Ivan Paunić: I dalje postoji žal za 2010, ovaj tim ima idealnu priliku za zlato

Okrećemo priču na aktuelnu temu. Na maksimali su Orlovi kao i Turci, ali je mnoge (malo i previše), zabrinuo pad u igri u duelu sa Portugalijom kojem se niko nije nadao.
"Nismo protiv Portugalije imali blagi pad, ali da li smo se malo više opustili ili šta, pa je ta utakmica otišla u nekom drugom pravcu u kojem sigurno ni selektor ni igrači nisu želeli. Opteretili smo neke ključne igrače poput Jokića i par drugih momaka koji imaju važnu ulogu sa nekom minutažom koju nije trebalo da imaju. Trebalo je da ih odmorimo, da ih čuvamo za ove bitnije utakmice. Prva prava utakmica je sa Turskom, tako da smo se možda tu malo opustili, došli do nekog malog zamora. Jednostavno odbrana nije toliko funkcionisala, primili smo dosta laganih poena. Najbitnija je pobeda, sve drugo se zaboravlja. Evo, pokazali su već sledeću utakmicu da je to mnogo bolje funkcionisalo i siguran sam da će oni svi biti pravi kad bude trebalo."

Sve nas je zaledila povreda Bogdana Bogdanovića za kojeg je šampionat završen. Kako njegov doprinos nadoknaditi je pitanje svih pitanja.
"Bogdan je nosilac, kapiten i on se uvek odazivao reprezentaciji. Pravi je primer sportiste, tako da mi je jako žao, znam koliko je posvećen i koliko čeka reprezentaciju. Veoma mi je žao što se ovo desilo, većina naših akcija bile su fokusirane na Jokiću i na Bogdanu, tako da će nam sigurno značajno nedostajati. Ima tu dosta igrača koji će možda dobiti malo veću ulogu nego što je planirano sa njegovom povredom. Najbitnije je da iskoriste te ekstra minute i da pokažu onu klasu kakvu imaju. Igrači poput Avramovića, Gudurića, Dobrića će dobiti sigurno dosta veću minutažu, a igraju momci jako dobro. Sviđa mi se kako uopšte izgleda reprezentacija, dodajemo se, imamo dosta asistencija, samo smatram da taj neki segment u odbrani moramo malo da popravimo i da će to biti onako kako treba."

Onaj koji je na najvećem udaru je Vasilije Micić. Nije ličio na sebe na startu turnira, ali se trudi da opet bude onaj stari. I pokazuje, ako ništa, barem da mu je stalo.
"Svi znamo ko je Vasa, dečko je dva puta bio MVP Evrolige, velika karijera, veliko ime i takvi igrači brzo ulaze u ritam. Jeste da je bio duži period bez zvaničnih utakmica, to su bili samo treninzi i oporavak, ali sam siguran, znajući Vasu koliko je posvećen i koliko radi na sebi, da će biti onaj pravi kada bude najpotrebnije, tamo u polufinalu i finalu. Odigrao je poslednju utakmicu dobro što raduje i selektora i saigrače. Smatram da je on veliki igrač i sigurno će se vratiti. Aleksa igra i napad i odbranu na 300% i treba i njega odmoriti malo, isto i Guduru, tako da će ta Vasina minutaža i njegov povratak dosta značiti."

Sve to ipak po strani, ono što svi žele da vide jeste duel Nikole Jokića i Alperina Šenguna, dva po mnogome slična igrača.
"Da, biće jako dobar duel između Šenguna i Jokića. Igraju stvarno fenomenalno obojica, imaju i ozbiljnu ulogu na terenu i ozbiljne minute i pokazali su jako veliki kvalitet, tako da će biti sigurno jako dobar duel među njih dvojice. Meni je bitno da se Jokić ne povredi, da odigra tu utakmicu onako kako on zna. Dečko je pokazao klasu, koliko godinu unazad je MVP NBA lige i pokazuje u reprezentaciji nenormalne brojke. Sigurno će biti fokus kako njega da zaustave i smatram da će bekovi imati mnogo značajniju ulogu jer će biti dosta otvorenih šuteva. Smatram da će Ataman napraviti sigurno neka udvajanja ili neke zamke za Jokića kako bi ga zaustavili, tako da će to biti neka igra spoljnih igrača. Biće dosta otvorenih šuteva i Bože moj, samo da ih pogodimo."

Kada uporedi ovaj turski tim sa onim protiv koga je on igrao u svoje vreme, svestan je da se u oba slučaja radi o elitnim ekipama.
"Turska je u ono vreme kad sam ja igrao, imala strašnu ekipu, imali su preozbiljne igrače, Turkoglua, Tundžerija...jako, jako dobra reprezentacija. Druga imena i druga košarka u odnosu na danas. U ovom timu su neki mlađi došli do izražaja. Ataman je sklopio ekipu fantastično što se tiče bekova i centara, imaju prvenstveno pojedinačan individualni kvalitet, a drugo taj individualni kvalitet se uklopio u tim, tako da je to još jedan dodatni plus. Bekovi i centri sarađuju, prave višak i generalno gledajući njih, oni igraju veoma dobro i po meni su reprezentacija za medalju. Da li će biti srebrna i bronzana videćemo, ajde mi da budemo zlatna. Svakako, sigurno zaslužuju medalju s ovim što su dosada pokazali."

Uveren je da će sve ovo što se desilo sa Bogdanom samo još više podići ekipu kao što je bio slučaj i ranije.
Ostaje žal za Bogdanom, ali mi smo takvi, imamo takav karakter i te povrede i nedostatak nas uzdignu te dođe do još većeg zajedništva i kolektiva. Znam kako momci razmišljaju, oni će sigurno dati svoj maksimum da taj nedostatak Bogdana popune. Mislim da je ova godina, s obzirom da su neki igrači već sa selektorom dva ili tri leta, idealna priliku da se uzme zlatna medalja. Međutim, daleko smo još od nje. Trebamo da gledamo od utakmice do utakmice. Najbitnije je da koliko je moguće da zadržimo svežinu jer dolazi do umora i da se samo neko, ne daj bože, ne povredi."

Za kraj, ima jasnu poruku.
"Mislim da ako momci budu igrali kao što su do sad igrali kolektivno, da ćemo pobediti i onda će biti mnogo lakši i redosled sledećih utakmica, osmina finala, četvrtfinale. Nadamo se i navijamo. Šta još da kežem sem da im želim puno sreće", završava uvek u pozitivnom tonu Paunić.