Istorija ispisana u Teksasu! Sjajni Branson, neverovatni Niksi, Njujork je ovo zaslužio

Sa druge strane, Vembi je izašao u „Šaolin modu“, spreman na fajt od samog početka. Imao je Francuz šest poena, tri skoka i čak tri blokade nakon svega nekoliko minuta košarke i bilo je evidentno da centra Sparsa nije poremetila utakmica broj četiri, već upravo suprotno – dala mu je dodatnu motivaciju.

Domaći tim je došao do dvocifrene prednosti pri rezultatu 18:8 u prvom kvartalu, a navijači franšize iz Njujorka više nisu znali da li da se raduju zbog takvog razvoja situacije ili da dodatno strepe, s obzirom na neverovatne preokrete koje su Niksi znali da režiraju, a najsvežiji je upravo onaj istorijski iz prethodne utakmice – nakon vođstva Sparsa od čak 29 poena razlike. Na kraju se ispostavilo da su u pravu ipak bili ovi drugi, koji su se pribojavali...

Preokret nakon 1:3 u seriji uspeo je da napravi samo Klivlend predvođen Lebronom pre skoro punih deset godina, a nema sumnje da je taj podatak prolazio kroz glavu Vembiju više puta tokom ove utakmice, međutim, taj statistički podatak ostaće nepromenjen. Ipak je ovaj sastav Sparsa premlad za takvu vrstu poduhvata...

Ličio je prvi period više na evropsku nego na NBA košarku, s obzirom na to da je okončan rezultatom 23:13 za Sparse, a bilo je i više nego jasno da se Njujork izuzetno muči sa realizacijom.

Pokušavali su bekovi gostiju, pre svega Branson, da izmisle poene za Nikse, međutim delovalo je da nedostaje kreativnosti u napadu... Falio je neki ekstra pas, malo bolja selekcija, izgledalo je kao da jednostavno nije to-to što se tiče prepoznatljive igre franšize iz Njujorka, a nikako im nije  išlo u prilog to što ih je Vembi „lepio“ kako je stizao. Već u prvom minutu druge četvrtine je najbolji defanzivni igrač lige izblokirao Alvarada na šutu za tri, a usledila je trojka Džulijusa Šempejnija koji je hvatao ofanzivni ritam. Zaleteo se Lendri Šemet na koš domaćina već u sledećem napadu, a pojavio se, ko drugi nego – Vembi, i to sa svojom petom blokadom za nepunih 14 minuta. Neverovatan je zaista Vembanjama, kao kada na NBA2K  igrici napravite „My player“ igrača, takvog da mu niko apsolutno ništa ne može...

A, šta tek reći o odbrani Sparsa. Njujork je imao 15 postignutih poena za 13 i po minuta igre, a svaki pogodak Niksa zaista je delovao kao gol, obzirom na defanzivnu kliniku Vembija i drugova. Skoro pa ko god se zaleteo na prodor, Francuz ga je sačekao, dok su bekovi San Antonija hirurški precizno rotirali spolja te su sveli broj otvorenih šuteva na apsolutni minimum. Zaista sjajna koordinacija ekipe Miča Džonsona, nešto što je i te kako iritirajuće govoreći iz ugla Niksa. Deluje da ste blizu da ostvarite dobru poziciju, a zapravo vam je protivnik konstantno za petama. Kao neki akcioni film u kom je glavni negativac dosadan kao buva i dok mislite da ste mu konačno zamakli, on se nekako opet stvori pred vama...

Praktično jedini statistički aspekt koji je držao franšizu iz Njujorka u rezultatsom priključku tokom prvog poluvremena bio je procenat šuta za tri, koji je konstantno bio oko 50 odsto. Za četvrtinu i po, svega šest poena Niksa bilo je postignuto mimo linije za tri poena, što predstavlja zaista neverovatan podatak.

Ipak, nekako je glavni utisak prvog poluvremena taj da Sparsi nisu u dovoljnoj meri materijalizovali dobre defanzivne sekvence na drugoj strani parketa, a Njujork je uspeo da na nešto više od dva minuta do velike pauze dođe do svega minus šest, najviše nakon dorbih poteza Bransona i Mikala Bridžisa. Veliki broj navijača Niksa bio je prisutan u dvorani u Teksasu, ali ih je mnogo bilo i u Central parku, te na Tajms Skveru, gde se organizovano gledala utakmica broj pet, i isčekivalo se veliko slavlje nakon 53 godine čekanja.

