Braća Si grade čudo u Parizu: Pera Božić bio kandidat, konekcija sa Srbijom i Partizanom neraskidiva

Nastavlja sa velikim osmehom oko lica, onaj koji karakteriše i Bandžu.
"Kada sam došao klub je postojao samo dve godine, igrali smo niži rang takmičenja u Franckuskoj. Bio sam u Monaku kada sam dobio poziv od Pariza jer su hteli nekoga sa kredibilitetom, hteli su veterana. Zaljubio sam se u projekat od prvog momenta. NIsam se ni premišljao. Morao sam da se dogovorim sa Monakom oko raskida postojećeg ugovora. Tako se desilo, drago mi je jer sam i ja iz Pariza, a  nikada nisam igrao pre toga u svom gradu. Nije bilo lako tih godina, igrali smo samo sa mladim igračima, bio sam jedini veteran. Definitivno nije lako, ali smo prvo uspeli da dođemo do elitnog ranga. Vrlo brzo smo igrali Evrokup, a onda druge sezone ga osvajamo. Sada smo  ovde, igramo utakmice protiv Zvezde i Partizana pred 20.000 ljudi, to je ludo..."

Pitamo najednostavnije pitanje - kako je to moguće?
"Sudbina, nekada je to prosto sudbina. Svi smo zaslužni za ovo što se dešava. Svi imamo ulogu. Dinamično smo okruženje, mladi smo. Svi znamo košarku. Rastemo na svim nivoima. Od posete na utakmica, preko društvenih mreža. Na ulicama nas prepoznaju. Nešto što je bilo nezamislivo u Parizu pre 20 godina kada je košarka u pitanju. Sve se promenilo pre dve ili tri godine".

Jedno ime se izdvaja u čitavom tom periodu kao ključno za sve uspehe. Trener Tuomas Isalo koji je transforimisao tim osvojom filozofijom.
"Ne možemo da pričamo o Parizu, a da ne pomenemo Tuomasa. Sa njim smo osvojili Evrokup, sa njim smo i regrutovali brojne igrače na čelu sa Ti Džej Šortsom. Tomas ga je povukao iz Bona, on je bio idealan za naš projekat. Sve se poklopilo. Dobili smo momka koji je bio MVP na brojnim nivoima. Počeli smo da osvajamo trofeje i to je ključ svega. Normalno je i da apetiti rastu kada osvojite Evrokup".

Iako su sa sa trenerom iz Finske nezadrživo grabili ka Evroligi, ekipa Pariza je baš pred ulazak u elitu promenila trenera. Jednostavno, Isalo nije mogao da odbije poziv iz NBA lige. Na Amari je bilo da pronađe novog trenera.
"Imali smo nekoliko kandidata za trenera kada je Tuomas otišao u NBA. Radili smo brojne intervjue".

Prekidamo ga na kratko. Pominjemo i srpskog stručnjaka.
"Ha-ha, bravo. Pratite, pričali smo bili i sa Petrom Božićem. Bio je kandidat". Bilo je u opticaju nekoliko trenera. Neki nisu imali evroligaško iskustvo, neki jesu".

Na kraju je izbo pao na neafirmisanog Tijaga Splitera.
"Kada smo pričali sa Tijagom, bez obzira što nije imao iskustvo, osetili smo da shvata šta želimo i da će nastaviti da gradi ovaj projekat. Imamo šou koji se zove košarka Pariza. To ljudi vole da gledaju i to gradimo. Tijago je došao da nastavi taj deo priče i da doprinese sa svojim pečatom... Mislim da se odlično uklopio sa sjajnom grupom igrača. Svi igrači izlaze zajedno, druže se i van terena i to nije slučaj koji se često dešava, verujte mi, u košarci sam 25 godina i to se ne dešava stalno. Tijago je zadržao pozitivnu dinamiku".

Treba biti realan i reći da je malo ko od Pariza očekivao da će uraditi nešto pre početka ove sezone, a oni su u jednom momentu bili i prvi na tabeli kada su gazili sve pred sobom. Priznanje im je odao i trener Željko Obradović koji je analizirao ekipu pred okršaj istakavši kako prave veliki broj izmena i da to u nekim momentima čak izgleda komično iako evidetno za njih funkcioniše.
"Potpuno se slažem sa trenerom Obradovićem, vidim da neki pokušavaju da nas imitiraju, ali to je nemoguće. Morate da imate prave ljude i pravi skup igrača. Ne možete tek tako da napravite četiri izmene odjednom, da izvedete nekoga ko je dao tri trojke za tri minuta. Ovi momci shvataju taj sistem, znaju šta radimo, znaju da će se vratiti u igri i imati ponovo priliku da postignu te tri trojke, ili ako su promašuili. Imaće priliku da to isprve. Zato kada smo pravili ovu ekipu, razmišljali smo o takvim igračima, da pronađemo balans, prave karaktere. Kada smo sve to uradili, bilo je mnogo lakše da se stvori sve ovo što se vidi".

Vreme je bilo da temu razgovora prebacimo na Partizan i konekciju sa crno-belima koju porodica Si ima.
"Partizan je moj omiljen klub u Srbiji, najbolji klub u Srbiji. Igrao sam sa mnogo srpski igrača i većina su partizanovci. Čudno mi je da sam uvek igrao protiv Partizana, nikada protiv Zvezde. Kada sam bio u Monaku, imao sam priliku da igram protiv Zvezde, ali sam bio povređen".

Konekcija sa Srbijom je dodatno ojačana.
"Žena mog brata je srpkinja, moji nećaci su Srbi, mnogo ih volim. Naša porodica je konektovana sa Srbijom, konektovana sa Partizanom i zbog toga smo svi srećni".

Za kraj prelazimo na uopštenije teme vezane za Evroligu. Pitamo da li smatra da je potrebno proširiti listu učesnika?
"Zavisi, teško je pitanje. Trenutno je ludo zbog velike konkurencije, ali mislim da je ključan cilj zadržati kvalitet. Ne razvodnjavati ga... Ako se proširuješ, onda je potreban kvalitet. Moramo da pazimo i na broj utakmica, sve ovo je i naporno za igrače. Međutim, ako kvalitet bude rastao, ja sam za proširenje, a u isto vreme da sve bude dobro za igrače?"

U svom ovom novom naletu popularnosti Evrolige, čini se da domaći šampionati gube na značaju.
"Pričate sa direktorom Pariza, mi imamo mnogo toga još da dokažemo u nacionalnim prvenstvima. Lako je Partizanu, Realu, Olimpijakosu koji imaju istorijat osvajanja trofeja u svojim državama. Mi to nismo uradili u Francuskoj. Mnogi u Parizu još ne znaju da imaju sjajan košarkaški kliub, mi moramo još mnogo da radimo i na domaćoj sceni", završava Amara Si razgovor za Mozzart Sport.