Boštjan Nahbar ima predlog za spas evropske košarke: Jedan deo sezone za Evropu, drugi za domaća takmičenja

Videti evropsku i svetsku košarkašku elitu u Beogradu pravi je dokaz vrednosti. Greg Popovič je u društvu Žarka Paspalja gledao polufinale Evrolige, Dejan Bodiroga je viđen u prvom redu, trostruki evropski šampion Dejvid Andersen stigao je kako bi napravio velike poslovne korake za dalji razvoj košarke u Australiji. Željko Obradović, Božidar Maljković, Dejan Tomašević, Nikola Vujčić, Huan Karlos Navaro, Felipe Rejes, Vasilis Spanulis, Ibrahim Kutlaj, Patrik Femerling... Lista trenerskih i igračkih velikana je poduža, baš kao i NBA zvaničnika, skauta... Tu je i predsednik Evropskog udruženja igrača (ELPA) Boštjan Nahbar.

Slovenački as došao je u glavni grad Srbije kako bi pogledao najbolje klubove Starog kontinenta, ali je izdvojio vreme kako bi na delu video i najveće bisere pred kojima je lepa budućnost...

“Uvek ima interesantnih igrača, pogotovo na ovom finalnom turniru mladih generacija. Super je ovde, baš sam pričao sa nekim ljudima i kažem kako mi nismo imali mogućnost da igramo ovakve, internacionalne klupske turnire“, započinje raspoloženi Nahbar razgovor za Mozzart Sport i dodaje:

“U moje vreme, kada sam igrao protiv Paua Gasola ili Tonija Parkera, bilo je to samo kroz reprezentaciju. Tada si u ekipi dve-tri nedelje i igraš utakmice gde zapravo nemaš pravu ulogu kao što je to u klubu. Sa te strane je ovaj turnir odlična stvar, jer momci imaju mogućnost da pokažu sve što znaju, da igraju sa pravom ulogom u okruženju gde provode minimum osam-devet meseci godišnje“.

Subota, 16.00: (1,55) Barselona (14,5) Olimpijakos (2,70)

Ima li interesantnih igrača za seniorsku košarku?

“Ima, naravno. Mislim da će u narednih nekoliko godina imati ustaljeno mesto u svom klubu, ako ne odu naravno drugim putem, na koledž, na NBA draft. Talenta ima, košarka je baš na visokom nivou“.

Uvek je aktuelna tema prelazak talentovanih momaka iz juniorske u seniorsku košarku. Mnogi prosto nestanu, izgubi se sve ono što se godinama gradilo...

“Mislim da je to zato što je poslednjih godina mnogo mladih igrača sa 17, 18 ili 19 godina postiglo top nivo. Opet, fali i njihovo strpljenje. Svi bi hteli da sa 17-18 budu glavni igrači svojih klubova, da igraju Evroligu ili NBA. Neki postanu igrači sa 18, neki sa 23-24, ali generalno je to veliki problem“, analizira situaciju proslavljeni slovenački košarkaš i nastavlja misao:

“Drugi je problem sa strane Evrolige. Retko koji igrač prolazi kroz kompletan sistem i igra Evroligu. Došlo se u situaciju da jedan deo otpadne, a da drugi deo odmah izlazi na NBA draft i ide preko. Rano, baš rano“.

Evroliga želi Dejana Bodirogu!

Dejvid Andersen za Mozzart Sport: Jokić epicentar košarke, takve talente želimo u Australiji

Sve veće šanse da ABA liga ima dva učesnika u Evroligi!

Na primer?

“Ne bih o imenima, ali pomisle: 'Druga runda, super, izguraću tamo'. A onda izgube dve-tri godine, vrate se nazad i više nikada nisu na tom nivou. To su sve problemi o kojima se ne priča dovoljno. Svi samo govore o Luki Dončiću, a Luka Dončić je jedan, nema ih dovoljno“.

