Anđušić: Kokoškov mi dao šansu da pokažem reprezentativni kvalitet... Spreman sam za povratak u Evroligu

Povratak Danila Anđušića na reprezentativnu scenu prvi put nakon Evrobasketa 2013. u Sloveniji, kada je pod komandom Dušana Ivkovića izborio sudbonosno sedmo mesto i direktan plasman na Mundobasket, doneo je Srbiji šuterski kvalitet koji je definitivno nedostajao na početku razigravanja za sledeće kontinentalno prvenstvo.

Tokom FIBA “balona“ u finskom Espou pokazalo se da selektor Igor Kokoškov nije pogrešio što je prvom igraču Burga ukazao poverenje. Među onima koji su deo tima bili bar na dva okupljanja zabeležio je najviše minuta na terenu (30,4 u proseku) i poena (20,3 po meču), uz 56,5 odsto šuta iz igre (3,2 pogotka na 5,8 ispaljenih lopti) i 59 odsto iz igre (5,8 pogodaka na 9,8 šuteva). Generalno gledano samo je supertalentovani Filip Petrušev upisao više vremena u igri (prosečno 34 minuta) i poena (24,5).

Upravo su Anđušić i Petrušev bili najzaslužniji za trijumf nad Gruzijom sa 22 poena (5/6 za tri, pet asistencija), a u četiri odigrane utakmice samo je protiv Finske bio ispod granice od 20 poena... I pored toga sebe ne stavlja u prvi plan, već ističe da mu je najvažnije to što je Srbija otišla na Evrobasket.

“Zadovoljan sam što smo završili kvalifikacije sa dve pobede. Odradili smo glavni posao, a to je da se plasiramo na Evrobasket. To nam je bilo svima u glavi kada smo polazili za Tbilisi. Na kraju smo čak završili kao prvi u grupi. Utakmica protiv Švajcarske nije imala rezultatski značaj u smislu plasmana na Evropsko prvenstvo, ali za nas jeste pošto smo doživeli onaj poraz od njih u Finskoj tokom novembra i prosto smo imali dodatnu motivaciju da se iskupimo i pokažemo da je ono bila samo slučajnost. Iskreno, poraz u prošlom ’balonu’ niko nije očekivao“, počeo je Anđušić razgovor za Mozzart Sport.

EVROLIGA: (1,35) Žalgiris (16,0) Crvena zvezda (3,50)

Zato ste Gruziju posle onih stegnutih deset minuta ipak rešili, tako je bar sa strane delovalo, rutinski...

“Utakmicu protiv Gruzije odradili smo odlično u oba smera i pokazali kvalitet, da zaista možemo da igramo dobru košarku. Protiv Švajcarske je bilo drugačije jer smo tada već bili emotivno i fizički ispražnjeni posle Gruzije. Dali smo sve od sebe da već u prvoj utakmici obezbedimo plasman, što se osetilo protiv Švajcarske“.

Protiv Švajcarske ste ponovo imali oscilacija u igri, šta je bio problem?

“Nismo nikako uspevali da uhvatimo ritam tokom dve-tri četvrtine, nismo mogli da se otvorimo kao protiv Gruzije. Ali uspeli smo na kraju da pobedimo. U četvrtoj deonici smo zaigrali kako znamo i to se odmah odrazilo na rezultat. Pričaju svi o tome kako Švajcarska nije košarkaška velesila, ali danas svi igraju košarku, pogotovo u ovakvom sistemu. Rivali poput Švajcarske utakmice protiv nas igraju maksimalno opušteno, jer znaju da nemaju šta da izgube. Uglavnom su svi jako motivisani da igraju dobro protiv Srbije, što se i vidi na terenu“.

Danilo Anđušić (©FIBA Basketball)

U skladu s onim što si rekao u poslednjoj rečenici, da li je kod vas postojao još veći pritisak zbog toga što se pred put u Tbilisi znalo da morate da izborite plasman na Evrobasket?

“Iskreno, samim tim što nosimo dres Srbije, koja je košarkaška nacija, imamo to breme da se od nas uvek očekuju najbolji rezultati. Mi sebi nismo stvarali dodatni pritisak, niti smo razmišljali o tome previše. Znali smo da nam je potrebna jedna pobeda da sve završimo, zbog toga smo i odigrali meč protiv Gruzije onako dobro. Agresivnost i energija su bili na mestu, posložili su se svi taktički detalji na kojima se insistiralo“, kaže Anđušić i dalje obrazlaže:

“Veliki uticaj na nas imao je stručni štab. Kada smo izgubili onu utakmicu od Švajcarske odigrali smo dobro sledeću protiv Finske. Tako je bilo i sada u Gruziji, pogotovo na ovoj prvoj utakmici. Stručni štab je sve vreme skidao pritisak sa nas, govorili su nam da se opustimo i igramo svoju igru. Radili su sve da atmosfera bude opuštena i da nam prilagode igru tako da pokažemo ono najbolje. Veliki je njihov uticaj na toj psihičkoj pripremi“.