Minuti bez Vembija na parketu bili su od krucijalnog značaja, s obzriom na to da je Njujork uspeo skoro potpuno da istopi prednost Sparsa nakon što je Džoš Hart uveo dodatnu energiju u napad Niksa, a na poluvreme se otišlo sa svega pet poena prednosti za San Antonio – 42:37.

Bio je tu Vembanjama na startu nastavka, naravno, i odmah se promenila situacija na terenu. Napadi Sparsa delovali su smislenije, odbrana je bila zategnutija, a nakon nove trojke večeras sjajnog Šempejnija, Sparsi su ponovo stigli do dvocifrene prednosti. Bila je treća četvrtina konačno u maniru NBA lige, makar poenterski, a Sparsi su uspevali da održe prednost. Odličan je bio Branson, ali nije mogao sam, s obzirom na to da su pre svih ispodprosečne partije pružili Karl Entoni Tauns i Ou Dži Anunobi.

Tauns je ponovo ušao u ogroman problem sa faulovima, imao ih je čak četiri nakon svega 15 minuta na terenu. Istina je da Dominikanac treba da povde računa o tom aspektu igre, ali treba biti realan i priznati da čuvanje Vembija definitivno nije mačji kašalj...

Branson je skoro pa samostalno držao Nikse u igri u poslednjem kvartalu, a svojim 34. poenom je ponovo spustio razliku na svega minus šest, nakon čega je usledio tajmaut Miča Džonsona. Izuzetno bitan trenutak desio se na oko pet i po minuta do kraja četvrte četvrtine, kada je prvo dosuđen faul u napadu Vembiju, ali je nakon čelendža Sparsa utvrđeno da je ipak Tauns bio taj koji je napravio prekršaj – što je bio njegov peti, nakon čega je izašao iz igre.

Sa druge strane, niko nije mogao da zaustavi Bransona koji je „sipao“ u koš Sparsa nemilice, bio glavni protagonista serije Niksa od 10:0 u poslednjem kvartalu, a nakon pogođena tri slobodna bacanja sjajni bek je doneo franšizi iz Njujorka prvu prednost nakon uvodnog kvartala.

Petnaest naprema dva bila je serija koju su Niksi napravili u poslednjem kvartalu i bilo je apsolutno evidentno da je momentum na strani franšize iz Njujorka, a mlada ekipa San Antonija apsolutno nije imala nikakav odgovor na to. Preuzeo je stvar u svoje ruke mladi Dilan Harper, za šta mu definitivno treba odati priznanje, neke šuteve i pogodio, ali je u određenim situacijama i požurio sa realizacijom.. Sve je to stvar (ne)iskustva, odnosno nečega što prirodno dolazi vremenom, a vreme je sada – za veliko slavlje u Njujorku.

Niksi su zamenili Oklahomu, postali su novi NBA šampioni, a ovu generaciju će ljubitelji košarke u Velikoj jabuci pamtiti dugo, dugo... Zbog srčanosti, borbenosti, istorijskih preokreta, i kakao bi oni rekli – hasla. Njujorče, raduj se, čekao si možda i predugo, a sada zasluženo slavi. Ali bez nereda i haosa po gradu, ako je moguće, a verovatno nije...

Ako je uopšte i bitno nakon ovakvog meča, u pobedničkoj ekipi najefikasniji je bio ko drugi nego neverovatni Branson sa 45 poena. Pratili su ga Mikal Bridžis sa 14, Hart sa 13 poena i 11 skokova, te Anunobi sa 11 poena. Branson je postigao skoro polovinu svih poena svoje ekipe u NBA finalu dame i gospodo, neverovatan podatak zaista.

U ekipi Sparsa, mladi, sjajni, borbeni Harper je ubacio 25 poena, Vembanjama je imao dabl-dabl od 19 poena i 14 skokova, Šampejni je dodao 14 poena, a Vasel 12.

NBA FINALE

San Antonio - Njujork 90:94, serija okončana 1:4, Niksi su novi šampioni NBA
/Harper 25 - Branson 45 /