Filip Petrušev: Bio sam 'kolateralna šteta' trejda, nije merilo kvaliteta to da li si u NBA

Za Filipa Petruševa je protekla godina košarkaški bila poput rolerkostera. Veliki napredak kod Duška Ivanovića naplatio je izdanjima u Evroligi koja nisu prošla neopaženo, Filadelfija se aktivirala i kaparisala momka iz Beograda. Nedugo zatim izabran je među 12 reprezentativaca za Mundobasket u Manili, gde je bio u grupi debitanata koji su dali mnogo kako bi se Srbija okitila srebrom i probudila euforija među ljudima.

Povratak sa jednog kraja planete odveo ga je ubrzo na drugi, priključio se Seventisiksersima i nedugo posle kvalitetno odrađene predsezone se, bar zasad, srušio NBA san. U megatrejdu Filadelfije i Los Anđeles Klipersa za Džejmsa Hardena neočekivano se seli na drugi kraj SAD. Nije mu ukazana šansa, pa je ubrzo prebačen u Sakramento Kingse. Posle tri sedmice usledio je rastanak. No, odlične konekcije između Pireja i franšize iz srca Kalifornije dovele su nekadašnjeg studenta Gonzage u Olimpijakos gde je dočekan raširenih ruku. Posle kraćeg perioda aklimatizacije sve je bliži nivou iz Crvene zvezde i trener Jorgos Barcokas ima veliko poverenje u njega.

Dobru formu Petrušev je preneo i na dres Orlova na startu kvalifikacija za Evrobasket 2025. U pobedi nad Finskom zabeležio je osam poena, šest skokova i pet asistencija, uz po jednu ukradenu i blokiranu loptu, a vezao je bitnih šest poena u seriji koja je definitivno ugasila nadu gostiju.

Mladi centar je za Mozzart Sport sumirao je sve što se desilo od kraja Mundobasketa, ali kako red nalaže, zagrejali smo se sa najavom duela protiv Gruzije, koji je na programu u ponedeljak od 18 časova u Tbilisiju.

“Uveliko se spremamo za Gruziju i biće mnogo lakša priprema nego za meč sa Finskom koja je čudna ekipa. Gruziji su dvojica glavnih igrača (Toko) Šengelija i (Gjorgi) Šermadini koje svi odlično poznajemo. Oko njih će biti glavna priprema, kako da ih napadamo i branimo, uz Amerikanca iz Makabija koji je takođe vrlo dobar igrač“, počinje Petrušev razgovor za Mozzart Sport i dodaje:

“Svi ostali dopunjavaju njih. Glavni akcenat će biti na njihovim liderima“.

Očekivano je da ćeš i ti imati svoj deo poslao oko Šengelije i Šermadinija...

“Biće najveći deo odgovornosti na meni i ostalim visokim igračima. Moramo i timski da ih zatvorimo i budemo aktivni na strani pomoći, što je nedostajalo protiv Finske. Razlog tome je to što kod Finaca svi šutiraju za tri, dok visokim igračima Gruzije to nije glavni kvalitet i moći ćemo da imamo pomoć ostalih saigrača. Timska odbrana je ključ“.

Koliko će za vas biti nezgodnije to što idete na noge Gruziji, koja je na startu kvalifikacija poražena od Danske i sada ima dodatni imperativ pobede kako ne bi bilo 0-2.

“Imaće verovatno i pritisak. Finci su sigurni, pa je borba između Gruzije, Danske i nas za prolaz na Evrobasket. Verujem da ni treneru Džikiću, ni ostalima u Gruziji nije svejedno posle iznenađujućeg poraza od Danske. Kada bi izgubili od nas i otišli na 0-2, ne bi im bilo prijatno. Pogotovo imaju motiv više pred svojim navijačima, biće puna hala i tamo se pravi dobra atmosfera. Biće nezgodna utakmica za nas, ali to je obaveza da budemo dodatno motivisani i koncentrisani“.

Kako je bilo odigrati prvi meč za reprezentaciju posle Manile i svetskog srebra?

“Super. Ovo je prvi 'prozor' tokom sezone gde je puna hala, maltene kao za evroligaške utakmice u Beogradu. To je, pre svega zbog uspeha u Manili i euforije zbog reprezentacije koja i dalje traje, mnogo je lepše igrati pred punim tribinama, što nam je mnogo značilo. Gubili smo u jednom trenutku gotovo deset razlike, ali su nas navijači pogurali. Bilo je lepo i videti i doživeti atmosferu pune dvorane“.

Kada gledaš sa ove distance, da li je i koliko osvajanje srebra u Manili sa reprezentacijom uticalo na tebe i tvoj igrački rast?

