Porasli su nam očnjaci, najveća pobeda Pešićeve Srbije!

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)

Legendarni Majk Šiševski jednom je rekao:

“Košarkaška ekipa je poput pet prstiju na šaci. Ako uspeš da ih skupiš, dobiješ pesnicu. Tako želim da moja ekipa igra“.

Ako pitate košarkaše Srbije, ne samo da su formirali pesnicu, nego su istom raspalili Litvance posred brade i oborili ih na pleća!

Bilo je zaista dobrih utakmica Srbije u drugom selektorskom mandatu Svetislava Pešića, poput one protiv Grčke u Beogradskoj areni. Bio je to spektakl sam po sebi, sudar dva diva svetske košarke pred više od 19.000 ljudi. Ipak, ono što smo mogli da vidimo protiv Litvanije je najbolja utakmica Karijeve Srbije! U svakom smislu i pogledu.

Košarkaška klinika. Dve reči dovoljne su da na savršen način opišu izdanje srpskih košarkaša u Manili. Za one koji slučajno nisu bili u prilici da pogledaju kako smo držali čas Litvaniji, setite se kako smo izgledali protiv Italije onih pet-šest minuta, pa samo dodajte još nivo više. Toliko je Srbija izgledala ubedljivo, sinhronizovano, dobro, koncentrisano, napaljeno. Porasli su nam očnjaci i sada kad zagrizemo, više ne puštamo!

U prilog ovoj tezi ide ona sekvenca pred sam kraj. Tri minuta na semaforu, mi vodimo 20 razlike, a odbranu igramo kao da se utakmica sad lomi i Litvanija ima napad za pobedu! Takav naboj atomske energije i frenetičnog zalaganja u odbrani nismo videli još od Australije u Riju 2016. godine. Od tada, nikako da nam šaka padne jedan velikan u završnicama velikih takmičenja i da ga propisno isprašimo. Sve do večeras...

Sjajan timski duh u Srbiji: Petrušev s pravom u NBA, Aleksa ima ludačku energiju

Gudurić otkrio: Bogdan održao govor u svlačionici koji nam je pomogao

Baš nam je trebalo da rastavimo Litvaniju na proste činioce. Nije ovakva konstrukcija znak nepoštovanja rivala, već surova realnost onoga što su srpski košarkaši pokazali na parketu dvorane “Mall of Asia“. I svako, baš svako, pa čak i Boriša Simanić koji je možda iz bolnice posmatrao veličanstvenu pobedu Srbije, utkao je sebe u istu.

Posle Italije, ponajviše zbog načina kako smo izgubili taj meč, falila nam je inicijalna kapisla da pokrene hemijsku reakciju. “Šibicu“ je zapalio upravo Simanić porukom ekipi da se dobro oseća i da bi voleo svoje drugove u pobedničkom naletu. Taj detalj, želja momka kome je sudbina podelila loše karte ovde u Manili, značio je sve ostalima. To nije priča za široke narodne mase, na licima, u rečima svih košarkaša i selektora Pešića oseća se da ih je Simanićev “glas“ podigao i naterao da protiv Litvanije odigraju blizu gornje granice realnih mogućnosti.

Posle ovakvog meča nema nazad, Srbija sada mora da nastavi da grize do kraja i drži ovaj nivo. Da li će to biti dovoljno za pobedu nad Slovenijom ili Kanadom, znaćemo tek u petak. Do tada možemo samo da uživamo u plodu ogromnog truda i timske pobede kakvu Srbija odavno nije imala!

Bogdan Bogdanović (©Mozzart Sport / Dragana Stjepanović)

Kapiten Bogdan Bogdanović prebacio se u mod košarkaškog ubice i podsetio nas da bez njega nema medalje i bar ulaska u borbu za istu. Lepo reče pred kraj izlaganja na konferenciji za novinare, na kraju dana je i on samo čovek. Zato Italija i jeste bila samo loš dan, protiv Litvanije je to već bila druga pesma. Marko Gudurić je otkrio kako je lider ove generacije pred utakmicu održao govor koji je dodatno zapalio ekipu, a Bogi je lupio pečat na ovu košarkašku predstavu.

