Od "napadamo vrh Evrolige" do 16. mesta na tabeli

Dvadeseta takmičarska utakmica Saše Obradovića na klupi Crvene zvezde završila se razočaravajuće. Ne toliko zbog razlike i konačnog rezultata, koliko zbog načina na koji su poklonjena dva boda Makabiju. Sedmodnevna pauza i priča da se vreme od Efesa do Makabija iskoristilo da se neke stvari "počiste" nisu donele konkretne stvari. Crvena zvezda u Tel Avivu nije se ni potrudila da pokaže nešto novo, da bar pokuša da pobegne od matrice zbog koje su porazi postali tako specifični...

Slengom modernih tehnologija, Zvezda je ostala zaglavljena u petlji. Krivicu za poraz od Makabija ne treba svaljivati ni na koga pojedinačno. Teret nosi Saša Obradović podjednako koliko igrači, iako se posle utakmice u košarkaškim krugovima možda i najviše govori o onoj sekvenci sa sredine poslednje četvrtine, kada je Džoni O'Brajant počeo da uzima neke nerezonske šuteve posle trojkaške serije Džordana Lojda i tako usred naizmenične razmene koševa doveo Zvezdu u problem. Izgledalo je ponovo kao da su se O'Brajant i Lojd utrkivali ko će da pogodi više bitnijih šuteva kako bi preuzeo ključeve ovog tima, a to je samo napravilo kontraefekat i dovelo do osmog poraza u elitnom takmičenju.

Opasnost da Lojd i O'Brajant postanu rogovi u vreći

Sve nas to opet vraća na onaj informatičarski problem kada se jedna akcija zamrsi u petlji. U slučaju Crvene zvezde ni dva meseca pošto je sezona počela, ni pored doselekcije ekipe i nekih dobrih partija nema onih krucijalnih promena u načinu funkcionisanja svlačionice, taktičkoj postavci i samim tim - raspletu utakmica. A to su priče koje su već nekoliko puta ispričane - uloge u timu nisu adekvatno podeljene, O'Brajant i Lojd svojim (ne)svesnim takmičenjem čine samo medveđu uslugu Crvenoj zvezdi i kada najbolji strelac nije u svom ritmu, poraz se unapred piše.

Treba biti iskren, pogledati istini u oči i reći to jasno i glasno - Crvena zvezda je ponovo loše selektirala ekipu za ispunjavanje takmičarskih obaveza i ciljeva. Prošlo je sasvim dovoljno vremena da se o tome govori, čak i od momenta kada su Tejlor Ročesti, Emanuel Teri i Džoni O'Brajant naknadno pojačali redove. U Jadranskoj ligi je Zvezda počistila sve dosadašnje protivnike mada su Primorska i Split, pa onda Mega i Partizan pokazali da ovaj tim ipak nije tako nedodirljiv, iako su rezultati išli na vodenicu crveno-belih. U Evroligi je situacija dijametralno suprotna. Sa skorom 4-8 Crvena zvezda trenutno zauzima 16. poziciju na tabeli i u leđa joj gledaju samo Asvel koji iz devet rundi ima tri pobede, odnosno Himki sa dve recke iz deset kola. Da su svi klubovi u istoj ravni po broju odigranih utakmica, Zvezda je čak mogla da se nađe na samom začelju tabele Evrolige!

Saša Obradović (©MN Press)

Ako vratimo film samo dva meseca unazad, setićemo se gostovanja predsednika Crvene zvezde Nebojše Čovića u Jutarnjem programu Prve televizije i izgovorenih reči koje su svima još tada parale uši:

"Crvena zvezda je ove sezone napravila respektabilan tim. I otvoreno kažem: Ove sezone napadamo i vrh Evrolige".

Dva meseca kasnije Zvezda nije blizu ni osme pozicije. Respektabilan tim Zvezda ima samo u teoriji, jer rezultati to ne pokazuju u praksi. Niko ne tvrdi unapred da će ostati pri dnu u nekom sledećem periodu. Raspored ide naruku Zvezdi i do 7. januara odigraće čak pet utakmica na svom terenu (Olimpijakos, Alba, Valensija, Panatinaikos, Fenerbahče) i gostovaće Zenitu u Sankt Peterburgu. To može da bude odlična šansa za crveno-bele da uhvate zalet i priđu bliže zoni Top 8 klubova. Podsetimo, Zvezda je u poslednjem meču Andrije Gavrilovića kao vršioca dužnosti i na početku novog trenerskog mandata Dragana Šakote ubeležila sedam pobeda u devet kola i jedno vreme bila klub s najboljom formom u Evropi. Tada je šok terapija urodila plodom, pogođena su i pojačanja, pa je Zvezda iz donjeg doma evropske košarkaške elite došla u poziciju da se bori za četvrtfinale. Posle se ta iskra izgubila, a ubrzo je sezona prekinuta.

Šta se to dešava u Zvezdinom reketu?

