INTERVJU - Nenad Krstić: Jokićev uspeh mnogo znači za našu košarku, Vasa je plejmejker za budućnost

Dominirao je ispod obruča u nacionalnom dresu, sada se trudi da van terena pomogne srpskoj košarci. Nenad Krstić vrši funkciju potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije zaduženog za mušku košarku, a upravo tu slede velika dešavanja: prvo kvalifikacije za Olimpijske igre u Beogradu, a daće Bog i - Tokio.

Pored toga, Nikola Jokić je izabran za MVP najjače lige sveta, Vasilije Micić je MVP Evrolige, Filip Petrušev je to u ABA ligi, Miloš Teodosić u italijanskom prvenstvu i ligaškom delu Evrokupa (ukupno je najbolji bio Džamar Smit). Dakle, pregršt tema za razgovor sa čovekom koji je sa reprezentacijom Srbije osvojio srebro na Evropskom prvenstvu u Poljskoj 2009. i na Svetskom prvenstvu u Španiji 2014. godine.

Kao neko ko se i te kako pita u Savezu, Krstić je govorio o individualnim uspesima Nikole Jokića i Vasilija Micića, o tome da li će Tristan Vukčević zaigrati za Srbiju, šta očekuje od kvalifikacionog turnira na Olimpijske igre, dotakao se i mlađih kategorija, ali i vremena kada je on sam nastupao u NBA ligi o kojoj se poslednjih sedmica toliko govori.

Krstić se nikada nije štedeo na terenu, prošao je mnogo toga sa nacionalnim timom, igrao u najvećim klubovima sveta, a ističe da su Olimpijske igre 2004. godine u Atini bile nešto posebno. Te da sadašnji njegovi „naslednici“ imaju za šta da se bore u Beogradu od 29. juna.

"Ogroman doživljaj. Pogotovu u toj nekoj eri. Nije toliko daleko 2004. godina, ali to nije bilo vreme pametnih telefona i društvenih mreža. Tada je sam taj događaj i to što vidiš bilo je to. Foto-aparat i to ti je što ti je. Bilo je to drugačije, ali super iskustvo. Ostaje žal što smo ostvarili loš rezultat. Moglo je da bude i potpuno drugačije, da se u grupi dobila jedna utakmica, moglo je svašta da bude", priseća se Krstić u razgovoru za Mozzart Sport.

Očekivanja od košarkaške reprezentacije Srbije su uvek velika. Jasno je da je pred kvalifikacioni turnir u Beogradu cilj olimpijska viza. Ni Krstić "ne beži" od te činjenice. (Mada treba reći da je dan posle razgovora sa Krstićem, Jokić, na žalost ljubitelja košarke u Srbiji, objavio da se neće staviti na raspolaganje reprezentaciji).

"Nacija uvek očekuje mnogo i to je negde i razumljivo kada se pogledaju rezultati poslednjih godina. Uvek smo imali dobre igrače, bili smo uvek konkurentni i među favoritima i već smo srasli sa tom vrstom pritiska. Jako je specifično i iz ugla Saveza i navijača. Svi čekamo ovaj događaj, prošle godine je otkazan. Mi smo organizaciono pripremali kvalifikacioni turnir. Radili smo do najsitnijih detalja, spremali treninge, pripremu utakmica i onda je došla korona i sve je otkazano u poslednjem trenutku. Sad smo opet prošli ceo taj ciklus. Imamo igrače u raznim i najboljim ligama na svetu, svi polako završavaju i očekujemo da se periodično pridružuju. Specifično je, NBA liga je produžena, završava se kasnije. Samo se nadam da ćemo se što pre da se okupimo, da nas zaobiđu povrede i da ostvarimo primarni cilj - plasman na Olimpijske igre".

Sa nekolicinom igrača koji konkurišu za tim Igora Kokoškova je i Krstić igrao u reprezentativnom dresu. Tu su i dalje zvezde srpske košarke poput Miloša Teodosića, Nemanje Bjelice, Bogdana Bogdanovića, Nikole Kalinića...

