Šta se to dešava u Zvezdinom reketu?

Crvena zvezda je dobila prvi večiti derbi u sezoni. Saša Obradović poslao je poruku da je "važno pobediti", što u biti jeste tačno, ali ne sme nikako da bude mantra ekipe. Na Malom Kalemegdanu se priča o "istorijskoj razlici u broju dosuđenih faulova i izvedenih slobodnih bacanja" i saopštenje u kasne večernje sate vrištalo je na indirektno upiranje prstom u sudije. A posle hoda po ivici žileta u novobeogradskoj Hali sportova sve se jasnije nameće zaključak da Crvena zvezda sa ovakvom kolektivnom odbranom prostora najbližeg košu iliti reketa neće moći daleko da dogura.

Samo čistom srećom Crvena zvezda je izbegla prvi poraz u regionalnom takmičenju. Potpuno haotično je odigrala završne 82 sekunde, počev od Lojdovog izvođenja auta sa strane. S obzirom da ponovljenog snimka nije bilo, verovatno će zauvek misterija ostati da li je Džordan Lojd zaista imao duplo vođenje pre nego što je asistirao Džoniju O'Brajantu za koš odluke. Posle tajm-auta Saša Filipovskog Rade Zagorac je pogodio zaista veliku i bitnu trojku preko O'Brajantove ruke i tu nema šta da se zameri Zvezdinom krilnom centru. Ideja poslednjeg Zvezdinog napada bila je da se potroši što više vremena i istovremeno maksimalno rizikuje sa hicem za tri poena, što je Saša Obradović i rekao svojim izabranicima na tajm-autu. I ta zamisao je nespretno izvedena jer, pošto je preneo loptu i dobio blokadu od Lojda, Tejlor Ročesti nije podelio loptu najboljem šuteru ekipe, što je očigledno bio cilj. Iskusni šuter pokušao je da reši sam i nije pogodio, što je dalo sasvim dovoljno vremena Partizanu da overi pobedu, ali se to nije dogodilo. Pokušaj Kodija Miler Mekintajera bio je potpuno legitiman i 50-50 su bile šanse da lopta uđe. Nije prošlo i Zvezda je slavila. Međutim...

Partizanova skauting služba odradila je dobar posao i gledajući snimke Zvezdinih utakmica pronašla "Ahilovu petu". Zvezdina najslabija karika iz nedelje u nedelju je - odbrana reketa. U Blaugrani pre tri dana Barselona je ubacila čak 44 poena iz reketa, na ukupno 76 poena. Uz 14 ofanzivnih skokova. Olimpija u prošlu sredu dala je 22 poena iz neposredne blizine koša uz sedam skokova u napadu i tu se odmah osetila razlika u Zvezdinu korist, plus jer Kajl Hajns nije pogodio nijednom. Real Madrid je sedmicu ranije pokupio 11 lopti u napadu, Bajern 10... Primorska je imala 38 poena iz reketa i čak 12 ofanzivnih skokova (Zvezda 22 poena i pet uhvaćenih lopti), Split je ubacio 32 poena u Zvezdinom prostoru kod koša i to su, objektivno gledano, dva takmaca iz donjeg doma Jadranske lige.

Vetrovi, očigledno, duvaju jako u Zvezdinom reketu i stručni štab Crvene zvezde ima debelih razloga da bude zabrinut. Partizan je sa dvojicom visokih igrača napravio mnogo više problema nego Crvena zvezda sa petočlanom rotacijom unutra. Ogroman su impuls igri Partizana dali su tek oporavljeni Vil Mozli i Rašon Tomas od momenta kada su zaigrali u istoj petorci, da Sašo Filipovski više nije želeo da ih menja. Tako je Tomas odigrao 37, a Mozli 33 minuta i za to vreme skupili su 32 poena i 12 uhvaćenih lopti, od čega šest u napadu. Sašo Filipovski nije ni imao potrebu da ih rotira sa ostalima – Veličković i Stefan Janković nisu igrali ni sekund, Nikola Janković tek sedam minuta – kada je američkom dvojcu Parnog valjka išlo tako dobro. Pogotovo jer je Zvezdina odbrana ostala bez rešenja na njihove minijature. Nešto poput Partizanove defanzivne reakcije na Zvezdin šut za tri poena, gde se manje-više sve svodilo na molitvu da lopta ne prođe kroz obruč i pogodi dno mrežice.

Partizan je na devet ofanzivnih skokova stigao do 25 poena iz sekundarnih napada, a meč je završio sa 28 poena iz reketa. To možda ne deluje mnogo ako se uzme da je Zvezda ubacila samo dva poena manje, ali kako crno-bele nije išao šut za tri poena (5/25), za razliku od večitog rivala (15/32), domaćin je morao da traži alternativna rešenja. Našao ih je i u velikom broju pogodaka sa slobodnih bacanja (32/38) što su iz vrha Crvene zvezde apostrofirali kao impozantan podatak.

