Crveno-beli u Evroligi: Kampacova klasa, uzlet Petruševa, Vildozine brze ruke i Nedovićev instinkt ubice
Vreme čitanja: 13min | ned. 16.04.23. | 15:50
Petorku koja se izdvojila kompletira Luka Mitrović čiji doprinos se ne meri samo statističkim parametrima, povrede sprečile Ognjena Dobrića, Hasan Martina i Branka Lazića da ostave još veći pečat
Košarkaši Crvene zvezde okončali su sezonu u Evroligi sa polovičnim učinkom 17-17, kao 10. na tabeli. Ispostavilo se da ih je jedna pobeda delila od plej-ofa (da su slavili u Kaunasu imali bi prednost u trogulu sa Žalgirisom i Baskonijom). Ekipa Duška Ivanovića je okazala da ima kvalitet za daleko više, ali određeni faktori doveli su do toga da crveno-beli još jednu godinu u ligaškom formatu takmičenja okončaju ispod crte.
S ozbirom na činjenicu da je preko leta promenila gotovo kompletan roster, menjala u toku sezone trenera i pojačavala se u hodu, iako ostaje žal što nije izboreno mesto među osam najboljih, kada se podvuče crta, Zvezda ne može da bude nezadovoljna prikazanim u evropskoj eliti.
Izabrane vesti
Jer nosila se ravnopravno sa gotovo svim rivalima. Jedino se može zaključiti da ju je Real Madrid potpuno nadigrao u dvomeču. Pobedila je 13 timova, ostvarila duple pobede protiv lidera Olimpijakosa, Makabija (nanela mu jedan od dva poraza u Tel Avivu), Valensije i Asvela.
Uz Kraljevski klub, nije savladala još jedino Olimpiju Milano, Barselonu i Panatinaikos, ali u svih šest susreta sa pomenutim timovima se dobro nosila, a i nepravedno je uskraćena za trijumf nad Kataloncima u Beogradu (Nikola Mirotić gazio liniju pri šutu za produžetak). Sa Manekenima je odigrala dve tesne utakmice koje su rešene u poslednjim trenucima, dok je od Panatinaikosa jedan meč izgubila na startu sezone (u prvih sedam kola), kada se nosila sa brojim problemima, a drugi posle velike potrošnje u susretu sa Anadolu Efesom.
Timski učinak, posebno u završnici sezone, uliva optimizam pred borbu za jadranski tron, a uz to je i nekoliko Zvezdinih igrača dokazalo da pripada samom vrhu evropske košarke. Pre svih - Fakundo Kampaco.
Kada se sve sabere i oduzme, jasan je zaključak da bi mnogo toga bilo drugačije da je Argentinac ranije dobio priliku da se priključi timu na evrosceni. Tromesečna kazna izrečena klubu sa Malog Kalemegdana svela ga je na samo devet nastupa na najvećoj kontinentalnoj pozornici, ali to je bilo sasvim dovoljno da pokaže suvi kvalitet (učinak 6-3).
Zbog kadrovskih problema u ekipi se na prvih par mečeva previše oslanjao na individualne akcije, ali je već u drugom nastupu pokazao šta može da donese Zvezdinoj igri. Vodio ju je do ubedljive pobede nad prvakom Evrope, Anadolu Efesom, sa 22 poena i sedam asistencija, uz odlične procente (4/5 za dva, 3/3 za tri i 5/7 sa linije penala) - za ukupan indeks 30.
Protiv Barselone je bio veoma motivisan, malo je nedostajalo da preokrene rezultata u završnici (24 poena - rekord EL karijere), a u susertu sa Baskonijom je pokazao da može da dominira i bez poena (samo tri). Izgarao je u odbrani, diktirao tempo na oba kraja terena (sedam asistencija, dve ukradene lopte), pa je i sa indeksom korisnosti devet bio jedan od najboljih igrača na terenu. Pravi vođa koja je energetski podizao čitav tim, uterivao strah protivničkim bekovima agresivnom igrom u odbrani.