“Pomoglo mi je, najviše u tome da shvatim šta je sve potrebno da bi jedna ekipa doživela uspeh, uzimala medalje. Individualno sam najviše napredovao kod Duška Ivanovića u Zvezdi, pošto mi je pružio priliku i tu sam na individualnom nivou najviše napredovao. Manila mi je pokazala šta zaista sve treba jednoj ekipi, koliko je bitno žrtvovati sebe zarad ekipe i raditi sve što je ekipi potrebno da bi se pobedilo. Doživiš osećaj satisfakcije, prvo jer je reprezentacija, a onda čak i više nego kada individualno praviš uspehe, bez onih timskih“, rekao je srpski centar i nastavlja misao:

“Igrao sam ranije u Megi i Zvezdi, gde sam doživeo individualni napredak, a možda je izostao neki timski uspeh. Manila mi je otvorila oči u tom smislu, jer je tim na prvom mestu, kada se svi podrede timu i kada se napravi super atmosfera dolazi do rezultata. O nama niko nije razmišljao kao učesniku finala Mundobasketa, realno. Posle uspeha je mnogo prijatnije biti sa timom, sve je lakše i lepše, to mi je u perspektivi najviše značilo“.

Kako si ti, skoro tri meseca si u Olimpijakosu i uhvatio si zalet?

“Trenutno se osećam dosta dobro. Kada sam se vratio iz SAD, bio sam igrački u dosta lošoj formi. Trebalo mi je sigurno mesec dana da se vratim fizički i naviknem na ekipu, da se upoznam sa stilom igre koji igra Olimpijakos, a koji je opet prepoznatljiv u Evropi, sa dosta kretanja i dodavanja. Trebalo mi je vreme da pronađem svoje mesto u timu koji svake godine ima najviše ciljeve, ide na Fajnal for i titule, ima jako kvalitetne igrače u svojim redovima. Poslednjih mesec dana sam pronašao svoju ulogu i način na koji pomažem ekipi u kojoj se zna sve, ko šta tačno radi. To se videlo po našim rezultatima, ali i mojim partijama u poslednje vreme“.

Rekao si da si bio u lošoj igračkoj formi po povratku iz SAD, verovatno ti nije bilo lako posle svega što se desilo u NBA, počev od trejda iz Filadelfije, do kratkog boravka u Los Anđeles Klipersima i Sakramentu?

“Nije. Najteži mi je bio period posle trejda, jer mi je u Filadelfiji bilo super u početku. Odradio sam prvi trening kamp sa njima i u predsezonskim utakmicama sam dobio šansu koju sam vrlo dobro iskoristio i čak sam se malo pomerio u rotaciji ispred nekih visokih igrača. Stvarno se fenomenalno radilo i sve je bilo super, a onda se desio taj trejd“.

Šta je dalje bilo?

“Bukvalno, nisam imao nikakve veze sa tim, već su to bili neki brojevi i neke druge stvari oko ugovora zbog kojih sam trejdovan. Dobio sam posle pozive od trenera, u momentu kada nisam znao da ću da budem u trejdu. To je tako u NBA ligi, kada superzvezde prelaze iz ekipe u ekipu, ima dosta kolateralnih šteta, ako se može tako reći, a ja sam bio jedna od njih“, kaže Petrušev i nastavlja:

“U NBA ligi, kada usred sezone prelazite kao mlad i nedokazan igrač u drugu ekipu, jako je teško nametnuti se. Tokom sezone ne postoje treninzi i baš je nezgodno, ako je ta ekipa popunjena i spremna, kao što je u mom slučaju to bilo u Sakramentu, nemate kada da se dokažete i nađete mesto. Onda vas šalju u Razvojnu ligu i tada je sve dosta drugačije bilo za mene, koji sam igrao Evroligu i imao uspeha u istoj. Teško je snaći se u svemu tome, a posebno narednih nekoliko sedmica ili mesec dana posle trejda“.

Tada si došao na raskrsnicu?

“Odlučio sam da se vratim u Evropu. Olimpijakos je odmah reagovao i odmah su me dočekali sjajno, znali su u kakvom sam stanju. Imali su potpuno razumevanja, što Amerikanci kažu: 'Take your time', da uzmem vreme da se vratim u formu. Imao sam dosta treninga sa kondicionim trenerima i stručnim štabom koji je pomogao mnogo da se vratim u formu. Naravno, trener Barcokas nije mi pravio bilo kakav pritisak da se prarano vratim. Sve je išlo svojim tokom, što je dovelo do toga da nađem svoje mesto i da igram sve bolje, kao u poslednjem periodu“.