Verovali ili ne, ovo je njegova deveta utakmica sa bar 20 poena od starta Mundobasketa u Kini pre četiri godine! U isto periodu nijedan drugi igrač nije imao više od sedam. Ona trojka sa devet metara za našu prvu dvocifrenu prednost 12 sekundi pre kraja poluvremena oduzela je verovatno i poslednje zrno nade Litvancima da mogu da se vrate, iako su se svojski trudi da promene odnos snaga na parketu i urade ono što su nam Italijani napravili na početku druge faze. Nije bilo šanse.

“Probio je led, a mi smo ga pratili. Čak je i mene pokrenuo, postavio mi blok za trojku, što nam nije akcija. Svima pomaže da se razigraju. Dobar je kapiten“, izjavio je Filip Petrušev.

Iako je šuter Atlante iskočio sa 21 poenom, ova pobeda jedino može da se formuliše kao timska. Nikola Milutinov je izvukao verovatno najbolju defanzivnu partiju i zbog načina na koji se nosio sa jednim od najboljih centara NBA lige Jonasom Valančijunasom zaslužio je posebne reči hvale. Limitirao je litvanskoj zvezdi manevarski prostor i isterao ga iz reketa ubrzo posle ona dva napada s početka utakmice, kada je Valančijunas vezao pet poena, a Kazis Maksvitis brzo je shvatio da je njegov miljenik i učenik protiv ovakve odbrane Srbije neupotrebljiv. Zato je do kraja utakmice postigao još samo šest poena, a na parketu nije proveo ni celih 19 minuta, najviše zahvaljujući Miletu. Naravno, uz veliku pomoć ostalih igrača iz petorke, jer smo danas blistali na defanzivnom skoku i uradili najbolji posao otkako se ekipa okupila.

“Znao sam pred utakmicu da imam mnogo težak zadatak. Strašan je igrač i trebalo je dosta energije potrošiti na to. Drago mi je što je zadatak obavljen kako je trebalo“, poručio je centar Olimpijakosa.

Milutinov privezao strašnog Valančijunasa: Svi smo odigrali pametno, Boriša nam dao energiju

Avramović: Moje je da ih jurim; Petrušev: Nestvarni Milutinov mi otvorio…

Dok je Milutinov limitirao Valančijunasa, na drugom kraju parketa “rodio“ se Filip Petrušev! Tek sada se vidi koliko nam je zaista nedostajao bivši MVP Jadranske lige i dojučerašnji košarkaš Crvene zvezde. Znali smo da Milutinov ne može sam da iznese sve, iako je na kraju upisao devet poena i pet skokova, zato je bilo važno da neko poput Petruševa preuzme deo odgovornosti i nadoknadi ono što inače dobijemo od vrsnog centra. Ne samo da je nadoknadio, novi košarkaš Filadelfije je odigrao najbolju partiju u dresu reprezentacije, a njegove dve trojke na kraju bile su trešnjice na slavljeničkoj torti Srbije!

Iako to statistika ne pokazuje, Dejan Davidovac je uradio monstruozan posao u odbrani i kroz dobre rotacije sa saigračima činio je da se litvanski košarkaši potpuno izgube, da ni sami ne znaju koga i kako da napadnu. Velika prednost povratnika na Mali Kalemegdan je što jednako dobro može da pokrije više pozicija, a s obzirom na konstrukciju litvanskog sastava, baš takav nam je bio potreban da zakrpi rupe. Baš kao i Nikola Jović. Nije ga bilo u napadu protiv Italije i Dominikanske Republike, verovatno malo i opterećen instant slavom koja ga je snašla na početku Mundobasketa. Danas je to bilo daleko bolje u oba smera i rezultat se odmah video. Kako je samo “izbunario“ onaj pogodak iz odbojke pored dvojice protivničkih igrača, posle čega je dobio i dodatno slobodno bacanje, to je školski primer fantastične anticipacije i koncentracije. Za nekog ko ima samo 20 godina to je nešto izuzetno, jer se takve stvari uče i stiču sa iskustvom.