Najbolje je ostavio za kraj, pa je u susretu sa vodećim timom takmičenja bio na dve asistencije od impresivnog dabl-dabla - 20 poena i pet ukradenih lopti (najviše u EL karijeri) za indeks 33. Bila je to njegova druga najbolja partija na evroligaškim terenima (rekord 34 u maju 2019. godine kao košarkaš Reala protiv Fenerbahčea). A onda je u poslednjem kolu preuzeo odgovornost u završnici i oborio na pleća Fenerbahče pred krcatim tribinama Pionira. Još jednom sve naterao da se zapitaju šta je moglo da bude da je odigrao još koji meč više (propustio 11 zbog zabrane).
Na kraju, 15 poena i 5,9 asistencija za prosečan indeks 18,7. Zauzima treće mesto na listi najkorisnijih igrača lige i najboljih asistenata takmičenja. Naravno, na daleko manjem uzorku od igrača ispred i iza njega, ali i to je dovoljno da svima bude jasno šta sve Zvezda može sa njim u timu.
Faku je imao najveći prosečan indeks u Crvenoj zvezdi, a prvi iza njega je bio Filip Petrušev. Tražio se mladi centar u početku sezone. Dobijao priliku na pozicijama pet i četiri i na momente pokazivao da bi mogao da bude jedan od ključnih igrača ekipe (kao sa 16 poena i 12 skokova protiv Monaka), ali je tek po dolasku Duška Ivanovića pronašao pravo mesto u timu i uhvatio kontinuitet.
Prvo je u istorijskom evroligaškom derbiju dao veliki doprinos sa klupe (10 poena i četiri skoka), koji se nije oslikao samo kroz statistiku, već i kroz činjenicu da je pomogao ekipi da uspostavi kontrolu u reketu i zajedno sa Hasanom Martinom usporio Matijasa Lesora. Usledio je belsak protiv Olimpije Milano i novi dabl-dabl (20 poena i 11 skokova), da bi protiv elitne Barselonine unutrašnje linije samo potvrdio da se penje ka mestu među najboljim visokim igračima Evrolige. Ubacio je 25 poena i bio na skok od trećeg dabl-dabla u sezoni, uz sjajan šut za dva poena (10/14). Nisu mu ništa mogli Jan Veseli, Sertač Šanli, Oskar Da Silva, Nikola Kalinić i Mirotić.
Nastavio je sa sjajnim partijama u Valensiji (25 poena, devet skokova i indeks 36), bio među najboljima protiv Reala (17 poena) i još jednom briljirao protiv atletski moćne ekipe Monaka (21 poena, šest skokova i indeks 25). Tu je već bilo sasvim jasno da je izrastao u jednog od ključnih igrača Zvezde, a kada se podvuče crta, Filip je sa 10,7 poena i 5,2 skoka jedan od najboljih centara Evrolige u sezoni za nama.
Sa prosečnim indeksom 12,6 iza sebe je igrače poput Jusufe Fala, Džoša Niba, Mustafe Fala, Geršona Jabuselea, Tornikea Šengelija, Brendona Dejvisa, Jorgosa Papajanisa, Nikola Melija, Jana Veselog, Johanesa Timana, Anta Žižića, Donatasa Motiejunasa... Dokazao da pripada samoj eliti u praktično prvoj "pravoj" sezoni u Evroligi, s obzirom da je minule u Anadolu Efesu imao sporednu ulogu.
Treći najkorisniji igrač Crvene zvezde u evroligaškoj sezoni 2022/23 je Luka Vildoza. Na 29 nastupa je prosečno beležio 12,6 poena i 3,9 asistencija, za prosečan indeks 12,2. Jasno, bile bi brojke daleko više da nije imao dve povrede zadnje lože koje su ga omele da zadrži ritam. U decembru je bio MVP Evrolige, tek drugi igrač Zvezde sa laskavim mesečnim priznanjem elitnog takmičenja, a na kraju je priznao da je imao i određenih problema van terena koji su uticali na njegove nastupe.
Dokazao se po povratku na Stari kontinent kao jedan od najbržih bekova sa loptom u društvu najboljih i definitivno spada među najbolje jedan na jedan igrače u takmičenju. Neretko je oduševljavao potezima publiku u Pioniru, pokazao u sudarima sa liderima evropske košarke da je igrač za velika dela. Sam rešavao tesne završnice, stavljao tim na leđa i odvlačio ga do cilja.