"Ima dosta igrača koji su bili deo ili su tek počinjali u reprezentaciji poput Kalinića, Bogdanovića, Jovića, Raduljice. Sada ima i igrača koji su mlađi, koji su odlični potencijali i polako postaju pravi. Imamo dobar spoj iskustva i mladosti".

Ostaće 2021. godina duboko urezana u istoriju srpske košarke. Srbija je postala prva zemlja koja je uspela da objedini MVP titule u najjačim takmičenjima na svetu. Nikola Jokić je proglašen za najkorisnijeg igrača NBA lige, Vasilije Micić za najboljeg u Evroligi, Filip Petrušev u ABA ligi...

"To je sjajno za našu košarku pre svega, da imamo toliko MVP igrača. Tako se potrefilo i to je super. Ti igrači imaju dovoljno iskustva da se nose sa tom vrstom pritiska. Igor (Kokoškov, prim. aut.) ima mnogo iskustva, zna da skloni taj pritisak, ako ga oni uopšte budu i osećali. To će biti samo plus, dobili su sigurno na samopouzdanju, jedino će doći umorni jer su sezone bile duge, ali to samopouzdanje, elan i energija će im dati neku dodatnu snagu koju će iskoristiti na pravi način".

Mnogi se pitaju koliko za Srbiju i košarku na ovim prostorima znači nagrada koju je Nikola Jokić osvojio u najjačoj ligi sveta.

"Mnogo znači. Mislim da nismo ni svesni u ovom trenutku koliko. Imali smo mi igrače sa MVP odličjima Evrolige, ali MVP-ja NBA nikada nismo. Pritom su samo dva igrača iz Evrope osvajala tu nagradu u NBA, tako da je to veliko dostignuće. Cela ta priča u našoj javnosti, a i svuda u svetu oko Jokića, da će biti MVP i onda kada se desilo svi su rekli: ´Super, bravo´. Mislim da još nismo svi svesni kolio je to velika stvar. Ne samo za njega, već i za našu košarku. Jako mi je drago zbog toga".

Jokić je sezonu završio u polufinalu zapadne konferencije, a Krstić ističe da mu je žao što nije uspeo da ostvari veći timski uspeh. Ipak, na individualnom planu je dosegao najviši mogući nivo.

"Žao mi je što je izgubio od Finiksa u plej-ofu. Nedostajao im je (Denveru) Mari. To je možda malo pokvarilo utisak njemu lično, ali meni nije. Stvarno sam oduševljen, to je neverovatna stvar. Ima 26 godina, samo da ga zdravlje posluži i verujem da će biti još tih MVP nagrada, ali mislim da je i njemu bitno da osvoji titulu. Tu je takođe konkurentan, igra stalno plej-of, bori se, tu je. Malo je falilo prošle godine".

Činjenica je da je jako teško, gotovo nemoguće teško stići do MVP nagrade u najjačoj ligi sveta.

"Izuzetno teško. Pogotovu na tom nivou. To nije prva godina, pa kao iznenadio si, igraš dobro. Sad ekipe prave skauting za tebe. Nikolu udvajaju dosta, ali on i dalje igra, ima statistiku, pravi druge igrače boljim. To je zaista mnogo teško i pre svega treba da si u glavi mnogo jak, zdrav, a moraš da vodiš računa i o svom telu... i kad se poveže mentalni sklop sa fizikom, to je onda viši nivo".

Vasilije Micić je oduševio svojim izdanjima u dresu Anadolu Efesa. Izuzetno je napredovao u dresu istanbulske ekipe, ali iako su mnogi iznenađeni njegovim usponom, Krstić tvrdi da je tako nešto i moglo da se očekuje. Naporan rad se na kraju isplatio.

"Vasa nekoliko sezona igra na evroligaškom nivou jako dobro. Prošle godine je bio odličan. Efes je možda i najviše izgubio prošle godine tim otkazivanjem završnice Evrolige. Generalno, mene ne iznenađuje Vasin uspeh jer znam koliko je posvećen, koliko trenira i koliko vodi računa o svom telu, koliko je profesionalac i ne samo sada, to je dugi niz godina. On je vodio računa o svom telu i kada je bio mlad igrač i mislim da se to sada isplaćuje. Imao je par koraka unazad u karijere, ali nije klonuo, nastavio je dalje. Mislim da ga je ta povreda koju je imao rano u karijeri malo i očvrsnula i shtavio je da mora da vodi računa o zdravlju. Pravi je primer kako napornim radom i odricanjem se dolazi do uspeha".