Partija Alekse Avramovića može najbolje da se opiše kroz reči kolege Darka Plavšića sa Sportkluba: “Ne vadi ruke iz džepova litvanskih košarkaša“!

Razbucao je Rokasa Jokubaitisa i uvukao mu se pod kožu. Ona ukradena lopta iz finiša treće četvrtine potvrdila je priču da Avramović ima posebnu motivaciju kada navuče dres sa nacionalnim grbom. Četiri ukradene lopte, kao pitbul je jurišao po parketu i postao zaštitno lice srpske odbrane! Sa njim kao stršljenovi obletali su po terenu Vanja Marinković, Stefan Jović, Ognjen Dobrić, Marko Gudurić i ostali, ali Avramović je bio katalizator zastrašujuće srpske defanzive. Zbog toga što se nije štedeo ni u jednom trenutku rizikovao je da ozbiljnije nagrabusi, srećom pa se sve završilo sa krvavom usnom...

U svemu tome svoje mesto našao je Stefan Jović koji je našao prostor da veže i drugu utakmicu sa dvocifrenim učinkom. Pored toga što je podelio pet asistencija, plejmejker iz Niša ubacio je i 11 poena, odnosno tri trojke kojima je na froncle cepao živce Litvanaca. Sa koliko osećaja, sa koliko iskustva. Luka Mitrović je to nazvao pravim imenom: “Vintage Stefan Jović“.

Marko Gudurić je prošao dug put ovog leta, u nimalo prijatnim okolnostima sa brojnim otkazima prihvatio je da ponese jednu od najodgovornijih uloga u timu, iako po vokaciji nije plejmejker. Bez obzira što je u Fenerbahčeu najveći deo sezone proveo kao primarni kreator, reprezentacija je drugi nivo i nije isto raditi nešto drugačije sa saigračima deset meseci i onda to ponoviti u timu sa kojim si nepuna dva meseca. Ali, on se u tome sve bolje snalazi. Devet poena i šest asistencija, što je najvažnije bio je konstanta pretnja po koš Litvanije i kad god je lopta bila u njegovim rukama delovalo je da će nešto da se dogodi. Čak i kada je izgubio živce posle tehničke zbog simuliranja, uspeo je brzo da povrati karakterističnu smirenost i bude koristan za Srbiju.

Vanja Marinković: Najbitnije da furamo svoje, u se i u svoje kljuse, a u napadu se zna ko vodu nosi

Pešić: Razlog pobede? Tim, tim, tim! Dolazim iz kraja gde je biti emotivan - imidž

Razlog zašto je selektor Pešić nekoliko puta tokom konferencije za noviinare jasno isticao značaj tima, ne pojedinca može da se vidi i kroz sledeće statističke parametre – za 87 poena podelili smo 24 asistencije. Postigli smo impozantnih 48 poena iz reketa, već 34 na poluvremenu, dok smo ovakvu Litvaniju za celu utakmicu ostavili na 24. To nam je najbolji učinak u učinku iz neposredne blizine koša od početka šampionata. Iz direktnih grešaka protivnika izvukli smo 21 poen, dok smo od naše klupe dobili 38 poena! Litvanija samo 11...

U drugom poluvremenu dokrajčili smo Litvaniju njenim oružjem – šutem za tri poena. Sa 41 procentom uspešnosti (9/22) to je drugi najbolji učinak Srbije na Mundobasketu, bolji smo bili samo protiv Kine na otvaranju. Sada smo zvanično prva selekcija na turniru po učinku iz igre sa 55 odsto ubačenih šuteva, prvi po procentu šuta za dva sa bezmalo 68 odsto, drugi po asistencijama sa 26,3 u proseku mada smo suštinski najbolji jer je Španija ispala. Četvrti po ukradenim, pretposlednji po prodatim loptama sa 9,3, odnosno 9,5. I samo još Grčka na Mundobasketu ima jednocifren broj izgubljenih poseda...

Dovoljno?