Da li bi rešenje moglo da bude uvođenje starosne granice za igrače posle koje mogu da odu u NBA, nešto nalik pravilu koje je dugo važilo u Jugoslaviji?

“Pazite, postoji ideja o kojoj smo pričali sa Evroligom poslednjih godina, ali nikada se nisu povukli sledeći koraci... Rešenje bi moglo da bude stvaranje Evrolige za mlade. Dakle, da se turniri koje imamo tokom godine preoblikuju u ligaško takmičenje, gde bi svi najtalentovaniji košarkaši Evrope mogli da igraju protiv najboljih. Verujem da bi se tako podigao interes mladih igrača da ostanu u svojim klubovima, jer bi dobijali na iskustvu, a onda imali mogućnost da se nametnu za prvi tim. To je nešto što mnogo nedostaje, jer neka deca danas ni ne odigraju turnir za juniore, a odu u NBA ili Evroligu“.

Stanje u evropskoj košarci je haotično. Završava se Evroliga, klupske sezone igraće se do 26. juna, dva dana kasnije počinju reprezentacije, u septembru je Evrobasket. Kada se sve uzme u obzir, igrači imaju najviše mesec dana slobodnog. Kako to rešiti, deluje da ni gledaoci više ne znaju šta tačno gledaju?

“Potpuno ste u pravu za to poslednje što ste rekli. Gledaoci su zbunjeni i to je veliki problem. Previše takmičenja, utakmica... Neću mnogo da se bavim politikom, jer nisam u poziciji da bih mogao da nađem rešenje, ali dok se FIBA i Evroliga ne dogovore o najvažnijim stvarima, neće biti ni rešenja“.

Kako igrači reaguju na sve to?

“Igrači u Evropi znaju, dok Evroliga ima veliki broj utakmica i one su na visokom nivou, svi imaju korist. Nisu ni igrači glupi, znaju da tako dobijaju platu. Ne dolazi kroz utakmice sa poslednjim na tabeli u domaćem prvenstvu, već kada igraš protiv Reala, Barse, Olimpijakosa, Efesa... Najteža stvar je pronaći balans između igranja u evrotakmičenja i pomaganju razvoja domaćeg prvenstva i klubova. Previliki je razdor između FIBA i Saveza, trebalo bi se pronađe rešenje“, zastao je na trenutak Nahbar, pa nastavio:

“Ovo nije moja ideja, već samo predlog – da se u jednom delu godine igraju samo evropska takmičenja, a u drugom domaća prvenstva. Da svi imaju nešto od jednog i drugog. Da se smanji dužina sezone. Gledajte, posle devet-deset meseci konstantnog igranja momci su mrtvi umorni, a čeka ih reprezentacija. I tako ide godinama unazad“.

Boštjan Nahbar i Dirk Novicki (©AFP)

Igrali ste NBA ligu, tamo su u rasporedu 82 utakmice, plus plej-of. U Evropi je identičan broj utakmica, a opet je daleko veći intenzitet nego preko Atlantika...

“Ako bismo se sada vratili na neke moje priče od ranije, sezona u Evroligi je mnogo napornija od NBA. Jeste da u NBA imaš 82 utakmice spakovane u šest meseci, mnogo je putovanja, ali ako ne uđeš u plej-of ti si već od aprila slobodan i imaš pet-šest meseci da se dobro odmoriš i pripremiš za narednu sezonu. U tom intervalu imaš vremena da poradiš na svim sitnim povredama, da radiš na sebi kako bi bio bolji, u sezonu uđeš svež. U Evropi je drugačije, igrači u sezonu ulaze umorni. Velika je to razlika. Zbog toga igrači u NBA mogu lakše da produže karijeru, u Evropi teško. Zbog toga mi iz ELPA pokušavamo da pomognemo igračima tako što se limitira vreme za trening, pripreme“.

