Rica Trica kao podsetnik koliko je velika moć reprezentacije

Kada se podvuče crta, nije pogrešno reći da je cela utakmica stala u defanzivnu bravuru Vladimira Lučića. Kada se sagleda šira slika, pobeda Srbije može da se analizira kroz niz taktičkih detalja, odnosno prizmu individualnog i timskog učinka na oba kraja parketa. Svaki objektivan gledalac će, ipak, reći da one Lučićeve minijature ne bi bilo da svoje prste nisu umešali Marko Gudurić i pre svih – Dušan Ristić.

Nekom paradoksalno zvuči da je najbolji šuter Srbije protiv Turske i Velike Britanije bio – centar. Čak i u vremenu kada se košarka menja do te mere da više gotovo i ne postoji tradicionalna podela uloga iliti pozicija na parketu, Ristićeva šuterska klinika mnoge je ostavila bez teksta.

“Kakva rola Ristića, vilica mi još visi od šoka”.

“Ristić nas večeras spasao poraza... One trojke kada nismo imali rešenja su bile ključne”.

“Rekoh ja Ristić mora da eksplodira, samo nisam očekivao da će nam ironično biti najbolji trojkaš...”

“Ristiću ruke ti se pozlatile”.

Ovo su samo neki od komentara na izveštaju utakmice. Bilo je i ovakvih zaljučaka: ”Ristić vezuje četiri trojke, mislim da bi se namučio da to na treningu ponovi”.

Sve je u glavi. Mnogim, po vokaciji čistim šuterima, dođe dan kada ne mogu da pogode ni ”bazen” i to je potpuno normalna stvar. Ristićeva rafalna paljba je sve, samo ne iznenađenje i ne bi trebalo da se podvede kao proizvod čiste sreće. Setiće se svako ko je karijeru momka iz Novog Sada pratio još od najmlađih dana, o kakvom se talentu radilo. Da je autentičnom centru dodao šuterski element i počeo da gradi verziju sebe koja se nalazi negde između modernog, što danas sve češće viđamo kod petica, i izvornog, kakva je nekada bila definicija igrača koji su vreme najčešće provodili u i oko reketa. Zato mu je Vanja Marinković i dao nadimak Rica Trica, da služi kao podsetnik svima da ovaj dugajlija ima ruku meku kao svila...

Posle dve važne trojke u Njukaslu, što je zaokružio dabl-dablom za važnu pobedu Srbije, Ristić je podigao ulog i rešio da protiv Turske napravi veliki karijerni iskorak. Otvorio je susret trojkom, a onda u najbitnijem segmentu meča vezao još tri dalekometna hica u minutima kada nikakvo drugo rešenje nismo imali. Jedan od vodećih igrača Fuenlabrade je u verovatno ključnoj utakmici kvalifikacija dobio ogromno poverenje saigrača i na talasu naelektrisane atmosfere dobio krila. Što bi se reklo, ekipa je osetila njegovu usijanu ruku i iskoristila je maksimalno!

”Trojke nisu toliko bitne”, skromno je novi heroj Srbije prokomentarisao svoju rolu, da bi ga Svetislav Pešić presekao:

”Bitne su, bitne su”.

Ristić: Nisu trojke bitne

Jagodić Kuridža: Svaka čast Lučiću na odbrani, znali smo da Rile može da pogodi

Tim potezom selektor je izmamio osmeh na Ristićevom licu. Nekada su reč ili dve dovoljne da kažu sve, a prekaljeni strateg je osetio da svog centra na neki način mora da nagradi bez posebnog isticanja, iako je Pešić i to uradio kada je preuzeo reč na konferenciji.