Utisak je da je Srbija u MVP-ju Evrolige dobila legitimnog naslednika za Miloša Teodosića u državnom timu. Često se čula mantra "Nemamo plejmejkera kada Teo ode".

"Ne gledamo ga kao naslednika, svako treba da bude svoj. Vasa je drugačiji igrač od Tea. Ne treba da ih upoređujemo, ni Vasi da stavljamo pritisak. Vasa treba da bude Vasa, Teo je Teo. Ne volim poređenja, Vasa je dokazao svoje ime. Ako gledamo plejmejkera u budućnosti za reprezentaciju, imamo Vasu".

Mlađe reprezentativne selekcije su nas godinama unazad činile ponosnim. Navikle su nas na najviša odličja, ali se situacija promenila u poslednjem periodu. Sada je i FIBA napravila određene korekcije, pa je utisak da više neće biti takmičarskog naboja koji je krasio duele omladinskih selekcija dugi niz godina. Uvedeni su Čelendžeri, ali igrači starosti do 19 godina imaju za šta da se bore. Zbog toga je Košarkaški savez Srbije napravio određene promene.

"Čelendžeri su svi osim Svetskog prventva. U generacijama ispod 18 i 20 godina mi nemamo takmičarski karakter. Igra se Čelendžer da bi se napravio neki kontinuitet. Iz tog razloga smo mi i doneli odluku da sve talentovane igrače iz U18 prebacimo u godinu dana stariju selekciju, a da u U18 okupimo godinu dana mlađe. Selekcija do 19 godina se okupila (priprema se za Svetsko prvenstvo), nalaze se u Istanbulu, igraju dve pripremne utakmice. Dobra ekipa, talentovana, predvođena odličnim trenerom Zoranom Lukićem. Nadam se da će biti dobrih rezultata, ali u suštini, nije fraza, mi kroz te selekcije pravimo igrače za A tim".

Često se, kada su mlađe kategorije u pitanju, debatuje oko toga da li je važniji rezultat ili stvaranje igrača.

"Nije bitan, ali mi kao nacija smo navikli da imamo dobre rezultate. Sad ova U19 selekcija ima materijala za A selekciju. Ima i igrača koji možda kasne, imali smo dosta priprema. Ja sam primer, ja sam kasnio, nisam bio u mlađim selekcijama. Bio sam u mladoj, jednostavno kasnio sam biološki, nisam ni zaslužio. Ima takvih primera, kao što ima i primera talentovanih momaka koji kasnije naprave uspeh".

Mnogo se u proteklom periodu pričalo i o novoj mladoj nadi madridskog Reala Tristanu Vukčeviću. Postao je deo prvog tima, a kako ima pravo da nastupa za nekoliko selekcija, vodila se polemika da li će odabrati našu. On je i sam istakao želju da brani boje Srbije, ali na njegovu konačnu odluku ćemo morati da sačekamo još neko vreme.

"Tristan Vukčević je 'Special case'. Mislim da smo to i objašnjavali. FIBA je pomerila granicu sa 21 na 23 godina, ali on će moći retroaktivno da nastupa za našu reprezentaciju. Ubeđen sam da se on izjasnio da igra za nas. Sada ima 18 godina, pa moramo da sačekamo tri godine, ali dobro, to brzo prođe".

O LOKAUTU, TREJDOVIMA, ŠAKILU O´NILU

Naravno, da bi Krstić došao na poziciju da odlučuje o mnogim stvarima u našoj košarci prvo je trebalo da pređe dugačak put u dresu i patikama. A može d se podiči i NBA karijerom. Četiri godine je branio boje Nju Džersi Netsa, potom je u periodu od 2008. do 2011. igrao za Oklahomu, a kratko je bio i član čuvenih Boston Seltiksa.

Ističe Krstić da ga iz Amerike nisu zaboravili i da ga se tamošnji novinari često sete.

