Davidovac za Mozzart Sport: Skoro da sam preskakao svoje mečeve, kako bih gledao Zvezdu

Tokom prethodnih šest meseci košarkaški život Dejana Davidovca promenio se značajno. Posle nove triple krune sa Crvenom zvezdom stigao je poziv iz Moskve i vrlo brzo je prelomio da okrene novi list i potpiše za prvi inostrani klub u karijeri. I to ne bilo koji, već jedan od najvećih u Evropi - CSKA. Zbog obaveza u dresu Srbije tokom kvalifikacija za Mundobasket, kasnije i Evropskog prvenstva u Pragu i Berlinu, što mu je bilo prvo veliko reprezentativno takmičenje, Davidovac je u glavni grad Rusije stigao tek posle nesrećne eliminacije od Italije u osmini finala.

Nije stigao ni kofere da raspakuje, a obaveze u novom klubu su počele. Pripremne utakmice, turniri, početak VTB lige... Novi klub, saigrači i trener, sve se promenilo u treptaj oka. Zbog toga je bio maksimalno fokusiran na angažman u redovima Armejaca, gde je izrastao u jednog od vodećih igrača uz Nikolu Milutinova, Alekseja Šveda i Kaspera Vera.

Dugo ga nije bilo u srpskim medijima. Imali smo priliku da se sretnemo sa njim u Moskvi nedugo pošto je završio reprezentativne obaveze, tokom pripremnog turnira na kojem je učestvovao i Partizan Mozzart Bet. Sada je za naš sajt govorio, između ostalog, o dosadašnjim iskustvima u Rusiji.

“Istina, nije me bilo dugo, ovo mi je možda čak i prvi put da se oglašavam otkako sam u Moskvi“, nasmejan je Davidovac na početku razgovora za Mozzart Sport. “Hteo sam malo da se sklonim, otišao sam u Moskvu i želeo da se malo izolujem. Prijalo mi je. Nema neki poseban razlog za to, samo mi je došlo. Prvi put sam otišao u klub van granica zemlje. Dobro sam, vreme mi leti, navikao sam se na novi klub, saigrače... Igramo dobro, bez poraza smo, to je najbitnije“.

NE IGRAMO EVROLIGU, ALI USLOVI SU I DALJE TAKVI DA BOLJE - NEMA

Dejan Davidovac (©Star Sport)

CSKA ne igra Evroligu, ali je zadržao kvalitet dostojan elitnog takmičenja...

“Jeste da ne igramo Evroligu, ali je klub zadržao apsolutno sve evroligaške uslove. Organizacija je super, mnogo je ljudi zaposleno i na raspolaganju su tu za ekipu i klub. Što se tiče uslova, ne znam šta bi bilo bolje od ovoga. Kada bi me pitali da li mi nešto smeta ili da mi nešto ne odgovara, ne znam da li bih mogao nešto da izdvojim“.

Potpisao si ugovor sa CSKA još pred one utakmice kvalifikacija sa Letonijom i Belgijom, ali si u klub stigao tek posle Evrobasketa. Da li ti je i koliko bilo neobično što si tako, samo uleteo u ekipu pred start sezone?

“U početku mi je bilo malo teško. Ne zato što sam otišao od kuće, nego sam došao u drugi klub kao stranac. Sporije mi je možda išla adaptacija iz razloga što sam na početku bio smešten u hotelu, nisam imao svoj mir. Nije to bilo to, kao kada si na svom, domaćem terenu. Ali, momci su me lepo prihvatili, svi su izuzetni, od ljudi koji rade u klubu, do trenera. Kada već pominjem struku, ima tu i ljudi iz Srbije i iz Makedonije“, priča Davidovac i nastavlja:

“Možda je najveći problem za mene na početku bio taj što sam odmah po završetku Evrobasketa ušao u mašinu sa utakmicama u klubu. Tek što sam stigao, imali smo turnire. Došao sam u klub, nisam znao veći deo igrača, osim Milutinova i Šveda. Ali, teže mi je bilo jer nisam znao šta ljudi igraju, ko kakve ima preference u napadu i odbrani, nisam poznavao ni trenere... Došao sam u četvrtak uveče i ubrzo otišli na turnir u Sankt Peterburg. Mislim da čak nisam odradio nijedan trening sa ekipom“.