Jedan statistički parametar pokazuje i da je potcenjen kao defanzivac. Iako su prve asocijacije na Argentinca njegovi ofanzivni kvaliteti, spada u sam vrh Evrolige prema ukradenim loptama. Sa prosekom 1,4 po nastupu, treći je igrač takmičenja iza Tomasa Vokapa (1,9) i Darijusa Tompsona (1,7). To je plod njegove agresivne igre u odbrani, koja ume da bude i kontraproduktivna ako ne uspe da iščeprka loptu protivniku, ali treće mesto na listi "kradljivaca" definitivno ukazuje da Vildoza poseduje ozbiljno defanzivno oružje koje mu neretko omogućava i da trgne ekipu iz letargije, omogući sebi ili drugima lake poene u tranziciji.
Luka je sa Nemanjom Nedovićem činio jedan od najubojitijih bekovskih tandema u Evroligi. Sredinom decembra su i statistički bili ispred konkurencije. Došlo je ipak do oscilacija kod obojice, što zbog izrazitog napora, tako i zbog povreda i drugih faktora, ali jasno je da poseduju izuzetan individualni kvalitet i da su bili velika snaga Crvene zvezde u nedavno okončanoj evroligaškoj sezoni.
Nemanja je praktično bio prvi strelac ekipe na evrosceni. Kampaco je na kraju imao bolji prosek, ali na trostruko manje mečeva. Srpski reprezentativac je odigrao 27 utakmica i prosečno postizao 13,3 poena. Činjenica je da je bio pod ogromnim naporima čitave sezone. Priključio se klubu sa povredom koja ga je zadesila na Evrobasketu (što je nesumnjivo imalo značajan uticaj na slab početak sezone), radio marljivo na postizanju optimalne fizičke spreme, a kada ju podigao fizičku spremu dokazao je da spada u red najboljih bekova Evrolige.
Na 21 nastupu ubeležio je dvocifren poenterski učinak, šest puta protivnicima ubacio 20 ili više poena. Na sve to treba dodati da je na poslednja dva meča odigrao skupa pet minuta. Njegova povreda takođe je značajno uticala na ishod Zvezdine sezone u društvu najboljih. Na kraju, stavio je i istorijski pečat na prvu sezonu svog drugog mandata u klubu - trojkom za pobedu protiv Partizana pred 18.000 navijača crno-belih, u prvom susretu večitih rivala na najvećoj kontinentalnoj pozornici.
Listu pet najkorisnijih u redovima Crvene zvezde i igrača sa dvocifrenom indeksom zaokružuje Luka Mitrović. Odigrao je bivši kapiten kluba još jednu odličnu sezonu. Pokazao da se u potpunosti adaptirao na ulogu "petice" i nastavio da prodaje fore evropskoj eliti. Demonstrirao visoku košarkašku inteligenciju na oba kraja terena, imao odličnu saradnju sa bekovima (posebno sa Kampacom) i utisak je da je bio jedan od najkonstantnijih igrača Crvene zvezde.
Retko je imao žute minute i gotovo uvek je pronalazio način da doprinese: poenima (18 protiv Barse, 17 protiv Baskonije), na skoku (po osam protiv Barse, Asvela i Baskonije), a neretko i asistencija (po pet protiv Efesa, Baskonije i Partizana). Na 19 nastupa imao je dvocifren poenterski učinak, a nije tajna da je skrenuo pažnju i drugih klubova iz najvišeg ranga. Nema mnogo centara koji su polivalentni poput Luke, a pritom uvek spremni da se podrede timu, odrade šta se od njih traži i održe kontinuitet doprinosom kroz razne segmente igre.
