Lojdov pad forme iliti ono kada sistem zakaže

Dobro kaže ona stara: "Koliko seješ, toliko i žanješ".

Napravićemo jednostavnu paralelu između kvaliteta poljoprivrednog rada i sportskih rezultata na primeru košarkaškog kluba Crvena zvezda, kroz lik i delo Džordana Lojda. Kada nekadašnji šuter Toronto Reptorsa i Valensije odradi kvalitetan posao i na vreme "poseje" potrebnu količinu "žita" na košarkaškom polju, Crvena zvezda uglavnom kasnije s osmehom ubira plodove rada kroz pobede. Ako Džordan Lojd, pak, ne napravi ono zbog čega je doveden "suša" lančanom reakcijom uništava sav prinos i Crvena zvezda ostaje kratkih rukava.

Obradović: Moraćemo da porazgovaramo o nekim stvarima...

Problem nije toliko u Lojdovom sušnom periodu, koliko u celom sistemu oko njega. Jer ma koliko kvalitetan bio, iluzorno je verovati da može u kontinuitetu da pruža role iz gornjeg spektra mogućnosti. Da to može, ne bi se takmičio u Evropi, već NBA ligi. Za početak. Posle dva meseca sezone i već 19 odigranih utakmica (!) Crvena zvezda je sa Džordanom Lojdom izgradila tako snažnu uzročno-posledičnu vezu koja na duže staze može samo da šteti klupskim ambicijama. Stručni štab na čelu sa Sašom Obradovićem nije pokazao da ima "Plan B" u situaciji kada najbolji igrač tima zakaže.

Utakmica sa Efesom samo je potvrdila tu teoriju, mada treba kao olakšavajuću okolnost s jedne strane uzeti da je Zvezdina rotacija bila skraćena neigranjem Lengstona Hola i Džonija O'Brajanta, dok je otežavajuća u istoj priči ta što su gosti bili bez Vasilija Micića, Tibora Plajsa, Brajanta Danstona i Rodriga Bobue. Razlika je u tome što Crvena zvezda na izostanak Hola i O'Brajanta nije imala prostor da izgura meč bez Lojdovih poena, dok je Efes toliko iskusan i kvalitetom potkovan sastav da je mogao komotno da izgura na papiru teško gostovanje u Beogradu.

Lojd je utakmicu završio sa 10 poena i samo su Kori Volden i on u redovima Zvezde imali dvocifreni učinak. Dubljim pogledom u Lojdovu statistiku dolazimo do sledećih detalja... Drugu vezanu utakmicu ostao je bez pogotka za tri poena! Posle Barselone i meč s Efesom završio je na 0/4 sa distance. Dakle, ukupno 0/8 za tri. Prve poene na utakmici protiv istanbulskog sastava ubacio je u drugoj četvrtini sa penala, a koš iz igre postigao je u 23. minutu utakmice. Računajući gostovanja u Blaugrani i Milanu, Lojd je bez poena iz igre bio bezmalo 67 minuta! U Kataloniji nije dao nijedan poen iz igre, gde je šutirao 0/8 iz igre.

Koliko mu je forma u padu, videlo se možda po onom detalju s polovine drugog kvartala jučerašnjeg meča, kada je posle odlične finte vrhunski izbacio protivničkog čuvara iz jednačine, a onda otvoren šut za tri poena nije mogao da reši, iako takve situacije ne propušta kada je u svom ritmu. Samo protiv Efesa promašio je dva slobodna bacanja, duplo više nego što je promašio u svim prethodnim mečevima Evrolige! A to je, da ne bude zabune, bio samo jedan... Podsetimo, protiv Bajerna je ostao na devet poena i samo 2/14 iz igre (1/9 za tri), dok je protiv Himkija skupio respektabilnih 18 poena, ali je devet ubacio s linije slobodnih bacanja, a sve do poslednjeg zvuka sirene ubacio je samo jedan šut iz igre.

Problem postaje još očigledniji ako se analiza Zvezdine zavisnosti od Lojdove uspešne realizacije proširi na Jadransku ligu. Protiv Primorske nije igrao kako bi malo odmorio, a Zvezda je umalo poražena u Kopru. Protiv Splita je stao na samo osam poena (3/8 iz igre, 1/4 za tri) i taj meč su gosti iz Hrvatske umalo dobili usred Beograda.

