To je dovelo do nesigurnih izdanja protiv Finske i Češke, te kasnijih poraza od Litvanije u polufinalu i Francuske za treće mesto. Poslednji rival kojeg je Srbija tada lako pregazila bila je upravo Italija. Surovo izdanje kompletnog srpskog tima završeno je uz tada jedinu našu „stotku“ na Evrobasketu, konačnu razliku od 19 poena (101:82) i odlične role Miloša Teodosića i Nemanje Bjelice. Ali, posle tog meča ništa više nije bilo isto...

Bjelica: Specifičan turnir, sastavili smo dva-tri treninga zajedno, očekujem da odemo u Tokio

I onda dolazimo do Istanbula 2017. i četvrtfinala koje je pokazalo da su Orlovi spremni za novo finale! Utakmica je simbolično dobila naziv "Istanbulski posao". Bogdan Bogdanović je meč završio s 22 poena, ali je imao slabo šutersko veče uz tek 1/9 sa distance. Milan Mačvan odigrao je kapitensku rolu s 13 poena i šest skokova, Boban Marjanović je dominirao u reketu, a Vladimir Lučić potpuno eksplodirao. Svi oni su učinili da se Bogdanov lošiji učinak ne oseti na paketu. Ispravio je to sve Bogdanović u polufinalu s Rusijom, a protiv Italije tada je jednu od najvećih rola reprezentativne karijere odigrao Dragan Milosavljević. Tada je Milosavljević, žargonski rečeno, u džep stavio Marka Belinelija i naterao ga da posramljen napusti teren iako je ubacio svojih 18 poena. Taj meč dao je Orlovima krucijalni zamajac za novi duel s Rusijom, gde je Bogdan potpisao osvetu sa ličnom posvetom.

Bogdan Bogdanović (©FIBA Basketball)

Bilo je u međuvremenu još susreta Srbije i Italije na velikim takmičenja, pogotovo u pripremnim mečevima. Samo dva odigrana su tokom priprema za Mundobasket u Kini, posle čega smo lako razbili Azure u grupnoj fazi u Fošanu! Konačni rezultat bio je 92:77, a Bogdanović je i tada bio presudni faktor utakmice s 31 poenom! Nikola Jokić dopisao je 15 poena, šest skokova i četiri asistencije, dok je kod Italijana Galinari imao 26, a Belineli 15 poena.

Nikog od njih danas na beogradskom turniru, pa je došlo vreme da neka nova lica pišu nove stranice istorije. Neka to bude neko iz srpskog tima, jer imaju Vasilije Micić, Nemanja Bjelica, Boban Marjanović i ostali dovoljno motiva da to učine...

OLIMPIJSKE KVALIFIKACIJE - BEOGRAD

FINALE

20.30: (1,25) Srbija (17,0) Italija (4,40)