Nije Ristićeva partija stala samo u te četiri trojke, iako se one logično najviše ističu. Lavovski se rvao u reketu sa turskim centrima i zajedno sa Lukom Mitrovićem pravio balans kakav dvojica visokih igrača treba da donesu igri Srbije. Odradio je solidan posao u odbrani i svojim prisustvom u napadačkom polju naterao Tursku da ga gleda kao još jednu ozbiljnu pretnju, mada su se kasno setili da ga zatvore... Toliko je veliku stvar napravio da je uspeo Ergina Atamana da iznervira i natera da ga pomene na konferenciji:

”Čestitke za Ristića koji je našao svoj šut za tri i šutirao kao nikada u karijeri”.

Nije ni trener dvostrukog uzastopnog prvaka Evrope bio potpuno svestan Ristićevih kvaliteta. Treba realno sagledati ono što se desilo sinoć i nije realno očekivati da će on takve role isporučivati u kontinuitetu. Ali, kada je Srbiji najviše bio potreban, izvukao je najbolju verziju sebe i privatno blag karakter transformisao u instikt košarkaškog egzekutora na parketu.

Dušan Ristić: Velika Britanija i Turska jako bitne utakmice za budućnost reprezentacije

Kapitenske lekcije Vladimira Lučića: Kad ne ide u napadu, mora da se vrati kroz fanatičnu odbranu

Sve je to zapravo rezultat vrednog i napornog rada. Ristić je svaki slobodan trenutak, pogotovo leti koristio za prekovremeni rad na sebi, kako bi korigovao sve one elemente, sitnice zbog kojih su mnogi pomislili da nije centar dostojan crveno-belog dresa. Išao je zaobilaznim putem do statusa profesionalca, jurnjavu za novcem i slavom zamenio je željom da uči, da se školuje i dobije fakultetsku diplomu pre nego što se posveti košarci u sadašnjem obliku. Posle odlične karijere u Arizoni, gde je delio parket sa Deandreom Ejtonom i ispisao istoriju, sada proživljava najbolje trenutke profi karijere.

U nedavnom razgovoru za Mozzart Sport, posle odličnog izdanja u pobedi nad Manresom, istakao je posebnu važnost leta provedenog u reprezentaciji.

”Čini mi se da sam u sezonu ušao sa posebnom dozom samopouzdanja i sigurnosti jer sam celo leto proveo igrajući i trenirajući protiv verovatno najboljih centara, na svetu Jokića i u Evropi Milutinova. To iskustvo mi je i te kako pomoglo da u ovu sezonu uđem maksimalno spreman, fizički i mentalno. Ove partije su samo nadogradnja svega onog što se dešavalo tokom leta. Ono što mi najviše znači jeste da sam spreman maksimalno da pomognem Srbiji i dobro se osećam“, izjavio je Ristić.

Odavno važi mišljenje, pogotovo u ovim košarkaškim predelima, da je reprezentacija podigla ili čak napravila karijere mnogim asovima. Slučaj Dušana Ristića dokaz je da, bez obzira na tendencije moderne košarke i daleko veću orijentaciju ka klubovima, reprezentacija i dalje ima veliku moć, uticaj da menja karijere i čini ih boljim, kvalitetnijim.

Nije se Ristić naigrao na Evropskom prvenstvu, ali samim tim što se našao među dvanaest, čemu je delimično uticalo i stanje Nikole Milutinova, videlo se koliko mu Svetislav Pešić veruje. Uz Marka Jagodić Kuridžu sada je jedini igrač koji je nastupao u svim ”prozorima” kvalifikacija za Mundobasket. Počinje u startnoj petorci, ima sve značajniju ulogu. Možda mu zato mesto na konačnom spisku naredne godine ne bude nagrada, već nešto što se očekuje...

Jasno je svima da Srbija ima najboljeg centra Evrope i sveta u dvojici Nikola, Milutinovu i Jokiću, ali je ovaj zamršeni odnos Fibe i Evrolige reprezentaciji Srbije podario još jednu ”peticu” koja zaslužuje pažnju.

Sada je na njemu da do kraja prigrli ono što mu se nudi...