Imali ste pomalo nesvakidašnju situaciju da vas u prvoj utakmici vodi Dejan Milojević, a zatim Igor Kokoškov, pa kako je vama izgledalo kompletno iskustvo?

“Dejan je sproveo u delo ideju koju je ceo stručni štab zamislio kada smo doputovali u Gruziju. Jako mi je drago zbog Dekija što je kao glavni trener u reprezentaciji na svom debiju odradio tako važan posao i odveo nas na Evrobasket. To je jako bitna stvar za svakog trenera koji se nalazi na početku. Na lep i pravi način je stigao do važne pobede i dobro se snašao u novoj ulozi, sve je prošlo kako treba. Ono što mi je posebno ostalo upečatljivo je to koliko su se Igor i on trudili da svima uliju samopouzdanje, kako bi iz svakog igrača izvukli maksimum. To se na kraju videlo i na terenu, gde je svaki igrač na neki način doprineo ovim rezultatima. Nije se preterano osetio izostanak selektora, i to je sve rezultat njihove temeljne pripreme. Zajednički je uspeh, ali svakako mi je drago što je Milojević počeo svoju priču ovakvom pobedom“.

Selektor Kokoškov je posle Švajcarske pričao o “srećnim ili nesrećnim okolnostima“ da je Srbija ove kvalifikacije odradila s velikim fondom igrača, odnosno da je svako okupljanje prošlo s uvođenjem novih igrača u sistem...

“Mi nijednog trenutka nismo hteli da tražimo alibi u pričama da su druge reprezentacije praktično godinama u istom sastavu, a da se mi na svakom okupljanju pojavimo s novim ljudima. Mislim da se niko nije toliko menjao kao mi u ovim kvalifikacijama, jedina smo reprezentacija koja je na svakom okupljanju imala po 70-80 odsto novih lica“.

Kokoškov: Spletom nesrećnih ili možda srećnih okolnosti, stalno smo morali da menjamo roster

Tada vi dolazite u situaciju da morate ponovo da se uigravate...

“Ljudi misle da je to lako, da samo dođeš, izađeš na parket i igraš. Zapravo nije tako. Bez treninga posebno. Kada imaš dva ili tri treninga ne možeš da očekuješ da će to sve da izgleda savršeno. Mi smo se svakog trenutka trudili da se što bolje uklopimo i pripremimo. Bez obzira što se mi većinski znamo odranije, ipak je potrebno vreme da se malo sve dovede do nekog nivoa. Igor je napravio pravu stvar što nijednog trenutka nije pričao o tome i tražio alibi u tim pričama. Mi smo se borili kako smo morali i zabeležili smo dobar rezultat“.

Danilo Anđušić (©FIBA Basketball)

Mnogo toga se promenilo u reprezentativnoj košarci otkako si ti poslednji put bio deo nacionalnog tima...

“Promenilo se pre svega to da smo (Miroslav) Raduljica i ja sada najiskusniji igrači u timu“, kroz osmeh će strelac Burga, pa nastavlja:

“Želeo sam da ostavim pravi utisak, pogotovo jer sam se vratio u reprezentaciju posle toliko godina. Igrački sam sazreo, nisam preterano razmišljao unapred o nekim stvarima, već sam se trudio da radim isključivo ono što se od mene traži, da pružam igre kakve znam najbolje što mogu. Drago mi je što me je Igor zvao da budem deo svega ovog, što je verovao u mene i dao mi mogućnost da se borim za rezultat u dresu nacionalnog tima ponovo. Igor mi je dao ulogu kroz koju sam mogao da pokažem na najbolji način sve što mogu i zato je utisak još i bolji“.

Sada se u javnosti vode diskusije oko toga ko ima kvalitet da bude kandidat za A tim kada dođe vreme olimpijskih kvalifikacija u junu i završnice Evropskog prvenstva naredne godine. Najviše se pominjete Filip Petrušev, Aleksa Avramović i ti...

“Malo je nezahvalna situacija, ali verujem da svaki igrač sa ponosom nosi dres Srbije, bez obzira na to koje je takmičenje u pitanju. Jasno je bilo unapred da će jedan tim da izgura kvalifikacije, a da će neko drugi ići po medalju. Naravno, imponuju mi priče da bih mogao da imam mesto i u A timu, ali sve je na selektoru i stručnom štabu. Radim svoj posao najbolje što znam i tako će uvek biti, videćemo za šta će to konkretno da bude dovoljno u budućnosti, što se reprezentacije tiče. Aleksa (Avramović) je deo tima nekoliko godina i već je domaći u ovom sistemu kvalifikacija, zasluženo je da se i njegovo ime spominje. Zbog Filipa (Petruševa) mi je jako drago jer je pokazao odmah šta sve možemo da dobijemo od njega u budućnosti. Verujem da s te strane možemo da budemo mirni“.

