Ante Žižić: Dolazak kod Sferopulosa posle NBA najbolja odluka u karijeri, preporodio me

Ove zime nismo videli mnogo velikih transfera u Evroligi pred zatvaranje transfer pijace, ali jedan od interesantnijih svakako je bio potpis Anta Žižića za Virtus iz Bolonje.

Hrvatski centar se posle dobre sezone kod Ergina Atamana u Efesu našao u periodu tranzicije, došao je trener Erdem Džan - koga je u međuvremenu zamenio Tomislav Mijatović -, igrački kadar je takođe promenjen pa je i on morao da potraži bolju sredinu za sebe. Izabrao je Bolonju u kojoj se polako navikana na sistem i sredinu, uz veru da će mu letnje pripreme i dobar rad dati veći prostor i bolju ulogu.

Razgovor sa Antom Žižićem počeli smo upravo od njegovog transfera u Virtus i kako se oseća dva meseca nakon potpisa...

"Dobro sam, došao sam pre dva meseca, stvarno je brzo prošlo. Ritam sezone i raspored utakmica je ludnica, trebalo mi je vremena da se prilagodim na nove saigrače, okruženje... Sada je dobro. Ulazimo u finalni deo sezone koji je uvek težak, ima povreda, raspored gazi i ne pita te ništa. Treba da budeš spreman svakog dana za nešto novo", otvara Žižić razgovor za Mozzart Sport.

Tvoj prelazak u Virtus mnoge je iznenadio, kako ti sa ove distance gledaš na tu odluku?

"Iznenađenje možda, ali kada pogledamo širu sliku... Prva sezona u Efesu bila je super, onda je došlo do brojnih promena, trenera, igrača, sistema... Na početku sam imao ulogu sa kojom sam bio zadovoljan, baš protiv Partizana doživeo sam povredu lista što me je izbacilo iz programa mesec dana. Zbog rasporeda i svega nisam mogao da uđem u ritam treninga i utakmica, niti da vratim formu. Osim toga, u rotaciji su bila četiri centra, bio sam u situaciji da mi ugovor ističe na kraju sezone..."

Tada u priču ulazi Virtus?

"Tako je. Dobio sam poziv iz Bolonje, izneti su mi planovi za budućnost koji su se meni svideli. Nije bila ni tako teška odluka da pređem u Virtus. U tom momentu razmišljaš o svojoj budućnosti, želiš novi start i kockice su se poklopile".

Promena kluba usred sezone uvek je izazov za sebe...

"Istina, nije lako. Dolaziš na pola sezone, što je dosta teško za igrača. Pre ovoga mi se samo jednom desilo da menjam klub tako usred sezone, kada sam prelazio iz Cibone u Darušafaku. Tada je proces prilagođavanja bio lakši. Sada sam došao u ekipu koja je drugačija, zna se čija je čija rola, moja vizija je bila da dođem i prilagodim se najbolje što mogu. Svestan sam bio odmah da mi niko neće odmah dati 20 minuta, već jednu utakmicu ne igraš, pa dobijaš pet ili osam minuta kasnije... Mrvice, ali u njima tražiš svoju šansu da se izboriš za više", priča Žižić i dodaje:

"Ovde već postoji određeni sistem i hemija, zato nije ni lako kada dolaziš u novi klub usred sezone".

Kada si pomenuo hemiju i sistem, ekipa je brzo 'kliknula' sa trenerom Lukom Bankijem, a kakav je tvoj dosadašnji utisak rada sa njim i ekipom?

"On je vrhunski trener, ima košarku u malom prstu. Podelio je jasno uloge, ovo je tim sa mnogo iskusnih igrača koje ne treba nešto da učiš, već da ih staviš u najbolju situaciju za njihov stil igre. Toko, Belineli, Danston... Sve su to jako iskusni momci, neki su bili u NBA, a svi su u Evropi jako dugo. Luka je takav da ima otvorenu komunikaciju sa igračima, brzo sa svakim nađe zajednički jezik. Baš to što su uloge podeljene, rezultiralo je dobroj hemiji".

Koliko je prisustvo Ognjena Dobrića pomoglo da se ti brže adaptiraš?

