Anatomija Radmanove NBA karijere: Od slučajnog košarkaša do svetla L.A. i igranja za Kobija i Fila

MEK I DŽAKUZI - DA PROBAMO…

I kad taj “učenik” postane svestan da pripada tu, među najboljima u najjačoj ligi sveta?

“Već posle prve sezone. Na početku nisam imao neku minutažu. Manje više, to se sve svodilo na garbage minute, što bi oni tamo rekli. Uđeš malo, izađeš, nekoga zameniš i onda povreda Vina Bejkera negde meni otvara, ne s namerom njihovom, nego prosto nemaju, nemaju drugu opciju, vrata da ja mogu da, da igram neke malo ozbiljnije minute. I zahvaljujući dobrom šutu i tim nekim stvarima koje sam u tom trenutku imao, minut po minut, minut po minut dolaziš na neki nivo gde sad već se od tebe očekuje nešto. Znači, nije više kao, ‘ubacićemo ga’, pa će da izađe, nego ti sad znaš da ćeš da igraš deset, petnaest, dvadeset minuta po utakmici i svake godine se to pomeralo, išlo ka, ka boljem”.

Jedna od najsmešnijih anegdota iz Sijetla tiče se legendarnog pleja Gerija Pejtona i njegovih nesvakidašnjih priprema pred utakmicu.

„Geri je imao ritual da pred utakmicu u Ki Areni dođe u džakuzi koji je bio u sklopu svlačionice. Ponese kesicu iz Makdonaldsa, skine peškir, sedne u taj džakuzi i pojede Mek pred meč! Gledam ga i mislim se — čovek je zvezda, verovatno ima nešto u tome, daj da ukradem i ja neku fintu. Odradim ja to jednom... I upropasto sam se! Noge su mi bile kao da mi je neko olovo zakačio za patike, nisam mogao da mrdnem. Tad sam rekao sebi: radim ono što ja znam.“

Saigrači u Sijetlu: Pejton i Radmanović (FOTO: Reuters)

DVA SVETA L.A. - SVLAČIONICA SA REKREATICVIMA I SUROVI KOBI

Prelazak iz Sijetla u Los Anđeles doneo mu je najpre epizodu u Klipersima, koji su tada funkcionisali na nivou rekreativnog kluba.

„Klipersi i Lejkersi su u tom trenutku bili dve potpuno različite priče. Mi smo sa Klipersima trenirali u nekom Mens klubu. Dođeš na trening, a u svlačionici ljudi koji su došli da se rekreiraju, igraju padel ili skvoš. Zreniraš tu sa njima, pa na kraju postanete i drugari. To je bio klub bez ikakve tradicije. A onda pređeš u Lejkerse i shvatiš da je to drugi svet. Kad u Klipersima izgubiš utakmicu — nikom ništa. U Lejkersima kad izgubiš, to je odmah pritisak, mediji, treneri, organizacija. Vlade Divac je, recimo, i posle 30 godina tamo apsolutna ikona. Los Anđeles pamti, ali ne oprašta gluposti.“

Igranje sa Kobijem Brajantom donelo mu je uvid u to kako funkcioniše um jednog od najvećih igrača svih vremena.

„Kobi je bio vanserijski i uradio je stvari koje ko zna kad ćemo ponovo videti. Ali koliko je bio fascinantan, toliko je bio naporan kao saigrač. On na treningu uhvati nekoga i krene bukvalno da ga maltretira! E sad, ukoliko mu se suprotstaviš, on te pusti — vidi da imaš stav. A ako mu se ne suprotstaviš, jaše te bukvalno dok ne lipšeš, ubaci u mašinu i melje te dok te ne svede na najsitnije delove. Ja sam po prirodi takav da se svima suprotstavljam, pa je u mom slučaju to dobro prošlo. Tek kad odeš iz Lejkersa shvatiš gde si zapravo bio.“

SNOUBORDING AFERA I ISKRENOST PRED FILOM DŽEKSONOM

Jedna od najpoznatijih priča Radmanovićeve karijere vezana je za povredu ramena tokom Ol-star pauze 2007. godine, za koju je u medijima prvobitno rečeno da se dogodila klizanjem ispred Starbaksa.

„Te godine je NBA ubacio one nove veštačke lopte. Kad se oznoje ne možeš ništa s njima, a dok se ne oznoje — bukvalno ti skida kožu ispod noktiju kao šmirgla! Šut mi je išao katastrofalno, na utakmici u Minesoti mi je Brajan Šo još i dislocirao mali prst... Došla je Ol-star pauza i ja sam samo hteo da pobegnem od svega da izduvam glavu. Odem u Park Siti kod Divca u kuću. Prijatelj vozi bord, a ja gledam ljude na planini i kažem sebi: 'Pa valjda i ja kao profesionalni sportista mogu to da naučim za par dana.' I ne da ti đavo mira, iznajmim opremu. Drugi dan padnem na rame i ispadne mi ključna kost iz spoja!“

Svestan da mu ugovor strogo zabranjuje bilo kakve ekstremne aktivnosti, Radmanović je najpre rekao da se okliznuo.