“Nikada u 75 godina dugoj istoriji nismo odigrali utakmicu u kojoj je Crvena zvezda izvela 25 slobodnih bacanja manje od protivničkog tima (38-13), što je neverovatnih, skoro tri puta više slobodnih bacanja koje je izveo protivnički tim. Takođe, nismo imali prilike do večeras da vidimo da je naš tim napravio čak 31 faul u odnosu na samo 19 faulova protivničkog tima”, stoji u saopštenju.

Na delegatu i nadležnim organima je da sude o tome da li je ovakva statistika zaista merodavna. Večiti derbiji sa 50+ faulova nisu retkost, samim tim i velikim brojem izvedenih penala, i tokom poslednje dve godine samo u Jadranskoj ligi bilo ih je u šest od sedam mečeva. Doduše, uz manju razliku između dva tima.

Jedna od situacija pod košem Zvezde (©KK Partizan)

Nije samo odbrana škripala, već u intervalima kada šut nije išao, Zvezda nije dobila previše od svojih visokih igrača. Džoni O’Brajant – potrošio najviše minuta kao petica u izostanku Ognjena Kuzmića – Emanuel Teri, Marko Jagodić Kuridža, Duop Rit i Dejan Davidovac – uzeo minute kao streč četvorka u nekoliko intervala – zajedno su imali 33 poena (četiri trojke, dve Jagodić Kuridža, po jednu O'Brajant i Davidovac), te 24 skoka, odnosno osam ofanzivnih. Najbolji utisak među visokim igračima u Crvenoj zvezdi ostavio je Jagodić Kuridža. Po ko zna koji put od dolaska u Beograd pre skoro godinu dana iskusni krilni centar odigrao je gotovo bez greške rolu koja mu je dodeljena. Kao neko ko je dosta vremena igrajući u nekim, ipak manjim košarkaškim sredinama naspram Crvene zvezde, Jagodić Kuridža nije težio ka komplikovanim rešenjima, već je prodavao dobro poznate trikove i igrao “old skul“ basket, dok je šuterski bio gotovo perfektan (3/4 iz igre, 2/2 za tri), uz još pet (dva u napadu) skokova.

Pored njega bio je Džoni O’Brajant sa devet poena i osam skokova, od čega tri u protivničkom reketu. Na tih devet poena ispalio je čak deset lopti, što je posle odličnog, timskog izdanja u Milanu pre pet dana vratilo dva koraka unazad. Ponovo je O’Brajant pokazao manjkavosti u igri i pre svega želju da individualnim dokazivanjem, pre nego za pronalaženjem boljih rešenja u trenutku što bi, ponovo to apostrofiramo, moglo da se obije Zvezdi o glavu. Emanuel Teri je svoj prvi derbi završio sa sedam poena i devet skokova, ali defanzivno nije predstavljao protivtežu Vilu Mozliju s kojim je po stilu skoro u ravni.

Kada Ognjena Kuzmića nema na parketu ili u protokolu, Crvena zvezda praktično nema nijednog klasičnog centra. Saša Obradović na "peticu" sve više gura O'Brajanta, što je na momente znalo da upali, ali on ipak nije centar, niti igrač kakvog Obradović voli da ima u toj ulozi. Takav je, primera radi, Teri, ali on mora da prođe dugačak put da bi postao evroligaški centar.

Zvezdi treba (mnogo) više od centara i spornih 20 odsto

Na sve ovo ide još podatak da su crveno-beli u derbiju manje napadali iz prostora unutar linije za tri poena (15/30) nego sa distance (15/32). Zvezda je izabrala put kojim će da se vodi u napadu i to je nešto što je postalo šablon i ne odskače se previše iz istog kako vreme prolazi. Podsetimo, o tome smo već pisali posle onog poraza od Žalgirisa prošlog meseca. O nemaru odbrane na zagrađivanju koša Saša Obradović već je pričao javno, a problem je što se ništa nije promenilo nabolje.

Pobeda stoji i piše se. Ali igra koja varira ostaje. Umor zbog prenatrpanog kalendara i čestih putovanja jeste realan faktor slabe forme tima, ali zato je valjda Saša Obradović insistirao da ima roster sa 16 igrača, a vrh kluba obezbedio timu čarter letove, kako se ne bi gubilo dragoceno vreme na aerodromima? Još je novembar i sve ovo biće samo bledo sećanje ako na kraju sezone bude adekvatnih rezultata. U suprotnom... Znate već.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)