Morao si sve da savladaš u hodu...

“Da, preko poruke sam dobio akcije, da ih naučim na putu do Moskve. I to je to. Sve mi je bilo neobično od početka, čudno, nikoga ne znam... Na kraju je sve pomalo uticalo na moje prilagođavanje, ali sam brzo sve to prevazišao“.

Verovatno je Nikola Milutinov pomogao da ceo proces ide još brže?

“Ma da, Milutinov mi je mnogo pomogao. Ipak se dugo znamo i tu smo zajedno, u svemu. Išlo je sve korak po korak, trebalo mi je vremena da se prilagodim na nove uslove“.

Ko god da je bio, kaže da je Moskva prelepa...

“Moskva je top“, kao iz topa će srpski reprezentativac i dodaje:

“Ne znam kakvo mišljenje ljudi imaju o gradu zbog trenutne situacije, ali ni neću o tome. Grad je vrhunski, ogroman, sve ima, toliko je toga da se obiđe, prepun istorije... Puno sadržaja, koliko god da si ovde, nije ti dovoljno vremena. Sve što želiš da radiš, na raspolaganju ti je. Tu mi je Milutinov, kada mi nisu tu devojka ili majka“.

Kakvi su ti saigrači, družite li se van terena?

“Najviše sam sa Milutinovim, ali se družimo svi jer su momci stvari izuzetni. Što je najvažnije, kao ekipa funkcionišemo sjajno“.

Je l te vuče da naučiš ruski jezik, pošto već postoje sličnosti?

“U Moskvu sam došao sa idejom da naučim ruski (smeh). Međutim, posle mesec dana sam odustao, ali mogu da razumem dosta toga. Ne pričam, ali razumem. Pošto saigrači pričaju engleski, onda nije ni bilo potrebe da učim“.

Jesi li uspeo da se navikneš na onaj čuveni detalj takmičenja u VTB ligi, sa velikim distancama koje prelaze ekipe kada idu na neka gostovanja?

“Jesu distance velike, ali je organizacija i po tom pitanju mnogo dobra. Nemamo utakmice toliko često, nije to ritam dan za dan, igramo prosečno na četiri-pet dana. Kada vežemo utakmice kod kuće, ne izlazimo iz Moskve po dve nedelje. Evo, sad imamo utakmicu u Moskvi 29. januara, pa onda sledeće gostovanje početkom februara. Opet, organizacija je dobra jer ne moraš na aerodromu da čekaš u redu, imaš svoj ’check-in’, prolaziš svuda. Sada je, na primer, problem gostovanje Lokomotivi, pošto je u blizini granice sa Ukrajinom, pa ne može da se leti direktno, nego ideš do jednog mesta avionom, pa onda još četiri-pet sati autobusom do Krasnodara. Onda imaš Jenisej, gde letiš pet sati, malo manje, ali je vremenska razlika četiri sata. To jeste problem, ali je to samo jedna utakmica“.

Da, ali je baš nezgodno...

“Kako da ne, kad dođeš u Rusiju, tek onda shvatiš kolika je to zemlja zapravo. Putuješ, putuješ i onda shvatiš da nisi ni do pola Rusije stigao. Mi od Beograda do zapadnog dela Evrope stignemo za pet - pet i po sati, a ovamo si na pola zemlje. Kad smo putovali, pa ušao da vidim na mapi gde smo, ma to je baš ludo“.

Kakav je kvalitet VTB lige, uprkos promenama koje su se dogodile?

