Čačanski pit-bul mora ponovo da grize

Danima se samo priča o sudaru Nikole Jokića i Alperena Šenguna, a malo ko gleda širu sliku, koliku širinu rostera ima Ergin Ataman. Tačno je znao trofejni stručnjak kakvu je 'svitu' birao za momka nadimka Bejbi Jokić, ali nisu tu svi tek igrači zadatka. Džedi Osman je 'lepak' ove ekipe, a Šejn Larkin njen mozak. Brz, nepredvidiv, eksplozivan – plejmejker Efesa i turske reprezentacije predstavlja konstantnu pretnju iz driblinga, u tranziciji. Koliko voli da traži pukotine u protivničkim odbranama kako bi ih eksploatisao prodorima i proigravanjima iz pik'n'rola, toliko je konstantna pretnja u šutu sa distance, naročito iz driblinga. Sposobnost da pogodi gotovo iz nemogućih pozicija, čini ga jednim od najtežih igrača za čuvanje u Evropi i bez njegove igračke oštrine, Turska ne bi izgledala toliko moćno. Zato je Ataman i želeo uz sebe čoveka od poverenja, nekog sa kim je pokorio Evropu dva puta - mogli su verovatno još koji put da nije bilo pandemije virusa korona - i igrao najbolju košarku u Evroligi tolike godine.

Kladi se uživo, navijaj za trojke!

Iz svih pomenutih, ali i drugih razloga poznatih stručnom štabu Srbije, zbog kompletne taktičke koncepcije Srbije u odbrani iz koje se najbolje crpi energija za napad, Larkin treba da dobije tretman kakav su svojevremeno imali Šej Gildžes Aleksander u Manili, Denis Šreder u Parizu pa i Luka Dončić nedavno u Beogradu. Nekog da mu se zalepi za dres i konstantno diše za vrat, da bude njegova senka. Nekog ko ne zna za milost. Nekog kao Aleksu Avramovića.

Čačanski pit-bul mora ponovo da grize. Bez prestanka, bez predaha, bez straha. Ne samo da juri za Larkinom, već da mu oduzme prostor i spreči ga da kontroliše ritam utakmice. Da mu uskrati mogućnost da dođe do daha. Jer, Larkin je među najopasnijima u Evropi kada dobije vreme da pročita igru i namere protivničke odbrane. Govorio je o tome Svetislav Pešić mnogo puta, odbrana je voljni momenat. Ako isti bude na odgovarajućem nivou, a komunikacija besprekorna, ostatak tima će mnogo olakšati Avramoviću. Pokazalo se to mnogo puta dosad na delu kroz dobre rotacije Marka Gudurića, Ognjena Dobrića i Vanje Marinkovića. Uostalom, ne bi selektor tek tako govorio o naporima kapitena Partizan Mozzart Beta, o tome da se "polomi u odbrani" kako bi pružio dodatni napor i digao tim. Bili smo svedoci na treninzima u Rigi, koliko su samo Ognjen Stojaković i Marko Marinović vremena posvetili kako bi novom beku Dubaija pokazali određene cake, u obe faze igre. Zato konekcija spoljne i unutrašnje linije danas ne sme da omane. Ne, ako hoćemo pobedu.

Mozzart daje 20.000 za svaku trojku Srbije

Larkin je ovu školu prošao mnogo puta. Zna iskusno da isprovocira direktnog čuvara, da iznudi jeftine faulove. Zato nam je potreban hladnokrvan, ali oštar i agresivan Aleksa Avramović. U svakom kontaktu. Jer, sudije su takav kriterijum uspostavile tokom dosadašnjeg turnira, pa valja ga iskoristiti.

Mnogo puta se pokazalo da je Aleksa više od defanzivnog bedema. On je emocija ove ekipe. Zato i nosi nadimak "Baterija". Kada se on pokrene, cela ekipa se pali! Njegove ukradene lopte, bacanja po parketu i dizanje navijača na noge donose ono što se ne vidi u statistici: momentum. A protiv rivala kakav je Turska, svaki trenutak psihološke prednosti je zlata vredan.

Aleksa je taj, osigurač Srbije i okidač Turske. Neko ko donosi mir i haos. Mir za Srbiju - haos za protivnika.

I baš zbog toga, neka grize. Neka Šejn odmah shvati da, gde god da krene - Aleksa je već tamo.