Detalj iz meča protiv Efesa (©Star Sport)

Postoji i ona druga strana medalje, kada ni dobar Lojdov učinak nije dovoljan za pobedu i onda se zapravo pokaže ono što sve više postaje gorući problem Crvene zvezde – kada sistem potpuno zakaže. Crvena zvezda je u večitom derbiju slavila isključivo zahvaljujući faktoru sreće, odnosno činjenici da Kodi Miler Mekintajer nije pogodio šut za pobedu iz izgledne pozicije. Džordan Lojd je taj meč završio sa 18 poena i bio najefikasniji u timu, ali je učinkom i sveukupnim izdanjem mnogo bolji utisak ostavio Kori Volden. Ipak, kada bi Lojd bio van igre, Zvezdin napad bi stao. Još je veća frka na klupi crveno-belih kada na parketu nema ni Voldena, koji se zasad jedini pokazao kao dobar partner Lojdu u većem uzorku mečeva.

Problem Džonija O’Brajanta smo obrađivali nedugo pošto je zadužio Zvezdinu opremu i kada je odigrao onu timsku rolu u Milanu zaličilo je da je našao pravo usmerenje, ali onda je sve uprskao protiv Real Madrida i u derbiju s Partizanom kada se ispucavao do krajnjih granica (ispalio 18 lopti u te dve utakmice i ubacio 16 poena). Marko Jagodić Kuridža se pojavljuje kao solidno rešenje kada se od njega to najmanje očekuje, ali možda su zbog nekih dobrih uloga u ova dva meseca očekivanja prerasla njegove realne domete. Iako je on pokazao i dokazao da je dostojan Zvezdine uniforme, samo je pitanje da li baš u njemu treba juriti stalno partije visokog kvaliteta?

Šta se to dešava u Zvezdinom reketu?

Protiv Real Madrida Lojd je ubacio 22 poena, ali je u celom drugom poluvremenu ubacio četiri šuta, odnosno devet poena. Opet je Volden jedini pokrio njegove minute praznog hoda i ponudio neko, drugačije rešenje. I tada su samo njih dvojica imali više od 10 poena... Da se ne vraćamo suviše unazad, poenta je jasna.

Zvezda ima na papiru suviše kvalitetan sastav da bi živela od poena jednog lika i dobila zamesko rešenje tek u dvojici ljudi. Ostali se suviše retko pojavljuju u orbiti, da li zbog nedostatka hrabrosti ili zbog taktičkih zamisli stručnog štaba. A Saša Obradović i njegovi ljudi ne bi trebalo da se plaše da malo promešaju karte i ponovo izdele uloge. Ako ovako bude nastavila Zvezdina sezona mogla bi da se pretvori u košmar u slučaju jedne ili dve povrede. Ne treba zaboraviti da je Džordan Lojd imao svojih uspona i padova tokom boravka u Valensiji, a i da je imao težu povredu zbog koje je propustio dobru porciju utakmica u Evroligi.

Zaključak – Zvezda mora da pronađe način da izvuče više od Dejana Davidovca, Ognjena Dobrića, Duopa Rita, Ognjena Kuzmića, Lengstona Hola, Tejlora Ročestija, Marka Simonovića, Emanuela Terija... Da pobede kao što su one protiv CSKA, Baskonije ili Asvela, Olimpije postanu standard. Jer, one su jasan pokazatelj koliko vredi timska košarka iliti kada sistem funkcioniše. Svaki pokušaj da se iskoči van tog šablona jednostavno nije vredan rizika, jer dugoročno ne može da donese rezultate. Bar to nikada nije bilo upisano u Zvezdinom kodu.

Poraz od Efesa naterao je Sašu Obradovića da najavi niz razgovora sa svlačionicom tokom narednih dana, sve sa idejom da se zajedničkim snagama pronađe rešenje iz ove situacije i analiziraju utakmice iz prethodnih sedmica. Sreća pa se naredna utakmica igra tek za sedam dana i biće vremena zatimski rad i regeneraciju, inače bi Crvena zvezda bila u problemu pred nastavak sezone.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)