“Ne bih da omalovažavam ostale timove, ali mislim da smo se Uniks, Zenit i mi najviše istakli zasad. Lokomotiva je dovela nedavno pojačanja, pa će i oni verovatno ući u taj krug, ali tako je bilo i godinama unazad. Što se tiče ostalih, nisu na našem nivou. Ima dobrih ekipa, nezgodnih gostovanja. Ali, mi smo najviše pokazali, bez poraza smo i dalje. Verujem da će da bude teška borba do kraja sezone“.

Trener u CSKA ti je Emil Rajković, kakva su ti dosadašnja iskustva sa njim?

“U njegovom stručnom štabu od trenera su još jedan Makedonac (Sašo Todorovski) i naš čovek iz Beograda, Marko (Veličković). Nemamo jezičku barijeru, što je super, ali njegov odnos prema ekipe je izuzetan. Nikada nisam imao tako nekog“, nema dilemu visoko krilo Srbije i Armejaca:

“Napravio je sjajnu atmosferu i ekipu. Pričali smo baš nedavno, pre mesec dana možda. I kaže mi kako mu dobro izgledam na terenu, pita me da li sam zadovoljan. Kažem mu da je sve okej, da je super atmosfera, da se lično dobro osećam. I on mi kaže da je prvo gledao na to da napravi ekipu u kojoj će biti dobra atmosfera. Ako je stvarno to gađao tako i pogodio - svaka mu čast. Ne mogu da kažem ništa drugo, osim da je sve izuzetno, stvarno. Od druženja, pa do terena, gde zaista radimo jedni za druge, kao prava ekipa“.

Oseti se iz tvojih reči da si prezadovoljan...

“Ma, stvarno je top. Kada bi išao sada od igrača, do igrača i pitao ih za Emila, svako bi rekao sve pozitivno i verovatno bi ti rekao da bi voleo da igra za njega“.

Ako izuzmemo početak za koji si i sam rekao da ti je bio težak, u poslednje vreme igraš vrhunsku košarku. Očigledno si našao svoje mesto u ekipi, pravu ulogu?

“Kod Emila je jako lepo i dobro igrati. Kada bi me neko sada pitao da li da dođe i igra za njega, rekao bih mu da uopšte ne razmišlja. Stvarno mi je lepo, osećam se dobro, kao i cela ekipa, što je mnogo važnije nego da se to odnosi samo na mene. Rezultati koje beležimo su plod takvog odnosa u svlačionici. Nisam samo ja, svi igramo dobro. Svi znamo šta nam je uloga, uhvatio sam kontinuitet poslednjih nekoliko utakmica. Jeste bilo malo teže na početku, ali nisam neko ko je igrao deset godina u inostranstvu, pa mu je ovo sada još jedan klub u karijeri... Sada sam već uhvatio kontinutet i sve je super“.

ZVEZDA ZASLUŽUJE DA IGRA U ČETVRTFINALU

Dejan Davidovac (©Star Sport)

Da li pratiš Crvenu zvezdu?

“Skoro da sam preskakao svoje utakmice, da bih pratio Zvezdu“, smeje se Davidovac.

Znači, stižeš da pogledaš svaku utakmicu?

“Gotovo sve sam pogledao. Eto, propustio sam prvo poluvreme protiv Žalgirisa, nastavak jesam. Ne znam da li sam preskočio možda samo jednu utakmicu. Eto, izgubili su od Žalgirisa, spletom nesrećnih okolnosti“.

Kako ti se čini Zvezdina ekipa ove godine?

“Super, zaista izgledaju dobro, moćno. Imali su problema sa povredama, još ide ta priča oko Kampaca, a kada se svi budu okupili izgledaće još bolje. Ne kažem to tek tako ili zato što su uložili novac, pa to sad treba da pravdaju... Ne, ne, ne. Baš kažem iz sportskog ugla, jer ih gledam stalno i baš ih je trener Ivanović dobro sastavio. Komentarišem ovde sa saigračima, jer svi praktično gledamo Evroligu, pogotovo Zvezdu“.

Pet godina si bio na Malom Kalemegdanu, prošao sa klubom razne situacije i bio jedan od sinonima titula koje ste osvajali. Da li ti je sada malo čudno, kada sa strane gledaš svoje nekadašnje saigrače?

