Beograd ipak ima tim u plej-ofu i paralele sa Partizanovom 1992: Nerealno je koliko je sve slično

Ni Partizan ni Crvena zvezda ove sezone nisu dohvatili do plej-ofa Evrolige, ali se zato tamo našao treći “beogradski” tim, Makabi, koji je u srpskoj prestonici na privremenom prebivalištu usled ratnih zbivanja u Izraelu već sedam meseci. Upravo iz tog razloga utakmice elitnog evropskog takmičenja kao domaćin igra skoro 2.000 kilometra daleko od kuće, međutim to ga nije omelo da u regularnom delu osigura sedmo mesto na tabeli sa skorom 20-14 (12 trijumfa zabeležili “kod kuće”), a da potom u plej-inu u beogradskoj Areni pomete pod sa Baskonijom (113:85) i tako izvadi kartu za četvrtfinalnu seriju u kojoj će za rivala ima grčki Panatinaikos (serija počinje 23. aprila i igra se do tri pobede).

Okolnosti pod kojima se takmiči i živi petostruki evropski šampion gotovo su preslikane onim u kojima je Partizan bio 1992. godine. Tada je rat buktio u nekadašnjoj Jugoslaviji, pa su crno-beli bili primorani da potraže novi dom u španskoj Fuenlabradi. Sličnosti su još veće kada se zna da su izabranici tada golobradog trenera Željka Obradovića samo jedan meč, protiv Knora u četvrtfinalu, odigrali u “Pioniru” pred svojim navijačima. Isto kao i sastav Odeda Kataša koji je u “Menora Mivtačim areni” ugostio samo tim iz Humske, pre nego što su rakete počele da padaju.

Ta priča se pre 32 godine po crno-bele završila najsrećnijim mogućim krajem, osvajanjem prve i jedine evropske titule koja je zbog svega navedenog imala posebnu težinu. Zasigurno bi imala i za Makabi ukoliko bi se identičan scenario ponovo napisao u istom takmičenju više od tri decenije kasnije, što u razgovoru za Mozzart sport ističe i jedan od najiskusnijih u redovima “ponosa Izraela”, Džejk Koen.

"Vau, nisam znao za to.”, vidno iznenađeno naglašava Koen na početku pa dodaje: “Baš ću da istražim tu sezonu jer je nerealno koliko sličnosti imaju. Nadajmo se da ćemo nastaviti da idemo istim putem do samog kraja, to bi bilo sjajno. Svakako da je osvajanje titule u Evroligi samo po sebi neverovatno dostignuće, ali učiniti to u ovoj godini, pod ovakvim okolnostima, bi čitavu priču učinilo posebnom. Međutim, ne smemo da “trčimo pred rudu”, moramo da prebrodimo mnogo teških izazova pre nego što stignemo tamo. Smatram da je lako omesti se u velikim ciljevima. Moj mentalitet je da se samo fokusiram na sledeći korak, ma koji god da je. To je nešto što ću uraditi i što ću pokušati da nateram saigrače da urade. Nema sumnje da bi bilo sjajno kada bismo postali prvaci, ali imamo još mnogo košarke da odigramo.”

Za razliku od Partizana koji je u Fuenlabradi imao zdušnu podršku lokalnog stanovništa na svakoj utakmici, iz bezbednosnih razloga je Makabi većinu svojih mečeva igrao pred praznim tribinama dvorane “Aleksandar Nikolić” i Arene. Međutim, za meč sa Baskonijom je zajedno sa timom doputovalo i stotinak navijača koji su, koliko su bili u moći, napravili ambijent koji je konačno zaličio na košarkaški. Koliko im je to značilo, igrači su pokazali pobedom od 28 poena razlike.

“Da, bili su u avionu sa nama. Očigledno atmosfera nije ista kao što je u Tel Avivu, ali je definitivno lepo osetiti njihovu ljubav. Mnogo nam znači što ih imamo uz sebe i što zajedno možemo da budemo deo nečeg posebnog. Nadam se da će ih u četvrtfinalu biti još više. U Atini će biti drugačiji osećaj pred halom punom domaćih pristalica, ali verujem da će nas bodriti u trećoj i eventualno četvrtoj utakmici jer su nam od velike pomoći.”

Za sve vreme provedeno u njemu, Beograd je svima u ekipi prirastao za srce. Toliko da ga doživljavaju kao svoj drugi dom.

“O, čoveče, ovde je stvarno privilegija igrati. Beograd je pravi košarkaški grad, dobili smo veliku podršku ljudi u organizaciji, počev od termina za trening, priprema utakmica, prevoza, smeštaja. Pa čak i ljudi koje sretnemo na ulici. Lepo je oko sebe imati košarkaške zaljubljenike i iskreno ne znam da li bismo stigli dovde sada da smo kojim slučajem kao domaćini igrali negde drugde. To što smo završili u Beogradu je istinski bonus za nas.”

Šuterska klinika Lorenca Brauna i 113 poena Makabija! Baskonija proživela horor u Areni

U duelu sa Baskijcima je sve štimalo kao nikad dosada. Zgromili su četu Duška Ivanovića jakim tempom i energijom, a posebno raspoloženi za igru bili su Lorenzo Braun (29 poena) i Vejd Boldvin (26 poena).

“Mislim da smo pokazali veliki fokus i doslednost od samog početka. Deo plana je bio da u značajnoj meri zaustavimo Hauarda i u tome smo uspeli. Znali smo da ćemo veliki deo posla uraditi ako na teren istrčimo sa odlučnošću, i takvi smo bili svih 40 minuta. Zapravo, mislim da smo na ovom meču prikazali najveću fokusiranost u sezoni. Od početka do kraja smo znali šta želimo i donosili oduke u pravo vreme. Imamo sjajnu priliku pred nama da nastavimo da pravimo magiju, regularni deo sezone je bio posebno izazovan, ali smo zahvaljujući karakteru svih u timu, pa čak i ljudi sa strane nekako uspeli da dođemo do mesta u plej-ofu. Sada pred sobom imamo još jednu sjajna šansu da nastavimo da idemo napred i zajedno radimo zabavne stvari.”

Kada bi taj nivo ponovili i protiv Panatinaikosa, nema sumnje da bi mogli da se sa razlogom nadaju plasmanu u Berlin na završni turnir. Međutim, svestan je krilni centar da ispred sebe imaju tim koji je kao drugoplasirani okončao ligaški deo i koji može da se podiči fenomenalnom atmosferom na svojim utakmicama. Onom koja definitivno pravi razliku između pobede i poraza.

“Sav moj fokus je bio na utakmici sa Baskonijom tako da ne znam šta bih konkretno rekao o Panatinaikosu. Za nekoliko dana počinjemo da se fokusiramo na njih, ono što je svima jasno jeste da su zaista talentovan tim, i da moramo da damo sve od sebe kako bismo mogli da im se suprostavimo”, zaključio je Koen koji je protiv Baskonije odigrao 15 minuta i za to vreme postigao tri poena uz jedan skok i dve asistencije.