Statistika i ne opisuje najbolje njegov značaj za igru ekipe (7,6 poena i 4,4 skoka za indeks 10,2), što zbog gore navedenih razloga, tako i zbog činjenice da je često bio najbolji kada je ekipi bilo najpotrebnije. Uzmimo za primer i poslednju utakmicu protiv Fenerbahčea, kada je razmrdao ekipu u uvodnoj fazi utakmice, a onda se priključio Kampacu u zadavanju finalnog udarca sastavu Dimitrisa Itudisa. Osim što poseduje izuzetne igračke kvalitete, malo je igrača koji su poput Luke navikli na težinu Zvezdinog dresa, s ozbirom da je sa timom sa Malog Kalemegdana osvojio 14 trofeja i skupa u klubu proveo oko sedam godina. Njegova vrednost za Crvenu zvezdu prevazilazi granice igrališta, što je potvrdio ove sezone.
Od igrača koji nisu imali dvocifren indeks u proseku, svakako se izdvaja Ognjen Dobrić. Imao je problema ove sezone, ali na kraju poneo velike zasluge za osvajanje Kupa Radivoja Koraća i čini se tek u finišu borbe na evrosceni uhvatio prepoznatljiv ritam. Osim što prošlog leta gotovo nije imao nikakav prostor za odmor zbog obaveza u reprezentaciji, povredio se na generalnoj probi i to posle propuštenog dobrog dela priprema. Bio je pod opterećenjem i zbog drugih povreda u ekipi, sve to dovelo je do oscilacija i usporilo podešavanje nišanskih sprava levorukog šutera. Ali, partijom protiv Fenerbahčea u poslednjem kolu (22 poena) pokazao je da je na pravom putu, a MVP titula iz Niša samo je dokaz da je najbolji kada je najpotrebnije.
Sezona Hasana Martina staje u prvi večiti derbi u Evroligi i sudar sa Baskonijom pri kraju, ali nažalost i nimalo naivnu povredu. Protiv Partizana je odigrao ključnu ulogu u zaustavljanju Lesora i uspostavljanju kontrole pod obručima, a već na narednoj utakmici je stradalo koleno. Proveo je oko dva meseca van stroja, a bilo mu je potrebno još tridesetak dana da uhvati pravi ritam. Prava šteta, jer je davao drugu dimenziju Zvezdi u reketu - mišiće da se nosi sa atletski boljim i fizički snažnijim ekipama.
Ben Bentil je sjajno počeo sezonu, ali kada je prestao da ga služi šut sa distance značajno mu se smanjio ofanzivni doprinos. Tražio je pravo mesto i čini se da ga je pronašao prekasno (makar za bolji rezultata na evrosceni). Počevši od poslednjeg derbija sa Partizanom u ABA ligi (13. mart), oslanjao se sve više na fizikalije i to je davalo vrlo dobre rezultate. Na završna četiri nastupa u Evroligi imao je dvocifren broj poena i indeks korisnosti. U tandemu sa Martinom je počeo da daje čvrstinu Zvezdinoj igri na oba kraja terena i rezultati su očigledni. U Evroligi se možda očekivalo više, ali ima Ben još dovoljno prostora da ostavi trag na Malom Kalemegdanu.
Što se tiče ostatka ekipe, izuzev igrača poput Džejlena Adamsa, Miroslava Raduljice i Nkole Topića koji su upisali po manje od pet nastupa, Stefan Lazarević je imao bitnu rolu u defanzivi. Pokazao da može da "uhapsi" i neke od najopasnijih ofanzivaca na kontinentu poput Saše Vezenkova, pa i Majka Džejmsa. Nisu ga bez razloga protivnički treneri često oslovljavali kao jedno od najboljih defanzivnih krila u Evroligi.
Često je znao da bude veoma koristan i na ofanzivnom skoku, a kao igrač kojem je primarna uloga odbrambena, jasno da se njegov kompletan učinak ne oslikava kroz statističke parametre. Podredio se timu, uvek bio disciplinovan i održavao koncentraciju na visokom nivou. Radio "prljav posao", čuvao leđa saigračima - prava definicija košarkaškog vojnika. Jasno je da ima prostora za napredak u napadu, ali je u svakom slučaju bio veoma zaslužan za brojna dobra izdanja Zvezde u Evroligi i oduzimao poene iz ruku protivničnih igrača neumornom igrom na svojoj polovini, ali i u visokom presingu.
