Trinkijeri otvoreno: Partizan je institucija, biti trener ovog kluba je nešto unikatno

Mnogo se tokom poslednjih mesec dana razgovaralo o eventualnom odlasku Andree Trinkijerija iz ekipe Partizana. Nije bilo jasno da li Italijan ima pravo da napusti tim tokom ovog leta, te da li bi to učinio i da postoji takva mogućnost. Naknadno se javio i predsednik Partizana, Ostoja Mijailović i razrešio sve dileme, rekavši da Trinkijeri može da ode samo ukoliko plati nadoknadu, te da ima važeći ugovor sa crno-belima za narednu takmičarsku godinu.

Dok i dalje traje pauza zbog pandemije koju je izazvao virus korona, italijanski stručnjak vreme provodi u svojoj zemlji gde je razgovarao za Backdoor podkast. Ističe da je odluka da dođe u Partizan bila drugačija od svih ostalih,

"Biti trener Partizana je nešto jedinstveno. Razumeju kakva sam osoba, sebe smatram romantikom, a kada sam došao u Partizan napravio sam odluku koja bi mogla da se označi kao ´drugačija´. Ovaj klub je video Kuću slavnih u košarci. Mislim da me u Srbiji poštuju zato što su prepoznali moju pozitivnu ludost u nameri da se priključim timu punom istorije i magije i to tokom jednog od najtežih perioda u njegovoj istoriji. To što pokušavam da vratim snagu ovom klubu je za mene nešto unikatno", rekao je Trinkijeri za Backdoor podkast.

Poznavanje srpskog jezika poguralo ga je do mesta trenera Partizana. Dodaje Trinkijeri da je Partizan "institucija" u tom smislu.

„Moja baka dolazi iz Crne Gore, a majka je Hrvatica, tako da je to što pričam srpski samo dodatno pomoglo. Ne bi me ni uzeli u razmatranje da je bilo drugačije. Partizan je institucija“.

Navikao je Trinkijeri na srpski stil života, a za čitavo vreme boravka imao je vreme da isproba i naše brojne specijalitete. Kaže da izuzetno uživa u vinu, pogotovo belom.

„Dobro vino? Hajde da kažemo belo, kao recimo Tamjanika. Izuzetno je zanimljivog ukusa“.

Međutim, Italijan ističe da se možda sve ne bi ni odigralo da nije bilo Nikosa Zizisa, sa kojim je imao odličan odnos i koji mu je dosta pomogao za vreme njegovog boravka u Bambergu.

„Moram da budem iskren, moja karijera bi bila potpuno drugačija da nisam upoznao Nikosa Zizisa. On je jedna posebna osoba i kao igrač pomaže treneru, jer daje 100% na terenu. Ima posebno mesto u mom srcu. Sećam se prvog treninga koji je Nikolo Meli imao u Bambergu, a Zizis je došao nakon samo pet minuta i rekao mi ‘Svaka čast, treneru, ponovo ste to uradili, ovaj čovek je zaista odličan igrač‘. Uvek je bio moja produžena ruka na terenu, koji je uvek stavljao tim u prvi plan“.

Za kraj, Trinkijeri je pričao i Nikolu Meliju, kojeg je takođe pohvalio za njegove dosadašnje nastupe u NBA ligi.

„Do sada je bio odličan. On je jedna vrsta mladog veterana, jer ima tu vrstu mentalne snage, koju većina rukija nema. Sa Pelikansima, mislim da je našao mesto u kojem može da uživa. Bio je spreman kada mu je timu to bilo potrebno. Uplašio sam se što ga trener na početku sezone nije dovoljno koristio, ali on je sve primio profesionalno. Ima nešto specijalno u njemu“, zaključuje Trinkijeri.