"Zvao me je skoro jedna novinar, često me kontaktiraju. Bila je ideja da prave 10 godina Oklahome i hteli su da zovu sve igrače koji su prošli. Radovao sam se da odem tamo, nisam bio u Oklahomi od kad sam igrao tamo. Na kraju nije organizovano zbog korone, pa se nadam da će biti sledeće sezone. Ima tu simbolike, ja sam prvi slobodan igrač kog su oni potpisali kad su prešli u Oklahomu. Vole mene tamo ljudi, sećaju se i dalje. Često me pozove neki novinar, za nekog igrača ili tako nešto. Za Pokuševskog, Vasu... Jednom su se interesovali i za mene, šta radim, čime se bavim. Sete se".

U Oklahomi je sarađivao sa staršnim triom. Delio je svlačionicu sa Kevinom Durentom, Raselom Vesrbrukom i Džejmsom Hardenom. Ipak, popularna Grmljavina nije uspela da se domogne NBA prstena. Često je ostajala bez najboljih igrača, a Krstić ističe da je situacija takva jer Oklahoma nije dovoljno primamljivo tržište.

Zato veruje da generalni menadžer Sem Presti obavlja sjajan posao. A podsećanja radi u toj franšizi nastupa Aleksej Pokuševski dok bi mogao da mu se pridruži Vasilije Micić.

"U te četiri godine od 2014. do 2017. godine su imali tri MVP-a. Tada su oni bili mladi, tek počinjali. Ja sam bio drugi najstariji u ekipi, bio sam jedna od iskusnijih, a opet sam imao 27, 28 godina. Bila je mlada ekipa i bilo je super. To je odlična organizacija. Sem Presti, generalni menadžer kluba je škola San Antonija. Ko prati NBA zna da ko god izađe iz San Antonija da je prava stvar. To je poseban sistem. Vidim da on to i dalje drži jako dobro. Meni je ostao u glavi trejd sa Klipersima. Moraš da imaš viziju, petogodišnji plan. Oni su u ribildingu, koji je krenuo od trejda za Pol Džordža. Dobili su pikove i to je Sem Presti. Shvatio je da je Oklahoma tim sa malog tržišta i da jednostavno može da dovodi određene zvezde na zalasku karijera ili igrače poput Pola Džordža, koji je došao na godinu dana. Osnovni cilj mu je da draftuje mlade igrače i da tako pravi ekipu. Da iznova gradi jer nije konkurentan sa ostalim timovima da dovodi najbolje igrače".

NBA liga je jako kompleksna i pojedini potezi klubova iz najjače lige sveta često deluju nelogično. Ipak, iza kulisa se krije mnogo pojedinosti.

"Ko prati malo, možda može nešto da razume. Mislim da je NBA mnogo komplikovan što se tiče tih stvari, ugovora, seleri kepa... Moraš baš da budeš u tome da bi mogao uopšte da pratiš. Mislim da ljudi kada recimo odu tri velika igrača misle da ekipa nije imala para ili da nisu hteli da plate te igrače, ali baš nije tako. Harden kad je odlazio, tu je krenuo raspad te ekipe. Njemu je bio ponuđen neki novac, ali on je otišao za 15.000.000 više u Hjuston. Ako gledamo realno, mislim da je tu više Harden kriv, jer nije pokazao lojalnost. Jeste to ogroman novac, ali pričamo o 70.000.000 ili 85.000.000 dolara. Oni su pritom svi bili dobri drugovi van terena, nije to samo na terenu. Družili su se, generacijski su slični, Vestbruk, Harden, Durent, Ibaka... Bilo je tu još igrača koji našoj javnosti nisu toliko poznati, ali svi su bili dobra družina. On je otišao za veći novac i to je ok, ali tu je krenuo raspad. Durent je kasnije otišao u potrazi za titulom. Teško je. Ne znam koliko ljudi to mogu baš da shvate. Da ne pričam oko novca, takse na luksuz..."

Period proveden u Bostonu će dugo pamtiti, iako je za Kelte Krstić igrao svega četiri meseca. Boston je stvarno priča za sebe.