„Ležim sutradan u krevetu i razmišljam: 'Slagao sam sve. Znam da osiguranje to istražuje, ali bolje je da odem i kažem istinu, pa šta god da se desi — neka me otpuste ili suspenduju.' Odem u halu, pozovem Fila Džeksona gore kod generalnog menadžera Miča Kupčaka i kažem: 'Povredio sam se na bordu.' Fil me pogleda, pruži mi ruku i kaže: 'Znaš da moramo da te kaznimo?' Kažem: 'Znam.' I to je bilo to. Cenio je iskrenost. Odreagovao je očinski.“

Fil Džekson i Vladimir Radmanović (FOTO: Guliver)

MRAK U ŠARLOTU

Nakon što su igrali finale 2008. godine i izgubili od Boston Seltiksa, naredne sezone Radmanović je bez objašnjenja sklonjen iz rotacije, što je dovelo do odlaska iz Los Anđelesa.

„Igram možda i najbolju košarku u Lejkersima, šutiram preko 42 odsto za tri poena, dobijamo utakmice... I Fil mi na šut-araundu kaže da večeras ne počinjem. Rekoh, okej, nema problema. Ali prođe ta utakmica — ja ne uđem. Druga utakmica — nula minuta. Treća utakmica — nula minuta! Odem kod Fila i pitam ga šta treba da menjam, a on mi kaže: 'Ne, ne, sve je super, samo nastavi da radiš.' To je najgori odgovor! Kako radim, a nula minuta? Krompir! Pozovem menadžera i kažem da traži trejd ako ima opcija. I zatražim trejd, pa završim u Šarlot Bobketsima kod Lerija Brauna!“

Prelazak u Šarlot bio je drastičan povratak u relanost.

„U Lejkersima je svaka utakmica spektakl, rasprodata dvorana. Ulazim u dvoranu u Šarlotu na zagrevanje — čuješ samo škripu patika kako zvoni u hali, nema dve hiljade ljudi na tribinama! Zapitaš se da li je ovo uopšte ista liga? A Leri Braun — jedan dan je s tobom super, drugi dan ti se uopšte ne javlja. Jedina svetla tačka bio je Boris Dijao. A što se Fila Džeksona tiče — nikada, ni dan-danas nisam saznao šta je bio pravi razlog što me je sklonio. Oni te godine osvojiše titulu bez mene, ja završih u Šarlotu i to ti je to.“

SIROVI ARTEST I PRIZEMNI ROUZ

Kada govori o protivnicima sa kojima se susretao, Radmanović izdvoja jedno ime u odbrani i dva velika asa u napadu:

„Odbrambeno — Ron Artest je van svake konkurencije! To je takva sirova snaga, sve vreme je na tebi, ne možeš da kreneš gde hoćeš nego te on usmerava, a u kombinaciji sa onim njegovim ludilom — ubitačna kombinacija! U napadu, Dirk Novicki i Kevin Garnet. Kod Dirka si stalno tu, ruka ti je na licu, a on leti unazad i pogodi preko tebe kao da te nema.“

Poseban utisak na njega ostavio je i MVP Derik Rouz tokom zajedničke epizode u Čikagu:

„Derik Rouz je na mene ostavio prelep utisak. On ima status najveće zvezde, MVP lige, a toliko je skroman i prizemna osoba. Voleo je da prošeta ulicama Čikaga, da se druži sa ljudima — pravi lokalni tip iz kraja.“

Što se tiče omiljenih dvorana, izdvojio je Medison Skver Garden i kultni Stejpls Centar u eri kada su Lejkersi uveli posebnu rasvetu:

„Lejkersi su te moje druge sezone zamračili publiku, a svetla ostavili samo na terenu, napravili pozorišnu atmosferu. Mnogo ti je lakše da igraš i vizualizuješ koš kad ti pozadina ne svetli.“

FATALIZAM I “VEČITI”

Za kraj, Radmanović se osvrnuo na razliku u doživljaju sporta u Americi i u Srbiji, ili na Balkanu.

Radmanović u dresu kluba koji je sanjao (FOTO: Reuters)

„Meni je bliže ono tamo, u Americi. Ovde kod nas sport doživljavamo na fatalistički način — sve je na krv i nož. Mi stalno tražimo rivala da bismo izbacili bes iz sebe. Voleo bih da doživim derbi gde imaš tribine za navijače koji hoće da izbace bes, a onda tribinu gde sedi otac sa ćerkom, ili dva druga — jedan u dresu Zvezde, drugi u dresu Partizana — i sede jedan pored drugog. Ali ovde se navija protiv onog drugog, a ne za svoj klub. To se kod nas nikada neće promeniti.“

Pojasnio je Radmanović za kraj taj svoj stav, kroz jedan slikovit primer:

“Znači, ti ne možeš da odeš na utakmicu.. Evo sad recimo da se ugasi jedan klub u Beogradu i ili oba kluba da ugasimo i da oformimo košarkaški klub Beograd. To niko ne bi gledao, jel tako? A ovako ti odeš na utakmicu, pa izbaciš sav onaj bes iz sebe. Mislim da to ima malo veze i sa podnebljem u kojem živimo i sa ekonomskom situacijom u kojoj se nalazimo ne godinu, dve, pet, nego decenijama i prosto način na koji smo mi shvatili košarku i mislim da je to to”, završio je Radmanović priču za Mozzart Sport i podkast "4x10".