Petrušev oduševljen: Nisam očekivao da će biti ovako lako

Već u svom debiju Filip Petrušev probio je sve barijere i odigrao utakmicu za pamćenje sa 27 poena. O njemu se toliko priča ove sezone, a ti si imao mogućnost da sa njim radiš ovih nekoliko dana. Kako tebi, iz ugla košarkaša, izgleda uzbuđenje u javnosti zbog njegovih igara ove sezone?

“Apsolutno je opravdan hajp za njim. U narednom periodu postaće nosilac neke NBA ekipe, bez sumnje. Ima kvalitet za to. Mene je, iskreno, oduševio. Da, pratio sam utakmice, statistike i gledao kako igra, ali kada sve to praviš iz prvog reda mnogo drugačije izgleda. Sada sam video kakav talenat i znanje ima, a opet je jako mlad. Ne sumnjam u to da će postati vrhunski igrač i da će neka NBA ekipa u budućnosti zavisiti od njega. Po mom skromnom mišljenju, verujem da će na sledećem draftu biti među pet najboljih pikova. Što se tiče reprezentacije, dobijamo još jednog nosioca igre za budućnost“.

Od povratka u Partizan 2015. igrao si još za Anvil, Parmu, Uniks i Igokeu pre nego što si od septembra 2019. pronašao svoj dom u Burgu. S obzirom da u francuskom prvenstvu beležiš blizu 20 poena po utakmici, te da si među statistički najkorisnijim igračima Evrokupa – indeks korisnosti 17,43 kroz celo takmičenje - reklo bi se da si u Burgu pronašao svoj dom...

“Vidi se po mojim igrama da je odluka da ostanem još jednu sezonu najbolja za mene. Ovo je već druga sezona u kontinuitetu gde igram dobro u kontinuitetu i zaista se osećam dobro. Od trenutka kada sam došao osećao sam se dobro jer sam dobio glavnu ulogu u timu što dobro koristim. Stasao sam kao igrač, u najboljim sam godinama i osećam se odlično, uživam na terenu. Zbog toga sam ostao i ove sezone u Burgu, a posle dugo vremena sam dve sezone zaredom u jednom timu što mi takođe prija“.

Danilo Anđušić (©FIBA Basketball)

Da li će igre iz ove sezone biti najbolja odskočna daska za tebe da ponovo zakucaš na vrata Evrolige?

“To mi je velika želja i to će mi biti cilj posle ove sezone. Ove sezone Burg je igrao Evrokup i napravili smo odličan rezultat dosad. Ne mislim samo na Evrokup, već i na domaće prvenstvo gde igramo vrlo dobro, što su sve pozitivne stvari za nas. Posle svega voleo bih da ponovo zaigram u Evroligi naredne sezone, ako se stvore uslovi za tako nešto. Iskreno mislim da sam spreman za to“.

Nekoliko puta si kroz razgovor izgovorio kako si igrački sazreo i stasao, da se osećaš dobro u svojoj koži na terenu... Koji je momenat kada igrač dođe tvoju poziciju, da se nađe u svojoj zoni komfora, gde je parket mesto na kojem možeš da ostaviš svoj pečat uz maksimalan fokus isključivo na igru?

“To je individualna stvar. U mom slučaju imao sam situaciju da sam promenio dosta klubova kroz karijeru, ali to ne vidim kao lošu stvar. Donelo mi je iskustvo kojim raspolažem sada i baš zato kažem da mi je posle svih ovih godina gde sam skupljao iskustvo sada sve došlo na svoje mesto, leglo je na pravi način. Valjda i zbog uloge koju imam u Burgu, osetio sam da je to pravi momenat, koji treba da iskoristim i da uživam u igri. I ranije sam znao da imam to u sebi, da mogu da budem lider tima i vodim ekipu, samo je trebalo da se neke kockice poslože, da osetim pravi momenat i šansu koju ne smem da ispustim. To mi se desilo dolaskom u Burg, sa 28 godina. Nekom se to dogodi ranije, nekom kasnije, ali nikad nije kasno“.

Pogotovo u današnjoj košarci koja dosta zahteva od igrača da se posveti sebi...

“Da, pogotovo to. Pa, vidite sada da igrači sa 35-36 godina igraju najbolju košarku života ili igraju na vrhunskom nivou. Sada godine ne predstavljaju problem. Svaka osoba treba da oseti koji je pravi momenat da se upusti u nešto što je za njih idealno, samo je potrebno da se ta situacija prepozna“, završava Anđušić javljanje za naš portal.