"Ma, Ognjen je sjajan. On i ja smo tako brzo kliknuli. Kada si u inostranstvu, pa možete da pričate jezikom koji obojica dobro razumete, to pravi veliku razliku. Nažalost, kada sam došao on se povredio i bio je van stroja mesec dana. Prvi mesec nismo mnogo vremena proveli zajedno, ali sada... Tu smo, držimo se, podrška smo jedan drugome i mnogo mi pomaže što imam nekog kao što je on".

Njemu je povratak u Beogradsku arenu bio poseban jer se vratio pred Zvezdinu publiku pošto je letos otišao, u klubu je proveo sedam godina i osvojio maltene sve. Da li ste možda pre utakmice pričali o svemu tome, da li se kod njega osećala trema ili nervoza?

"Nervoza možda ne, ali u takvim situacijama ima uvek dosta emocija. Znam po sebi, kada se vratim da igram protiv nekog tima u kojem sam ranije bio, pa me prođu trnci, a zamislite kako je tek Ognjenu koji je proveo tolike godine i koji je jako vezan za Zvezdu. Samo mogu da zamislim kako mu je. Navijači ga nisu zaboravili, on voli Zvezdu svim srcem. Ne bih se začudio da je pala i koja suza".

Dobrić: Volim navijače Virtusa, ali Zvezdu ne mogu da uporedim ni sa čim na svetu

Posle FIBA Lige šampiona, Beograd ponovo želi organizaciju F4 Evrolige

Pošto smo se dotakli Crvene zvezde, u Makabiju iz Tel Aviva imao si saradnju sa Janisom Sferopulosom kod koga si, ako može da se konstatuje tako, igrao najbolju košarku u dosadašnjoj karijeri.

"Janis me je preporodio", sa osmehom će hrvatski centar i nastavlja:

"Za njega imam samo reči hvale, kao trenera i čoveka. Moja najbolja odluka u karijeri bila je da nakon tri godine provedene u NBA dođem kod Janisa. Čovek me doslovno preporodio i prvi put sam imao konekciju sa trenerom koji nije samo prijateljski, nego je u svakom smislu vrhunski na relaciji trener-igrač. Znao sam u svakom trenetku šta traži od mene, bio mi je velika potpora, držao mi je leđa i na tome sam mu vraćao iz utakmice u utakmicu na najbolji način. Svaka pohvala za njega. I danas sebi kažem, sutra bih opet voleo da mi bude trener".

Da li je baš otvorenost ono što ga čini drugačijim od ostalih trenera, naravno uz njegovu filozofiju i pečat koji ostavlja na svaki tim?

"Sa ljudske strane, čovek je fenomenalan. On ne gleda ime, ko si i šta si, njemu je teren jedino merilo. To igračima mnogo znači, jer znaš da kroz trening ili utakmicu možeš da se izboriš za dodatni prostor. Prepošten je, ima i on velika očekivanja i trener je kod koga se dosta radi i traži mnogo zalaganja, borbe, ali dobićeš priliku kod njega ako si uporan i vredan. To se ne viđa često u Evropi".

Kako gledaš na Evroligu ove sezone, Virtus je sjajno počeo sezonu, bio čak i drugi, a onda je sada ušao u loš ritam i pao je na osmo mesto?

"Evroliga je baš izjednačena i zato važi ona priča da je doslovno svaka utakmica bitna. Ni protiv koga ne možeš da se opustiš i da računaš na lake bodove. Virtus je upao u mini-seriju poraza i preko noći se nađeš u donjem domu grupe timova koji su u konkurenciji za plej-of, a bio si malo pre toga drugi na tabeli. Sada da li si na sedmoj, osmoj, devetoj poziciji... Svi timovi su izjednačeni i bukvalno nijanse odlučuju. Toliko je malo vremena ostalo do kraja ligaškog dela, a toliko toga velikog može da se desi i promeni na tabeli. Jednostavno, ekipa koja je najzdravija i koja je u dobrom momentumu uspeće da napravi nešto, pogotovo govorim za plej-in kada se bude igrao. Znamo da su prvih šest ekipa sigurne, vidimo da manje-više svi oni igraju standardno dobru košarku, a među ostalima biće tesna borba".