"Kratko sam bio tamo, četiri meseca, ali dovoljno da shvatim. Oseti se neverovatna energija. Kada igraš na strani imaš navijače. Pogotovu u nekim sredinama poput Memfisa: manjim gradovima u kojima klubovi nemaju veliku tradiciju. Na tribinama vidiš samo zelene majice. Te godine je stvarno bila vrhunska ekipa, puna zvezdi. Nesvakidašnje iskustvo za mene. Oseti se zaista, vidiš onih 17 titula, a baš te godine smo bili i konkurentni za prsten".

Ne krije da ga je lokaut sprečio da ostane duže u Masačusetsu. To potvrđuje i činjenica da su Seltiksi pokušali ponovo da ga angažuju, dok je branio boje moskovskog CSKA. Na kraju nije bilo suđeno, pa je bivši reprezentativac Srbije ostao u redovima Armejaca. Za tri sezone u glavnom gradu Rusije osvojio je tri titule u VTB ligi, a u dva navrata je bio uvršten i u prvu petorku Evrolige.

"Lokaut je razlog iz kojeg nisam ostao u Bostonu. Imao sam usmenu ponudu Bostona, nisam mogao da je imam na stolu zbog lokauta, ali u tom trenutku, sa 28 godina razmišljam, čitam vesti i vidim da će možda lokaut da potraje i celu sezonu. Svašta se pisalo. Nisam imao tačne informacije, niko i nije, tek je krenulo. Pojavio se CSKA sa odličnom ponudom, odličan klub. Malo mi je u tom trenutku bilo i muka NBA u smislu, nisam igrao, trejd, pa sam igrao i nekako sam tu prelomio da potpišem za CSKA. Bila je potom situacija da sam već igrao u CSKA i onda su me zvali opet, da izađem iz ugovora. Ipak, u tom trenutku sam igrao dobro, CSKA neće da me pusti, neće ni da čuju. Rekao sam im da razgovaramo ponovo na kraju sezone, a onda su oni promenili datume za prelazni rok, pomerili početak za 15. jul. Tako da sam imao samo četiri dana da potpišem i nije bilo realno i to je bila završena priča".

Pojasnio je na svom primeru Krstić kako izgleda jedan trejd iz perspektive igrača.

"Trejdovan sam specifično. Tokom karijere sam išao težim putem. Trejd mi se desio 15 minuta pre dedlajna. Rok je bio do tri, generalni menadžer Oklahome me je pozvao u 15 do tri. Ja sam u tom trenutku bio u San Antoniju, pakovao se, išli smo u neki drugi grad i samo su u jednom trenutku pomerili put sa dva na pola četiri. Znao sam da se nešto dešava, ali nisam puno razmišljao u tom trenutku, spremali smo se za utakmicu. Na kraju se ispostavilo da je put pomeren zbog mene. Džef Grin i ja smo bili trejdovani. Autobus je pomeren, meni on javlja u 15 do tri, ja tu kažem okej. Bio sam malo u šoku i bukvalno posle pet minuta se sve prebacilo na Boston. Oni su pozvali, od tog trenutka sam postao njihov igrač. Odlazim da se pozdravim sa saigračima, oni svi: "OK, srećno". Nema tu neke srdačnosti, to je posao. Ostajem taj dan u San Antoniju, sutra sam otputovao za Los Anđeles, odradio pregled i već sutradan odradio trening i našao se u petorci. To je zaista nenormalno. Igrao sa čak 30 minuta i to sam odigrao dobru utakmicu".

Ipak, nije bez razloga NBA najbolja liga na svetu. Iako timovi mogu da budu surovi, liga se trudi na sve moguće načine da igračima olakša promenu sredine.

"Što se tiče samog transfera, NBA je u tom smislu dobro organizovan. Na sve načine pokušava da pomogne. Oni to sve organizuju: klub, NBA i agent. Taj trougao. Najveći problem je naći stan u tom mestu, jer nema puno vremena. Ako imaš porodicu, gledaš da što pre odeš u neki stan, ne u hotel, a NBA ti plaća hotel prvih mesec dana. To nikome nije u interesu. Kad nemaš porodicu to je u redu".

Ističe i da mu je prijalo to što je trejdovan dok je Boston bio na gostovanjima po zapadnoj obali. Dobio je priliku da se bolje upozna sa saigračima i brže adaptira na novu sredinu.

