Zvezda u Evroligi: Mnogo povreda, malo sreće, probijene barijere i mesto u Top 15

Kao što je lepota u oku posmatrača, tako je i osećaj zadovoljstva subjektivna stvar. Navijači se logično uglavnom vode percepcijom da može bolje i više, treneri i njima nadređeni braniće ostvareni rezultat, dok igrači u javnim obraćanjima pokušavaju da pronađu balans između želja i realnosti. Takva je otprilike situacija i na Malom Kalemegdanu posle teškog poraza od Bajerna u Minhenu.

Mišljenja o tome koliko je osma sezona u evropskoj košarkaškoj eliti uspešna su podeljena. Crvena zvezda nije uspela da napravi iskorak i plasira se u četvrtfinale što rezultatski može da se okarakteriše kao neuspeh, mada i kao takvo ovogodišnje učešće u Evroligi ima i svoje pozitivne elemente.

POBEDE KOJE SE PAMTE, ISTORIJSKI PLASMAN I PORAZI NA JEDNU LOPTU

Dejan Radonjić (©MN Press)

Kada se podvuče crta na takmičarsku 2021/22 - iako su ostale još dve šanse da se popravi konačni učinak - u klubu mogu da budu delimično zadovoljni na rezultatskom planu. Ostaće zapisano da je Crvena zvezda po prvi put savladala Olimpijakos u Pireju i Uniks u Kazanju - Evroliga objasnila da se rezultati protiv suspendovanih ruskih klubova i dalje računaju, samo ne zarad konačnog stanja na tabeli -, ostvarena je najubedljivija pobeda u klupskoj istoriji protiv Panatinaikosa u Beogradu (81:48), kao i dva istorijska poduhvata. Naime, Crvena zvezda postala je klub sa najviše trijumfa među klubovima nekadašnje Jugoslavije i sa trenutnih 87 recki probila se i među Top 15 klubova Evrope po ovom parametru u elitnom takmičenju gledajući period od 2000. do danas. Tačnije, na 15. je poziciji sa skorom 87-127 (40,7 odsto uspešnosti), dok je sledeći na listi Beneton iz Treviza koji već deceniju i po od poslednjeg učešča stoji na 90-50. Poređenja radi, CSKA iz Moskve je na vrhu sa 420 pobeda.

19.00: (2,15) Split (14,5) FMP (1,80)

Što se tiče poređenja sa regionalnim klubovima, Zvezda je u decembru nakon brejka protiv Zenita u Sankt Peterburgu pretekla Partizan koji je od poslednjeg učešća u sezoni 2013/14 na 78 pobeda, uz 136 poraza. Crveno-beli igraju osmu, dok je Parni valjak u ovom veku bio član elite 13 godina. Ne treba zaboraviti da je Crvena zvezda od uvođenja novog formata odigrala pet izdanja sa minimum 28 kola za razliku od Partizana, s tim da je aktuelni šampion Jadranske lige imao teže protivnike jer se svaki put ukrštao sa svim evropskim velikanima, dok su u starom formatu mogle da prođu i godine bez susreta sa nekim takmacima.

Nemoć desetkovane Zvezde i najteži poraz u sezoni za kraj evroligaških snova

Neke utakmice su od oktobra do ovog petka dobijene na juriš, neke na čist kvalitet demonstraciju granitne odbrane po čemu je ova Crvena zvezda postala mahom prepoznatljiva. Opet, neki porazi boleće više od drugih. Na prvom mestu ovaj poslednji u Minhenu gde je prikazala najslabiju partiju od prošle jeseni. Možda još i više jer Bajern sa klupe predvodi nekadašnji trener večitog rivala Andrea Trinkijeri, uz Vladimira Lučića i Ognjena Jaramaza kao važne karike. Bajern je takođe jedan od retkih klubova koji su potpuno nadigrali Crvenu zvezdu i ostavili je bez mogućnosti da uopšte bude u prilici da traži dva boda, uz Baskoniju u Vitoriji, te Uniks i Albu u Beogradu.

Ostaće žal i zbog nekih propuštenih šansi. Pre svega na gostovanjima Fenerbahčeu, CSKA i Efesu gde se pobednik odlučivao na jedan posed. Broj utakmica odigranih na maksimalno dva napada teško je pobrojati (Fenerbahče, CSKA, Monako, Asvel, Olimpijakos, Barselona, Bajern, Efes, Alba, Real Madrid, Baskonija, Olimpija...) i Crvena zvezda je među ekipama koje su ove sezone odigrale najviše neizvesnih završnica. Neke su dobijene, neke izgubljene, nekada je nedostajalo sreće, nekada koncentracije, kao protiv Efesa u Istanbulu kada su promašaji Nikole Kalinića sa slobodnog bacanja direktno uticali na konačni ishod. Osim toga, kada je Evroliga presekla i suspendovala ruske klubove, nizom od četiri trijumfa kod kuće ponovo su otvorena vrata četvrtfinala, zbog čega porazi od Panatinaikosu u Atini gde je Zvezda imala i devet poena više, te Albe u Berlinu imaju posebnu težinu. Nemački šampion ostao je klub koji uz Barselonu i Efes najviše ne odgovara Crvenoj zvezdi, ali je prošle sedmice bila nikad bliža da pobije taj mit...

