Branson: Moj otac sa osam negarantovanih ugovora nije znao kad će dobiti otkaz, e to je pritisak
Vreme čitanja: 4min | ned. 14.06.26. | 08:32
“Nemam apsolutno ništa protiv Teksasa. Naprotiv, volim Teksas. Nedostaju mi čak i njihovi porezi (smeh)”
Njujork slavi prvu šampionsku titulu posle 53 godine, a naročito u nebesa diže Džejlena Bransona!
Momak čiji dolazak u Nikse nije delovao kao potez koji će stvoriti šampionsku generaciju uradio je ono što se čekalo decenijama, a meč koji je doneo šampionski prsten obeležio je sa 45 poena. Sada je vreme slavlja, vreme da sa svojim ocem Rikom, inače asistentom u stručnom štabu Majka Brauna i nekadašnji košarkaš Niksa zaokruži jedno ogromno poglavlje u njihovim životima. Šampion, MVP finala i osvajač NBA kupa...
“Rečima je teško opisati ovaj osećaj. Uložio sam mnogo vremena i truda da postanem najbolji igrač koji mogu da budem i da pomognem timu da pobeđuje. Najviše mi znači što su organizacija, stručni štab, saigrači i porodica bili uz mene svakog dana”, poručio je Branson na konferenciji za medije.
Izabrane vesti
20.00: (2,25) Huventud (14,5) Valensija (1,75)
Da li si zaplakao između poslednjeg zvuka sirene i ovog trenutka?
“Jesam. Posle završetka utakmice otišao sam do centra terena, rukovao se sa Mičom Džonsonom, a kada sam se okrenuo, video sam svog oca. Tada su me savladale emocije. Sećam se i da mi je Džoš (Hart) šapnuo: ‘Uspeli smo. Uspeli smo.’ Bio sam veoma emotivan narednih pet do deset minuta, a onda je počelo da me preplavljuje uzbuđenje”.
Bio si pik druge runde drafta, mnogi su sumnjali u tebe, a sada si najbolji igrač jednog od najboljih plej-of timova u istoriji NBA lige. Šta ti to znači?
“Iskreno, još nisam sve to procesuirao. Ne znam šta da kažem. Samo sam zahvalan na prilici koja mi se ukazala i srećan što smo uspeli da završimo posao”.
Kada si prihvatio ugovor koji je klubu ostavio dodatnu finansijsku fleksibilnost, koliko si verovao da je ovakva noć moguća?
“Verovao sam da je veoma moguća. Uz mnogo rada i truda znao sam da je ostvariva. Ipak, samo sam mali deo svega ovoga. Ključ je bio u tome što smo se svi povezali, verovali jedni drugima i nikada nismo odustajali bez obzira na okolnosti. Zasluge pripadaju mojim saigračima”.
Osvajao si titule i na koledžu. Šta je ovu grupu učinilo posebnom?
“Ne znam. Igrali smo kao tim koji želi da završi posao i ode kući kao šampion. Mnogo mi znači što mogu da izlazim na teren sa ovim momcima. Nije važno da li igramo kod kuće ili u gostima – to za nas ne pravi razliku”.
Tim je imao problema u napadu na početku utakmice, a onda si preuzeo odgovornost. Postao si tek 12. igrač u istoriji NBA finala sa 45 poena na jednoj utakmici. Šta je bilo potrebno za takav učinak?
“Sve. Pokušavao sam da uradim sve što je potrebno da pobedimo. Nisam razmišljao ni o čemu drugom. Bilo je važno da pravimo zaustavljanja u odbrani, da trčimo i pronađemo način da smanjimo zaostatak ili sačuvamo prednost kada smo je stekli. Posebno je bilo saznanje da ovaj tim nikada ne odustaje”.
Posle jednog šuta doskočio si na stopalo Viktora Vembanjame i delovalo je bolno. Odakle dolazi volja, da igraš uprkos povredama?
“Iskreno, trenutno me sve boli. Ali, kao što sam rekao, kada se ukaže ovakva prilika, uradićeš sve što je potrebno”.
Predsednik Njujorka Leon Rouz je pokazao veliko poverenje u tebe kada te je doveo kao prvog igrača ekipe. Da li si osećao dodatni pritisak zbog toga?
“Nikakav pritisak. Već sam ranije govorio šta za mene predstavlja pravi pritisak. Moj otac je tokom karijere imao osam ili devet negarantovanih ugovora i nikada nije znao kada bi mogao da ostane bez posla. Dok mu je porodica bila na Istočnoj obali, on je igrao ko zna gde po zemlji. To je pritisak. Gledati ga kako tokom leta trenira tri puta dnevno samo da bi dobio priliku u kampu nekog tima, to je pritisak. Veoma sam zahvalan što sam danas u poziciji u kojoj jesam. Radio sam naporno i kada se ukaže prilika kao sada, jednostavno verujem svom radu. Ako pobedimo, pobedimo. Ako ne, naučimo nešto i nastavimo dalje. Nikada se ne plašim neuspeha”.
Koliko je bilo teško doći do ove titule?
“Bilo je izuzetno teško. Fizički je bilo zahtevno zbog načina na koji su igrali protiv mene, ali mentalno sam se osećao sveže. Mislim da je upravo to prostor u kojem najbolje funkcionišem. Moram da odam priznanje protivniku. Sjajna grupa, odlično vođena i sa jasnom kulturom. Imam veliko poštovanje prema njima i onome što su doneli u ovu seriju. Srećan sam što smo uspeli da pronađemo način da dođemo do četiri pobede”.
Sve svoje titule osvojio si u Teksasu, prvu sa Vilanovom u Hjustonu, drugu u San Antoniju, a sada i NBA titulu ovde. Imaš li nešto protiv Teksasa?
“Nemam apsolutno ništa protiv Teksasa. Naprotiv, volim Teksas. Nedostaju mi čak i njihovi porezi (smeh). Pobediti zajedno sa Majkalom Bridžisom i Džošom Hartom je neverovatan osećaj. Upoznali smo se veoma mladi, rasli zajedno kao prijatelji i saigrači na koledžu, ostvarili velike stvari tamo, a sada smo uspeli i na ovom nivou. To je zaista posebno, možda čak i posebnije”.
Sada kada si NBA šampion, koja je tvoja poruka ljudima koji su govorili da nisi igrač za najveću ulogu u timu?
“Nisam im odgovarao tada, a sigurno neću ni sada”.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA