Pariske kapije i testiranje karaktera

Utakmica odigrana sedmog novembra u Porte de La Chapelle Areni, došla je u ranoj fazi sezone. Partizan je imao skor 2-5 u Evroligi i nije imao nijedan poraz u ABA ligi. Ekipa je još uvek bila relativno sveža jer nije upala u kasniji vrtlog duplih kola i skučenog kalendara, a opet je za sobom imala određeni broj utakmica za upoznavanje. Trener crno-beli Željko Obradović na raspolaganju je imao gotovo sve igrače, a u tom meču koristio ih je 12 - najmanje su igrali Dvejn Vašington (6:31) i Balša Koprivica (6:33).

Individualno, Partizan je na toj utakmici imao nekoliko odličnih pojedinaca. Bila je to prva takva utakmica Karlika Džonsa - vesnik "karlikanja" koje danas živimo - na kojoj je pokazao da apsolutno sve konce igre može da drži u svojim rukama i da pritom bude najopasnije napadačko oružje crno-belih. Ubacio je 21 poena, uz šut za dva 7/12, uhvatio je osam skokova i podelio 10 asistencija. Dobru partiju u većem delu utakmice odigrao je i Vanja Marinković - bio je odbrambeno vrlo aktivan, a iz igre je šutirao 6 od 9 za 16 ubačenih poena. Tajrik Džons je bio uključen u struju (dabl-dabl), Ife Lunberg je šutirao 3/4 za tri.

Timski, još značajnije, Partizan je bio prva ekipa od početka sezone koja je uspela da izbaci Pariz iz ritma. Uspeli su da im malo uspore napade i otežaju donošenje odluka, te da utakmicu svedu na mali broj poena.

I na kraju su izgubili.

Bilo je tu nekoliko banalnih individualnih grešaka i skor u Evroligi bio je 2-6, a opšti utisak određen starim dobrim osećajem, čak i kada je sve u redu, tim Partizana je u stanju da učini da na kraju nešto ne bude u redu.

Kada je Pariz doputovao u Beograd, na gostovanje Partizanu, u pomalo čudnoj atmosferi pomerenog dana žalosti, crno-beli su u Evroligi bili na skoru 11-11, izvukli su se iz ponora pakla i vratili se u borbu za doigravanje. U ABA ligi su izgubili dve najvažnije utakmice i sa skorom 15-2 dele prvo mesto. Važnije od toga, surova sezona i nenormalan raspored utakmica, počeo je da uzima danak: neki igrači su kontinuirano povređeni, dok su drugi kontinuirano preopterećeni brojem odigranih minuta. Trener crno-belih nedeljama ima na raspolaganju skraćenu rotaciu, a na utakmici u Beogradu koristio je rotaciju od 9 igrača - od čega je Koprivica odigrao tek nešto više od dva minuta.

Timski, Partizan je utakmicu počeo loše i za to nije potrebno izdvojiti više od jednog podatka: primio je 34 poena u prvoj četvrtini duela pred svojim navijačima. Ritam igre, koji je potpuno bio u skladu sa željama i namerama Pariza, slutio je na neprijatno veče u Beogradu.

A onda je tim Željka Obradovića iskoračio.

Iskoračio je iz straha svojih navijača obeleženog rečenicom "samo ne opet", koja se prošle godine uselila u crno-bele glave. Iskoračio je iz zone komfora u koju je tim na kraju prošle sezone upao i iz letargije u koju se jo-jo efektom i medijskim pritiskom tim Partizana od početka sezone vraćao. Ako je gostujuće duplo kolo i dve pobede od ukupno 50 razlike bilo naznaka karaktera koji ova ekipa ima, pobeda protiv Pariza je tačka na kraju rečenice s početka teksta - da se ne ponovi prošla sezona.

Partizan sa skraćenom rotacijom, opterećen povredama, posle četvrtine u kojoj primi 34 poena i uđe u trku sa Parizom i utakmicu na poen više, u stanju je da povrati kontrolu i da i u momentima kada gubi prednost, ne izgubi prisebnost.

Da li će iskočiti Sterling Braun, koji igra ogromnu minutažu, ili Bonga koji je u stanju da se fizički nametne većini rivala, ili Arijan Lakić kad mu se niko (niko osim stručnog štaba) ne nada, na kraju nije ni važno.

Promena je počela, može biti, na večeri koju je pred prvi derbi ove sezone za čitav tim organizovao Karlik Džons. Testiranje karaktera završeno je prolaskom kroz parisku kapiju. Ovom pobedom Partizan ništa nije osigurao, ali će crno-beli puk spokojnije moći da uđe u poslednjih 11 kola Evrolige. Ovaj tim se ne predaje.