Dan kada Partizan Mozzart Bet piše istoriju: Od sećanja na Gent, Istanbul, Barselonu i Pariz stiže se do Kaunasa
Vreme čitanja: 6min | sre. 10.05.23. | 09:25
Crno-beli večeras imaju priliku da savladaju Real Madrid (21.00) u majstorici plej-of serije i peti put u istoriji kluba odu na završni turnir Evrolige
(Od specijalnog izveštača iz Madrida)
Došao je taj dan za Partizan Mozzart Bet, istorijski, dan kada može da se obezbedi peti završni turnir Evrolige za klub iz Humske. Sve je počelo pre 35 godina sa Duškom Vujoševićem, nastavljeno je sa Željkom Obradovićem koji danas sa klupe predvodi crno-bele u Madridu u meču koji je bez bilo kakve dileme najznačajniji u prethodnoj deceniji. Partizan je u glavni grad Španije došao sa samo jednim ciljem - da kao gost pobedi kralja i obezbedi kartu za Kaunas gde se ove sezone igra završni turnir. A pogled u prošlost može da donese poneke odgovore na ono što večeras od 21 čas čeka Kevina Pantera i ostale košarkaše u crno-belom dresu koji su već dva puta slavili u Madridu, ali je Real istom merom uzvratio u Beogradu i zato konačna odluka pada večeras.
Izabrane vesti
Simbolično, prvi put kada je evropsko klupsko košarkaško takmičenje odlučilo da se o šampionu odlučuje na Fajnal foru Partizan je bio učesnik. Bilo je to sada već davne 1988. godine u belgijskom Gentu kada je mladi i abmbiciozni trener Duško Vujošević napravio istinsko čudo sa mladićima koji su tek kasnije dotakli zvezde.
Klinci u crno-belom, predvođeni Vladom Divcem, Žarkom Paspaljem, Predragom Danilovićem, Aleksandrom Đorđevićem, pa i iskusnijim Goranom Grbovićem, na iznenađenje svih u Evropi uspeli su da se plasiraju među najbolje četiri ekipe. Tada nije bilo plej-of formata već su kroz grupnu fazu pobeđivani timovi kao što su Aris, Milano, Makabi, Barselona...
"Sada kada se pogledaju imena koja smo imali u tom timu, svi su izrasli u istinske asove evropske i svetske košarke, ali su tada bili deca", priseća se Goran Grbović, jedan od najznačajnijih igrača te ekipe.
Današnji direktor Štark Arene je ispratio sve mečeve crno-belih ove sezone.
"Nemam ja tu šta da analiziram. Željko je pokazao šta ume, verujem u prolaz u Kaunas. Žao mi je što sve nije bilo gotovo u Beogradu posle dve sjajne utakmice u Madridu, ali sada je ponovo momenat da se pokaže pobednički karakter. Eto, sada kada se prisećam te 1988, imali smo i mi taj karakter. Šteta što nas je Makabi pobedio u polufinalu, mogli smo i do titule. Posle više od tri decenije i dalje razmišljam šta bi bilo kad bi bilo, neka zato večeras ekipa pobedi kako ne bi razmišljala."
U borbi za treće mesto Partizan je nadmoćno savladao Aris i tako osvojio sjajnu bronzu te godine.
Ono što nije uspeo tada, uspeo je pet godina kasnije u legendarnoj sezoni 1991/1992. Ponovo je trener bio mlad, početnik, samo se sada zvao Željko Obradović, a ono što je urađeno u Istanbulu je već svima dobro poznato.
Na kraju se čitava sezona svela na jedan jedini šut - pobedonosnu trojku Aleksandra Đorđevića protiv Huventuda. Ipak da bi se došlo do Fajnal fora, a onda i te titule, Partizan je morao preko majstorice u četvrtfinalu, baš kao danas.
Za razliku od 2023, kada je Partizan Mozzart Bet u Madridu, tadašnji tim Željka Obradovića je bio u Bolonji, igrao je protiv moćnog Knora.
Heroj iz senke bio je Mlađan Šilobad, koji je i danas uz tim trenera Obradovića, samo sada kao funkcioner kluba iz Humske.