Šta ti je Barcokas rekao kada si dolazio, gde te vidi u ekipi i kakvu ti je ulogu namenio?

“On mi nije iznosio neka posebna očekivanja. Iskusan je trener i ima iza sebe dosta ovakvih situacija, da mu igrači dolaze tokom sezone. Bio je tolerantan, pustio je da sve ide svojim tokom. Kada sam počeo da igram, nije ni on znao tačno šta da očekuje od mene, jer se već znalo ko šta radi u timu. Nije Olimpijakos u tom momentu bio u sjajnoj formi, neke su utakmice pobeđivali, neke gubili, ali se znalo šta im treba i šta im nedostaje. Tu sam našao svoje mesto, čak i više na poziciji 'četiri'. Barcokas, opet, koristi dosta igrača u rotaciji, u prvoj petorci se već zna ko šta radi, u drugoj je bilo dosta nedoumica. Uskočio sam u taj prostor i zajedno sa još nekoliko igrača shvatili smo šta se traži i očekuje. Sve je došlo samo od sebe, nametnuo sam se ličnim kvalitetima kojim mogu da pomognem“.

Avramović i Mitrović složni: Ušli smo nervozno, ali zasluženo smo pobedili

Tema za razmišljanje: Ima li Srbija selektora na lageru?

Koliko ti je prisustvo Nikole Milutinova značilo u smislu adaptacije na tim i grad?

“Mnogo, kada imate nekog iz svoje zemlje, pa još iz reprezentacije, baš je sve lakše. I ostali igrači su se pokazali, sjajni su momci. To je već stvar kulture u Olimpijakos, da vlada porodična atmosfera i da svi pomažu međusobno. Dosta vremena provodimo zajedno i van terena, što nije slučaj svuda ili čak u većini ekipa u Evropi. Kada imate Nikolu koji je u Atini svoj na svome, mnogo mi je to značilo. Ne samo na terenu, gde su mi svi pomogli, već van terena, pošto mi je pomogao da uživam u drugim stvarima, da ne moram stalno da razmišljam o košarci“.

Posle beogradskog, igrao si grčki derbi koji su među najvećim i najstrastvenijim okršajima u Evropi. Kako bi uporedio duele atinskih i beogradskih velikana?

“Sada sam odigrao samo gostovanje Panatinaikosu i atmosfera je jako dobra. Definitivno su beogradski i grčki derbi bez konkurencije. Bio sam u drugačijoj poziciji, jer sam stranac u Grčkoj i ne razumem jezik. I možda je bolje za mene što ne razumem neke stvari, što mogu da se fokusiram samo na košarku i utakmicu. Bez dileme, ovo je nešto što volim i na šta sam navikao, volim da igram u takvim utakmicama, gde je vruća atmosfera i gde je publika dosta uključena. To me dosta motiviše. Imamo 14. marta derbi na našem parketu, pa ćemo da vidimo kako će to da izgleda“.

Nisi uspeo u NBA ligi u ovom pokušaju, a da li odlazak na drugu stranu Atlantika ostaje tvoj san u budućnosti?

“Kako da kažem, NBA je bio moj san još u Megi, da kao jako mlad igrač odem tamo i vidim kako sve to izgleda. To sam manje-više uradio. Takođe sam video da to uopšte nije ono – NBA, pa deset mesta prazno, pa Evroliga. Ne, Evroliga je jako teško takmičenje, u kojoj nastupa mnogo kvalitetnih igrača koji nisu u NBA ligi jer je tamo stil takav, kakav jeste. Imaju, rekao bih, možda i dozu bojazni prema igračima iz Evrope, uzimaju ih samo ako se pokaže da su stvarno najbolji u Evropi. Videli smo Micića i Vezenkova, koji su u NBA ligi počeli od nule. To je slučaj sa svima. Trenutno mi je u karijeri najbitnije da igram, da imam ulogu, po mogućstvu u ekipi koja ima najviše ambicije i ciljeve, što Olimpijakos definitivno jeste. Tako da je moja situacija sada dobra“, poručio je Petrušev i zaključio:

“Što se tiče NBA, shvatio sam da nije merilo kvaliteta da li si tamo ili ne. Nisi automatski igrač na višem nivou, ako si u NBA. Ako bi opet bilo prilike, naravno da bih išao, ali na neka veća vrata, posle nekog vremena provedenog u Evropi“.

KVALIFIKACIJE ZA EVROBASKET 2025. (DRUGO KOLO)

Grupa G

17.30: (1,45) Finska (15,0) Danska (3,05)

18.00: (4,40) Gruzija (17,0) Srbija (1,25)

*** Kvote su podložne promenama