U vaše vreme NBA igrači i tamošnja javnost gledali su na Evropljane malo ispod oka, sada imamo situaciju da najveće zvezde odavde vode glavnu reč?

“Košarka je generalno postala globalna. Sve se promenilo značajno. Pogledajte samo ovde, na tribinama je bar 20 skauta sa svih strana. Kada sam ja igrao, dođe ti Ivica Dukan jednom i to je praznik košarke. Stvarno je tako bilo, a to je 20 godina razlike. Kada sam odlazio u NBA igrao sam za Beneton, jedan od najboljih klubova Evrope, bio u prvoj petorci, a u SAD me niko nije znao. Sada jedan klinac kada odigra Fajnal for svi će čuti za njega tamo jer smo svi na internetu, postoje video klipovi sa najboljim potezima, sve se zna. Budeš pik druge runde, odmah imaš spremnu analizu, skauting izveštaj, sve. Pre to nije bilo tako. Niko nije znao za Bokija Nahbara kada sam igrao u Italiji“.

Dugo vlada stanje u kojem su evropski klubovi u podređenom položaju u odnosu na NBA. Postoji fiksna otkupna klauzula koja maksimalno može da bude nešto preko 700.000 dolara, dok ostatak igrači plaćaju iz svog džepa. Kada će se to promeniti, jer ovo što sada gledamo nije fer ni za igrače, ni za klubove?

“To je dobro pitanje. Gledajući sa strane igrač bi trebalo da ima slobodu da bira gde hoće da ide, sa druge strane klubovi u Evropi sve više umiru zbog toga što daju sve za tim od 30-40 igrača, proizvedu jednog u nekoliko godina, a on ode za siću. Znam da je bilo inicijativa od strane klubova u Evropi da se podigne otkup, kako bi se dobila veća motivacija da se radi na stvaranju novih zvezda, a da za to dobiju nešto adekvatno. Iskreno verujem da može da se priča o tome na višem nivou, između NBA, FIBA i Evrolige, da se ekonomska pravila promene“.

Postoji li model koji bi zadovoljio sve?

“Možda kada bi postojao sistem bodovanja, koliko si godina u klubu, koje takmičenje igraš, pa još ako si reprezentativac... Tako ti se diže cena, a NBA klub onda mora da plati to, ako te stvarno želi. Ovako, igrači nisu u fer poziciji, jer maksimalna cena koju NBA plaća je 700.000, a tebi ako je otkup dva miliona moraš da isplatiš sam i praktično se odrekneš tog dela od plate. Onda se, na primer, povrediš i na kraju samo gubiš novac“.

Luka Dončić i Goran Dragić (©Star Sport)

Slovenija će u septembru braniti evropsko zlato...

“Uh, čoveče, koliko smo već prvaci – pet godina? Niko nije bio toliko dugo šampion, bez da je na terenu branio medalju (smeh). Ta 2017. bila je bitna za slovenačku košarku. Konačno smo došli do medalje. Znate koliko smo puta bili blizu i nismo uspeli. Šteta što je kovid sve poremetio. Lepo je čuti da si pet godina šampion Evrope, ali s druge strane izgubio se kontinuitet jer evo, generacija koja je uzela tu medalju polako odlazi“.

Luka Dončić i Goran Dragić napravili su čudo na tom prvenstvu...

“Jeste, podigli su košarku u Sloveniji na potpuno novi nivo. Košarka je uvek bila popularna u Sloveniji, sada svi i koji ne prate znaju igrače. Nekada je to bilo potpuno drugačije, oni koji vole košarku zaista i prate. Sa našom generacijom nije bilo tako“.

Šta može Slovenija da napravi ove godine?

“Sa Lukom je zaista sve moguće. On je toliko dobar igrač, ne samo zbog sebe, on je jedan od onih koji svojom pojavom čini da ostali igraju preko svojih mogućnosti. Zbog toga, svaki tim gde igra Luka biće ozbiljan, kandidat za medalju“.