Vlada(vina) Lučić(a): I ja i Bajern imamo samopouzdanje, sve to proizilazi iz sistema

Do 2011. godine Bajern se pominjao samo u fubalskom atlasu Evrope. A onda je minhenski gigant odlučio da se izbori za mesto i u košarkaškom. Nemci kao Nemci, uvek poslovični, znali su da jugoslovenska škola može najviše da im pomogne u toj nameri. Prvo su pozvali Svetislava Pešića, zatim Aleksandra Đorđevića, Dejana Radonjića. Od letos je "za katedrom" Andrea Trinkijeri, a praktičnu nastavu drži Vladimir Lučić, jedini koji je u prvih osam kola Evrolige dvaput proglašen za najkorisnijeg igrača kola, s tim da je njegovo prvo priznanje objedinilo 3. i 4. kolo, igrano u istoj nedelji. Ukratko, Bajern sa Trinkijerijem na klupi i Lučićem u igri, samouvereno preskače evroligaške prepreke, čak i one koje su do pre koju godinu izgledale previsoko za minhenski tim kome je lider Barselona tek pobedu ispred, a svi ostali, bar korak iza.

"Iskreno, nismo očekivali ovakav skor u osam kola, posebno posle prve utakmice koju smo izgubili u produžetku (od milanske Olimpije kod kuće). Ali već sa trijumfom nad Albom počelo je da raste samopouzdanje koje se učvršćivalo kako su odmicali mečevi. Pokazali smo da možemo sa svima da se nosimo", kaže Lučić za MOZZART sport.

Sada svi strepe od Bajerna, a pojedini ih već smeštaju u grupu ekipa koje će posle 34. kola u četvrtfinale u kome minhenski klub nije nikad igrao.

"Ne opterećujemo se prognozama u Evroligi. Gledamo sebe, trudimo se da igramo dobro i da zabeležimo što više pobeda..."

Logično, ambicije su daleko veće u domaćim takmičenjima, kupu i prvenstvu, u kojima Bajern slovi za prvog favorita.

"Mislim da to nije ništa novo. Imali smo sreće da nam se poklope rezultati u prethodnoj fazi kupa, pa smo se plasirali na završni turnir koji će se odigrati u Mihnenu. S druge strane, šampionat je tek počeo. Idemo korak po korak."

A Lučićevi koraci su ove sezone veliki, što oslikava i silna statistika. Sa prosečnim indeksom korisnosti 21,27 u osam utakmica, drugi je igrač kompletne Evrolige, iza Nikole Mirotića (23,60) koji je odigrao tek pet mečeva. Sedmi je strelac (15,88 poena), 18. skakač (4,88 skokova) takmičenja, s neverovatnim procentima šuta iz igre (58 odsto za tri poena, 75 odsto za dva poena), dok mu je ruka ledeno mirna sa linije slobodnih bacanja (51/46). Što bi u Srbiji rekli "igra kao dečak".

"Stvarno se osećam bolje sada nego u 23-24 godine. Svestan sam da neće procenti šuta biti stalno tako visoki, jer smo odigrali tek osam mečeva. Duga je sezona. Ali ne opterećujem se. I ja i ekipa imamo samopouzdanje, a sve to proizilazi iz sistema."

Sistem je postavio Trinkijeri, koji je udahnuo veliku svežinu Bajernu.

"Ne moram posebno da ga predstavljam srpskoj publici koja ga zna prililčno dugo, a još bliže ga je upoznala dok je bio trener Partizana. Stručnjak je koji izuzetno obraća pažnju na svaki detalj, pred svaku utakmicu unosi novine, možda se nekome sa strane čini da su male, ali izuzetno su važne, što i sam rezultat potvrđuje. Uz to, odlično poznaje nemačku košarku, pošto je imao uspeha sa Bambergom. S druge strane, njegov mentalitet je sličan našem, priča naš jezik... Mnogo toga se poklopilo."

Italijanskog stručnjaka greje isti košarkaški žar kao i Srbe, što je bilo evidentno i na utakmici Bajerna sa Crvenom zvezdom.

"U svakom meču imate motiv, pogotovo u Evroligi, ali možda je taj meč bio poseban za nas dvojicu, jer smo bili u Partizanu. Ja sam recimo do tada imao skor 0-3 s crveno-belima, računajući duele od kada sam otišao iz Partizana, pa sam želeo da ga popravim. Andrea je bio u Partizanu dve sezone, vodio je derbije. Bio je sada motivisan. To je naravno sve u sportskim okvirima, što dodatno čini naš posao lepšim."

Lepota je i igranje za reprezentaciju. Ali Lučić kao svi ostali reprezentativci koji igraju u NBA i Evroligi, neće moći da pomogne nacionalnom timu u predstojeće dve kvalifikacione utakmice za Evrobasket koje će biti odigrane krajem novembra u 'balonu' u Finskoj.

"Znate sve već o tim rasporedima i kvalifikacijama. Kod igrača uvek postoji želja, međutim realnost je drugačija. Ostaje nam da podržimo igrače koji će biti u Finskoj. Setite se momaka koji su izneli ogroman deo prošlih kvalifikacija za Mundobasket. Da nije bilo njih, ni mi ne bismo igrali u Kini", iskren je Lučić.

Piše: Đorđe Matić