MNOGO POVREDA – MALO SREĆE

Ostin Holins (©MN Press)

O svim problemima sa kojima se Crvena zvezda susrela još i pre prvog dana priprema pisalo se mnogo puta. Sve dok kroz svlačionicu nije protutnjala korona u kojoj su samo retki ostali ”negativni” Dejan Radonjić nije na raspolaganju imao kompletan sastav. Podsećanja radi, Crvena zvezda je na gostovanja Albi i Bajernu išla bez kapitena Branka Lazića i Ostina Holinsa, kao važne elemente za realizaciju taktičkih zamisli, što je takođe skratilo rotaciju. Eron Vajt zbog preloma podlaktice nije igrao sve do polovine decembra, Ognjen Dobrić je mesecima vukao povredu zgloba kao posledicu akumuliranog opterećenja, zbog čega je povratak na parket trajao duže od očekivanog, Nikola Ivanović bi ispadao iz rotacije gotovo svaki put kada bi ušao u formu, a povrede nisu zaobišle ni Nikolu Kalinića, Nejta Voltersa, Ostina Holinsa, Dejana Davidovca, Ognjena Kuzmića, Luku Mitrovića, Branka Lazića, Majka Cirbesa, Stefana Markovića... Praktično niko nije ostao imun na pretrpan kalendar takmičenja i obaveze na dva fronta. Gde je Crvena zvezda imala možda i najteži zadatak ili najveći pritisak moranja od svih učesnika Evrolige, jer jedino ona nema garantovano učešće i naredne jeseni.

Sve to u direktnoj je relaciji sa manjkom sreće na parketu, porazima koji su direktna posledica manjka koncentracije i umora, što se možda i najbolje vidi kroz primer Nikole Kalinića koji neretko znao da naniže utakmice sa 30+ minuta kroz Evroligu i ABA ligu, zbog čega je i sam pao u formi poslednjih sedmica...

I pored svega Crvena zvezda uprkos svim problemima uspela da ostvari 13 pobeda - opet, zvanično 11 bez učinka protiv ruskih klubova koji se piše, ali ne računa jedino za plasman na tabeli -, te bude u igri za četvrtfinale praktično do kraja ligaške faze. Ali, za nešto više nedostajao je, pre svega, kontinuitet treninga i igranja utakmica u punom sastavu.

DNK DOMAĆEG TIMA I SAMO JEDNO POJAČANJE

Stefan Marković (©MN press)

Posle nekoliko godina lutanja i forsiranja velikog broja stranaca Crvena zvezda je opet postala "domaća", odnosno na platnom spisku su većinski košarkaši iz naše zemlje i najbližeg okruženja. Možda ovaj paragraf na prvi pogled ne deluje kao preterano važan, ali nije tajna da su klupske pristalice u nekim ranijim sezonama imale problem da se poistovete sa svlačionicom u kojoj je osam ili devet stranaca, pogotovo jer je Srbija kao zemlja sa prefiksom "zemlja košarke" oduvek važila za mesto gde su se rađali najveći talenti evropske i svetske košarke.

Ideja Dejana Radonjića je od prvog dana bila da stavi tačku na trend dovođenja stranaca ”na kilo”, okupi dobro poznata imena oko sebe sa kojima je pravio najveće rezultate tokom prvog mandata i pokuša da igra košarku atipičnu za današnje košarkaške standarde. Da li je Crvena zvezda mogla više i bolje ostaje da ocene oni koji su ceo projekat vodili od prvog dana, videti Nikolu Kalinića kako se bespoštedno bori za svaku loptu, delimičnu rehabilitaciju karijere Ognjena Kuzmića, Branka Lazića blizu igara koje su ga dovele do dresa reprezentacije Srbije, Dejana Davidovca i Luku Mitrovića u novim ulogama ili Stefana Lazarevića kome je pružena nova šansa ima svoju težinu. Uostalom, ostvareno je više pobeda nego u ranijim godinama kada je individualni kvalitet verovatno bio i veći, ali nije postojala timska hemija kakvu je izgradila ovogodišnja ekipa zbog dugogodišnjeg poznanstva i ranijih uspeha koje su gradili zajedno na istom mestu.

Ova sezona ostaće specifična i po tome da je Crvena zvezda napravila minimalne promene u odnosu na tim sastavljen tokom leta i dovela samo jedno pojačanje - Stefana Markovića. Iskusni plejmejker i nekadašnji reprezentativac Srbije stigao je u momentu kada je sezona uveliko počela, posle višemesečnog statusa bez angažmana propraćenog individualnim radom. Trebalo mu je vreme da se uigra i nađe svoj ritam što je radio kroz utakmice, ne kroz trening i timski rad. Opet, bio je jedan od heroja osvojenog Kupa Radivoja Koraća u Nišu, te je imao svoj uticaj na to da Crvena zvezda bude na vrhu Jadranske lige pred doigravanje i da se zabeleže neke evropske pobede...

Imala je Crvena zvezda plasman u četvrtfinale na dlanu i dugo je navijače navodila na razmišljanje čak i o ispunjenju dugogodišnjeg sna - plasmana na Fajnal for. Koji se, eto, ove godine sticajem okolnosti igra u Beogradu. Nije uspela i sada može da se okrene obavezama u Jadranskoj ligi. Odbrana trona primarni je cilj, a u jeku suspenzije ruskih klubova i priča o budućnosti Evrolige mnogo je otvorenih pitanja na koje svi čekaju odgovore. Pre svega, kako će se novonastala situacija odraziti na pozicije klubova iz regiona i da li bismo ponovo mogli da vidimo dva srpska kluba u eliti. Ali, to je tema za neke druge redove...