Čelična volja koja nadilazi bol: Vanja i Ognjene, kapa do poda!

Ušao je Marinković na parket krajem pre četvrtine i odmah ispalio projektil van linije 6,75 koji je završio tačno tamo gde treba. Uradio je to Vanja još dva puta, na kraju stigao do 13 poena i pet skokova, ali nije to ono što je najbitnije. Fascinantno je sa kojom je dozom energije igrao bek crno-belih, ustajao je sa parketa i pre nego što je padao na isti, izgarao je u volji i želji da agresivnošću i defanzivom nadomesti ono što nije mogao u prethodna dva meseca, kada je bio kao pit-bul na lancu koji posmatra saigrače, čekajući da zaceli i dobije znak kad treba da napadne.

Isti slučaj je i sa Dobrićem. Momak iz Knina bio je ubedljivo najbolji na četvrtfinalnom meču protiv Borac Mozzarta. Dirigovao je tada Ognjen igrom Zvezde sa 18 poena, a onda, kada je sve bilo rešeno na nešto manje od četiri minuta do kraja prilikom jednog duela krilni igrač crveno-belih je ostao da leži na parketu držeći se za zglob desne noge.

Medicinski tim i saigrači pomogli su mu da ode na klupu, da bi posle utakmice sa vidno bolnom grimasom prošao pored novinara uz komentar da se nada da nije ništa ozbiljno, međutim, bilo je. Nije mogao Šegi, kako glasi Dobrićev nadimak, da igra polufinalni okršaj protiv FMP-a. Malo ko se nadao da će moći da istrči na parket u velikom finalu, a onda je nastala potpuna erupcija oduševljenja kada se reprezentativac Srbije pojavio na zagrevanju. Dobio je gromoglasni aplauz od crveno-belog dela tribina, dok onaj suparnički iz poštovanja prema čoveku koji uvek daje sve od sebe, ma u kom dresu da igra, nije želeo da "kvari" ovaj trenutak. Odlučio se Ognjen da uprkos jakim bolovima stegne zube i igra pod injekcijama u borbi za Žućkovu levicu.

Nije Dobrić imao ofanzivno toliko zapažen učinak kao Vanja, ali je odbrambeno dao sve do poslednjeg atoma snage i do poslednje kapi znoja. Čuvao je Sterlinga Brauna, verovatno u ovom momentu jednog od najboljih spoljnih igrača u Evropi i sveo ga na šut iz igre 5/11, naterao ga na tri izgubljene lopte i doslovno mu nije dao da diše kad god je bio u igri. Uradio je Dobrić to protiv čoveka koji je ove sezone na kolena bacio velikane poput Monaka, Virtusa, Olimpije, Panatinaikosa, Makabija i ovaj spisak može da se nastavlja u nedogled. Pokazao je Ognjen od čega je, da ga je životni put naterao da bude satkan od čelične volje koja nadilazi bol i čini od njega tek beznačajnu stvar, marginalni nadražaj na koji se ne osvrćete.

Jeste Crvena zvezda dobila borbu za prvi trofej u sezoni. Morali su igrači Partizana Mozzart Beta da pognute glave posmatraju večitog rivala kako slavi, no i jedni i drugi mogu biti ponosni na činjenicu kako su odigrali njihovi kapiteni, Vanja koji to zvanično i jeste i Ognjen koji "ne nosi" traku, bar ne onu vidljivu, ali je lider i istinski kapiten crveno-belih.