Da li bi mogao da uporediš Evroligu u poslednje dve sezone sa NBA ligom u kojoj si proveo tri godine pre toga. Gde si se ti bolje snašao?

"Definitivno se vidim bolje u Evropi. NBA je za mene bila epizoda gde je sve krenulo od trejda i nije išlo pravcem koji sam zamišljao. Tri godine sam proveo tamo, lepo iskustvo, svašta sam nešto lepo doživeo, velika škola i lekcija za budućnost. Imao sam sreću da sam imao saigrače koji su budući članovi Kuće slavnih (Lebron Džejms, Dvejn Vejd, Kevin Lav...) i da doživim da igram finale. Sve je to dobro iskustvo. Što se košarke tiče, druga je dimenzija u odnosu na Evropu i miljama je daleko po organizaciji od NBA i teško da će ga ikada stići u tom pogledu. NBA je šou, organizacija boli glava. Opet, moram da kažem i da Evropa poslednjih godina pravi velike iskorake napred. U Evropi je problem što igraš domaće takmičenje, pa Evroligu i sada, na primer, ti odigraš duplo kolo na strani i onda treba da ideš na noge, recimo, Breši za vikend... Ne možeš da očekuješ da će ekipa biti prava na toj utakmici. Jednostavno, dogode se neki porazi i teško je da stalno budeš na maksimumu, pogotovo kada znaš da je u Evroligi svaki meč važan i da može da ti se dogodi lako ono što se dešava nama, da padneš za tren oka sa drugog na osmo mesto".

Trej Tompkins u ekipnom radu za (najviše) tri nedelje

Sferopulos: Hoću da Nedović uvek igra ovakvu odbranu i da navijačima pružimo još radosti

Sada tamo gledamo Vasu Micića koji je u Evropi dostigao vrhunac, pa krenuo od nule u NBA ligi. Kao igrač Oklahome nije dobio pravu šansu, ali se sada pronašao u Šarlotu. Da li se čujete, prenosi li ti utiske i kako ti vidiš njegovu situaciju?

"Mi smo u stalnom kontaktu. Suština NBA lige je prilika koju dobiješ ili je ne dobiješ. A Vasa u Oklahomi nije imao nikakvu priliku. I kada bi igrao, bilo bi to nešto sitno. Jako je teško kada bez kontinuiteta igraš, jer treba organizacija da veruje u tebe. Vasa je pretalentovan igrač i znao sam da će, čim dobije veću rolu, odmah to da iskoristi. Od trejda u Šarlot pokazuje svoje pravo lice, pa se onda brzo i zaboravi sporiji početak. Našao je svoju sredinu, u kojoj se oseća dobro i može da pokaže svoj pravi talenat. Presrećan sam zbog njega jer sam očekivao da će igrati ovako, samo ako dobije prostor. Videli smo da je u Evropi dominirao, tamo je košarka drugačija i sada, kada igra na širem terenu mogu do jačeg izražaja da dođu njegovi kvaliteti, vizija terena, dodavanja, realizacija. Tamo mu je sada sigurno mnogo lakše".

Nisi više u Efesu, ali si bio u kratkom vremenu pošto je Vasa otišao. Pričalo se, naravno kroz šalu, da Vasa i Šejn Larkin ne mogu jedan bez drugog, da li si stekao takav utisak?

"Ma ne, to je samo šala među ljudima. I jedan i drugi su činili vrhunski tandem, verovatno najdominantniji u evropskoj košarci. Obojica su jako kvalitetni igrači i mogu da igraju svako za sebe. Evo, Šejn igra opet vrhunsku sezonu, Vasa je opet sjajan u NBA. Mogu jedan bez drugog, ali kada su zajedno onda su veliki problem za svakog protivnika".

Za kraj, koga vidiš na Fajnal foru Evrolige?

"Uh, dobro pitanje", smeje se Žižić i zaključuje:

"Voleo bih naravno da se mi nađemo u Berlinu i nadam se tome. Po meni najbolju košarku trenutno igraju Fenerbahče, Real Madrid i Monako".