"Dosta lagano smo dobili prvu utakmicu u Pioniru, a onda smo u drugoj utakmici imali sve u svojim rukama, ali je Zdovc dao trojku i uspeo da nas preokrene i prelomi. Došli smo do majstorice, svi su misli da ćemo da izgubimo, mi smo verovali i pokazali smo to na terenu. Kontrolisali smo sve. Sećam se i publike u Bolonji, oni su bili favoriti za osvajanje titule, a mi kao četvrti u grupi smo im izbrisali te snove, teško su to podneli. Letele su kovanice ka nama, razni predmeti, ali to nije bilo ništa bitno i strano, lako smo pobedili. Neka se istorija ponovi", priča za naš portal Šilobad.
Dolazimo do pomalo zaboravljene sezone i velikog uspeha 1998. godine. Samo šest godina posle osvajanja Evrope, Partizan se ponovo našao na Fajnal foru. Tada u Barseloni. Tim koji je sastavio Miroslav Muta Nikolić, a kasnije preuzeo Milovan Kime Bogojević je sa mnogim neafirmisanim igračima otišao do završnog turnira.
Vođe su bili Dejan Tomašević, Predrag Drobnjak i Haris Brkić, ali su tu bili Aleksandar Čubrilo, Vladimir Đokić, Dejan Koturović, mladi Ratko Varda i Milan Dozet... svi oni su uspeli da urade nešto specijalno u sezoni u kojoj se najviše pamte pobede protiv Olimpijakosa u osmini finala, a potom protiv CSKA u četvrtfinalu. Zanimljivo da i tada je bila potrebna majstorica kao i danas, a tadašnji crno-beli tim je lako savladao Moskovljane u Beogradu i otišao u Barselonu gde je bio zaustavljen u polufinalu. Bolja je bila Kinder Bolonja.
Dolazimo do poslednjeg, zasad, plasmana Partizana na završni turnir. Mnogima je još uvek sveža u sećanju luda sezona crno-belih iz 2010. godine. Pamti se mnogo toga, od trojke Dušana Kecmana u Zagrebu, pa do njegove majstorije u plej-of seriji protiv Makabija, posebno na prvom meču u Tel Avivu. Tada su se poklopile sve kockice u timu Duška Vujoševića koji je jedva došao do plej-ofa te sezone, a onda šokirao ponos Izreala.
"Prvo što se setim od tih utakmica je igra Dušana Kecmana. Kakav je to majstor bio, sada bih pogledao ponovo tu prvu utakmicu kada im je dao 29 poena. Svega se i dalje sećam. Čovek nije mogao da promaši koš. Svi su mislili da ćemo da izgubimo obe utakmice u Tel Avivu. Međutim, mi smo odmah napravili brejk i posle toga smo znali da ne mogu da nas pobede i tako je bilo", priseća se za Mozzart Sport Lorens Roberts, jedan od najbitnijih igrača te sezone za Partizan uz Boa Mekejleba, Aleksa Marića i Aleksandra Rašića.
Iz Arene je bukirana tada karta za Pariz, ali ponovo je crno-beli tim zaustavljen u polufinalu. Slavio je Olimpijakos u dramatičnom finišu.
"Ahhh... Taj šut Miloša Teodosića, sve se svelo na taj šut. Da nije promašio ceo obruč, mi bismo pobedili. Ovako nismo zatvorili Džoša Čildresa i izgubili smo. Pratio sam malo rezultate Evrolige ove sezone, jer ne stižem da gledam. Vidim da Partizan igra sjajno i želim im svu sreću protiv Reala, uz njih sam", dodaje Roberts.
Punih 13 godina je prošlo od tada i sada je ponovo Partizan pred vratima fajnal-fora. Zadatak je možda najteži do sada. Pobediti majstoricu kao gost, što nikome svih prethodnih sezona nije po šlo za rukom, ali ovaj Partizan je pokazao da sve može da uradi pa i da rutinski pobedi u Madridu.
Sada sve pada u vodu, i lude partije Valtera Tavaresa u Beogradu, i povreda Gabrijela Deka, i suspenzije Kevina Pantera i Matijasa Lesora zbog tuče na kraju druge utakmice, sada sve staje u 40 minuta košarke, a ko bude bolji ide da se bori za titulu. Tokom istorije, klub iz Humske je pokazivao šampionski gen i karakter, često baš sa Željkom Obradovićem kao kormilarem, sada je na igračima na ispišu novu stranicu istorije koja je započeta još 1988. godine.