Jasno je da je u odlučujućim momentima takmičarske godine Zvezdi nedostajao i doprinos kapitena, koji se poput Lazarevićevog, ne meri samo statističkim parametrima. Branko Lazić je sinomnim za uspehe na Malom Kalemegdanu i dugogodišnji lider najuspešnijeg srpskog kluba u protekloj deceniji. Poznat je po "stavljanju lisica" protivničkim bekovima, daje čvrstinu defanzivnom bedemu, a ima i ogromno isksutvo koje bi bez dileme značilo ekipi u prelomnim momentima nekih od izgubljenih utakmica, na kojima je bio sprečen da pomogne. Uz sve to, šutirao je u Evroligi sa 50 odsto uspešnosti van linije 6,75 što je na uzorku od 34 šuta sa distance sasvim dobar procenat. Njegova uloga, poput Mitrovićeve, takođe prevazilazi granice igrališta i činjenica da se polako vraća u stroj definitivno će biti od velikog značaja za crveno-bele u borbi za trofeje koja predstoji.
Stefan Marković je svoj deo posla odradio sasvim dobro. Utisak je da je u finišu sezone popravio i šut, što može da bude od značaja kada titule budu na talonu. Dokazao je i prethodne sezone da zbog ogromnog isksutva može da napravi prevagu u najbitnijim mečevima. Ume da izbaci iz ritma protivničke bekove, odigra agresivnu odbranu po čitavom terenu i tako poremeti tečnost protivničkog napada. S druge strane, njegovi kvaliteti u organizaciji napada takođe nikad nisu bili upitni. Sposoban je da "spusti loptu", odigra pametno i strpljivo pronađe najbolje rešenje.
Poput Martina i Nikola Ivanović se povredio u trenutku kada je uhvatio željeni ritam. Na početku mandata Duška Ivanovića bio je jedan od najboljih igrača u ekipi. Činilo se da bi mogao da bude Zvezdin šesti igrač, neko ko sa klupe može da promeni tok utakmice, razbije napadačku stagnacija, ali... Dva meseca pauze zbog neprijatne povrede rebara ostavila su ipak veliki trag. Kada se vratio u stroj tu je bio i Fakundo Kampaco, što je dodatno usporilo njegovu potragu za takmičarskim ritmom. Utisak je da ga još nije pronašao, ali ne treba otpisati mogućnost da se u završnici takmičarske godine nametne i iz senke odigra ulogu u napadu na titule u ABA ligi i Superligi Srbije.
Ognjen Kuzmić je na momente pokazivao da može da pomogne, pogotovu protiv "teških centara", dok je kod Dalibora Ilića potencijal evidantan. Ipak, bila mu je ovo prva sezone na najvišem nivou, u paklenom ritmu utakmica koji ga karakteriše i jasno je da su pred njim tek najbolji dani.
Šta reći za Džona Holanda? Očekivalo se više, ali uprkos činjenici da često nije dobijao priliku da igra, uvek je bio u službi ekipe. Nije se bunio, strpljivo je čekao šansu i u nekoliko navrata uneo novu energiju ekipi. A Olimpijakos je najbolje osetio šta može da donese (13 poena u poslednjoj četvrtini).
Njegove šuterske sposobnosti nikada nisu bile upitne i čini se da bi uz Kampaca mogao da pruži mnogo više ekipi nego u dosadašnjem toku sezone, te i pored njegovog imena stoji pitanje - šta bi bilo da je Faku zaigrao ranije?
U poslednje vreme je redovan u 12, te je utisak da mu je Ivanović pronašao ulogu. Holand sa klupe može da razmrda ekipu i unese pometnju u protivničke redove, kada se to najmanje očekuje. Profesionalizmom i zaraznim osmehom je kupio i navijače, koji su uvek aplauzima pozdravljali njegov ulazak na teren i ovacijama svaki dobar potez. U svlačionici je zadužen za dobru atmosferu i zbog svega navedenog njegov doprinos nije zanemarljiv. Tokom karijere je više puta umeo da bude čovek odluke, poseduje veliko iskustvo, pa nije isključeno da se do kraja sezone u ABA ligi i Superligi ponovi "Olimpijakos".
tagovi
Obaveštavaj me
KK Crvena zvezda
.jpg)
.jpg)