"Moje iskustvo je da sam trejdovan, pa sam iz San Antonija otišao u Los Anđeles i oni su imali još pet utakmica na zapadnoj obali. To mi je negde i dobro došlo. Malo sam upoznao saigrače, na putu su drugačiji, pričate u avionu. Mislim da mi je ti malo pomoglo u adaptaciji. Pritom je njihov pomoćni trener Lores Frenk meni bio glavni trener četiri godine u Nju Džersiju. Tako da mi je to bila olakšavajuća okolnost. I plus je sa mnom išao Džef Grin, pa nisam bio potpuno sam. Saša je došao 15 dana posle toga. Sa njim mi je normalno bilo lakše. Živeli smo jedan pored drugog u tom kompleksu, bilo nam je mnogo bolje zajedno".

Dobio je sadašnji potpredsednik Saveza priliku i da upozna legendarnog Šakila O´Nila. Sarađivao je sa zvezdama poput Kevina Garneta, Reja Alena i Pola Pirsa, ali je upoznato i Delontea Vesta. Svojevremeno jednog od najtalentovanijih bekova Bostona, koji je zbog nestabilnog psihičkog stanja prerano okončao karijeru, a kasnije završio i na ulici.

"Često sam igrao protiv Šeka i tih četiri meseca smo bili saigrači. Žao mi je što je bio na zalasku karijere, ispovređivan. Ali on je toliko zabavan, to je neverovatno. I na terenu i van njega. Kao i Garnet. Bilo je tu igrača, Rej Alen, Pol Pirs, Džermejn O'Nil. Svako je za sebe, svako ima nešto svoje, to su individue. Može da bude super normalan, kao što je Rej Alen na primer, a postoje i ekstremi kao što je Delonte Vest. On je ekstra talentovan igrač, levak, mogao je da napravi mnogo bolju karijeru, ali imao je neku anksioznost. Tako je delovao. On je iste godine došao kao ja u NBA, čak smo priveli i neko vreme zajedno u tok programu za adaptaciju novajlija. Sedam dana smo tu bili. Neverovatan talenta. Velika šteta".

Trudila se NBA liga sa svojim saradnicima da pomogne i samom Vestu, a Krstić potvrđuje da se zaista na sjajan način stara o svojim igračima, ali i penzionisanim košarkašima.

"NBA je možda jedna od najboljih firmi u svetu. Brine o igračima, ali i bivšim igračima. Imaš zdravstveno osiguranje za tebe i tvoju porodicu. To mnogo znači u Americi. Imaš dve penzije, nude ti stalno da se uključiš u neki program, nije zatvorena priča, možeš uvek da pokušaj na vrata i zatražiš pomoć, savet. Da ne pričam o aktivnim igračima. NBA je liga igrača i bivših igrača. Vode računa o igračima i to je sjajna firma, kao što ja volim da kažem".

U poslednje vreme igrači iz Evrope imaju sve veći uticaj na dešavanja u najboljoj ligi sveta. Nikola Jokić je MVP, Luka Dončić deo idealne petorke, Janis Adetokunbo je uspeo i da osvoji dve vezane titule za najkorisnijeg igrača NBA. Krstić ističe da je u poslednje vreme sve otvorenija za igrače iz inostranstva i da je zato najbolja liga na svetu.

"NBA se menja. Otvoreniji je više ka igračima sa drugih prostora. Dolazi dosta dobrih igrača odavde. Ima sve svoje, ali to je super. Iz svih delova sveta postoje igrači. Ja se sećam kada sam ja dolazio, uvek su težili ka tome da budu rasporstranjeni širom sveta. Zbog marketinga, tržišta, raznih stvari ali i zbog samog kvalieta lige. Jokić je MVP, Dončić je prva petorka, da ne pričam o Vučeviću i igračima koji su dostigli neki Ol star nivo. Ima dosta igrača i to raduje. NBA je liga igrača i to ne isključivo američkih. To je najbolja liga na svetu".

Pišu: Đorđe MATIĆ, Strahinja KLISARIĆ i Nikola MILORADOVIĆ