Gledajući trenutnu poziciju i znajući šta je bilo prošle godine može da se postavi sasvim logično pitanje - ima li svrhe da Crvena zvezda plaća čak sedmoricu stranaca? Tejlor Ročesti nije dao gotovo nijedan razlog da dobije produžetak ugovora pošto mu istekne dvomesečna saradnja za koji dan, Emanuel Teri plaća skupu školu čestih selidbi i toga što je Evroligu zaigrao bez ikakvog prethodnog iskustva, pa je sve češće igrač manje na parketu - u odbrani suviše lako naseda na finte i rivali ga probijaju bez mnogo problema, dok je u napadu jednodimenzionalan - Džoni O'Brajant trenutno je više faktor destabilizacije, ali ako bi uspeo da ukroti svoje porive mogao bi da postane izuzetno važan za ekipu. Lengston Hol je pre povrede u večitom derbiju taman počeo da hvata kontinuitet. Duop Rit srazmerno činjenici da je do letos nastupao za FMP i da je među najmlađima u rosteru pruža mnogo više od nekih drugih. Samo Džordan Lojd i Kori Volden mogu mirne duše da čekaju prvi u mesecu jer su apsolutno ispunili sve ono što se od njih očekuje.

Uvek će tu biti zastupnici stanovišta da domaći igrači nemaju dovoljan kvalitet da iznesu obaveze u najjačoj konkurenciji. Ali kada su rezultati već ovakvi, nije li u perspektivi bolje za srpsku košarku i finansijski isplativije za klub da iskustvo stiču domaći igrači? Da igraju i neki od njih naprave razvojni put poput Marka Gudurića, Nikole Kalinića, Stefana Jovića, Bobana Marjanovića... Da ne bismo ponovo dolazili u apsurdnu situaciju da se Aleksa Radanov i Boriša Simanić bez gotovo ikakve minutaže u Zvezdi nameću Saši Obradoviću igrama u reprezentativnom dresu. To ne važi samo za Crvenu zvezdu, ali osa oko kojeg se vrti ovaj tekst je upravo klub s Malog Kalemegdana.

Setimo se samo koliko je bezlično izgledala Crvena zvezda prošle sezone sa još većim brojem stranaca? I koliko je na momente bilo mučno gledati crveno-bele bez domaćih proizvoda sa značajnijom ulogom. A kada je stavljena tačka na tu haotičnu prošlu sezonu, Nebojša Čović je u emisiji OKO na Javnom servisu govorio o tome kolika je greška napravljena kada je dozvoljeno da čak devetorica stranih košarkaša budu u sastavu.

"Saglasan sam da smo imali previše stranaca i to je za pametnog čoveka lekcija. To je bila odluka bivšeg trenera (Milana Tomića, prim. aut.), njemu svaka čast, ali je otišao, jer nije mogao više da izdrži. Tu grešku imamo kao veliko iskustvo“.

Lojdov pad forme iliti ono kada sistem zakaže

I tada je dao jedno veliko obećanje...

"Biće u skladu s državnim preporukama: kupujmo domaće. Budžet će biti u skladu sa recesijom, značajno manji nego u ovoj sezoni. Imamo kvalitet i u domaćim igračima, ali ne mogu ništa da vam kažem, nikada nije svanulo pre jutra. Prvo moramo da definišemo stručni štab. Ne kažem da neće biti stranaca, to ne zavisi od mene. Od mene zavisi ko će da bude trener i ko će da bude u stručnom štabu. Prvo dakle da formiramo stručni štab, žurba nikome ništa nije donela".

Nebojša Čović i Saša Obradović (©MN Press)

Tada se prstom upiralo u Milana Tomića, mada je i Dragan Šakota imao svojih pikova poput Kevina Pantera i Kalina Lukasa. Da li to znači da je za sadašnji izgled Zvezde kriv samo Saša Obradović, uprkos svemu što je rečeno? Crvena zvezda je na tržištu uradila mnogo toga da mlađe kategorije pojača najtalentovanijim momcima što u perspektivi može da bude i te kako važno. Sa Sašom Obradovićem izgrađena je samo nova legija stranaca i deo navijača je s pravom razočaran. U prvi tim prekomandovani su Aleksa Radanov i Aleksa Uskoković, pa je samo Marko Simonović praktično doveden sa strane iliti vraćen na mesto uspeha. Da li je problem bio u nedostatku novčanih sredstava da se dovede neko jače ime ili je procenjeno da nema adekvatnih domaćih rešenja - to ostaje na struci i upravi da kažu.

Ovako, Crvena zvezda je samo pokazala da nije naučila mnogo ni pored javnog priznanja i shvatanja svih grešaka, niti je uradila mnogo da se one ne ponove. Najvažnije je znati da i dalje ništa nije izgubljeno i da za dva meseca rezultati u Evroligi mogu da budu drastično bolji. Kako reče prvi čovek Crvene zvezde "nikada nije svanulo pre jutra", pa tako niko ne može da pretpostavi šta će biti već u nedelju protiv Budućnosti, a kamoli do maja ili juna. Ostaje nam samo ono što smo dosad videli i što se trenutno dešava, a to nikako ne ide u prilog Crvenoj zvezdi. Ni rezultati u Evropi, ni selekcija tima, ni situacija da su domaći igrači ponovo u manjini, skrajnuti i imaju samo uloge iz senke.

Vreme je polako da Zvezda počne da demantuje samu sebe i pokaže neko drugo lice...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)