“Nije mi bilo lako kada sam odlazio iz Zvezde. Navikao sam se na Zvezdu, bila je tu stara garda igrača koji su i dalje tu. Nije bila laka odluka da odem iz Crvene zvezde. Jeste mi bilo čudno da gledam sa strane, da mene nema tu. Bilo mi je mnogo lepo u Zvezdi, pet godina, ne bih ni ostao toliko da mi nije bilo tako. Na početku mi jeste bilo čudno, ali sada sam se navikao. Imam svoje obaveze ovde, sada je to druga priča. Naravno, gledam svaku utakmicu, ABA ligu takođe kad god uhvatim vreme. Kad ih već ne vidim uživo, bar da ih gledam na parketu“.

U kontaktu si sa svima?

“To ne mora ni da se ističe posebno. Čujem se sa Dobrićem, Lazarevićem, Kuzmićem, Ivanovićem, Lazićem... Sa svima, da ne bude da sam nekog izostavio. Zadovoljni su svi, to je najvažnije“.

Evroliga je nikad neizvesnija, Zvezda je u konkurenciji za četvrtfinale, gužva je i za sam vrh tabele...

“Gledam Evroligu redovno, stižem s obzirom da ne igramo često. Jako konkurentna liga ove godine. Dosta ekipa je na granici zone četvrtfinala, baš mi je zanimljivo sve ovo što gledam. Naravno, voleo bih da Zvezda ode u nokaut rundu, ima dobre šanse da se to desi. Ne bih sada svojom izjavom ni da im stvaram pritisak, jer znam kako je bilo godinama. Svojim dosadašnjim igrama Crvena zvezda zaslužuje da bude deo osam najboljih“.

CSKA mnogo nedostaje Evroligi, to svi kažu...

“Svi bi u klubu hteli da se vratimo u Evroligi, nikom ne bi palo na pamet da izađe iz takmičenja“,jasan je Davidovac i produžava misao:

“Svi u klubu rade na tome da se CSKA vrati što pre u Evroligu. Naravno, ne znam sada kakva je situacija i dokle je došlo, s obzirom na situaciju koja traje. Niko ne zna kada će sve to da se završi. CSKA svakako je jedan od deoničara Evrolige, klubu je cilju da se što pre vrati. Nadamo se da će se klub vratiti uskoro“.

MILUTINOV I JA ŽELIMO DA IGRAMO U FEBRUARU

Dejan Davidovac i Nikola Milutinov (©Star Sport)

Približavaju se poslednje dve utakmice kvalifikacija za Mundobasket i ponovo se postavlja pitanje - hoće li Dejan Davidovac i Nikola Milutinov moći da pomognu Srbiji protiv Grčke i Velike Britanije? Selektor Svetislav Pešić i direktor Dragan Tarlać su baš za Mozzart Sport rekli da su šanse dobre...

“Bio je direktor Tarlać kod nas u Moskvi pre mesec dana. Kao što su oni i rekli, mislim da su šanse dobre. Pričali smo o tome kada je Tarlać bio ovde, mi smo odmah rekli da hoćemo da dođemo“.

INTERVJU - Pešić i Tarlać: Imamo bazu koja će doneti rezultat; Sa večitima da nađemo pravo rešenje za februar

Bilo je mnogo spekulacija oko svega što se dešavalo u novembru, ali iz Saveza su razjasnili da ste vi i tada hteli da pomognete, da je i CSKA želeo da vas pusti...

“Jeste, hteli smo. I čak je sve bilo dogovoreno, ali su se desile neke povrede i ostali smo sa samo trojicom visokih, nas dvojica i još jedan. Nije moglo ni zbog utakmica, pa smo odustali od toga. Srećom, pobedili smo oba meča i napravili veliki korak ka Mundobasketu. Mislim da je CSKA i sada spreman da nas pusti, pod uslovom da ne bude nekih nepredviđenih dešavanja, naravno“.