Zvone Boban: Uefa ide ka engleskom stilu, ali ne smemo da amerikanizujemo fudbal! Treneri greše što veruju Ajpedu

Ne baš tipičan fudbaler. Načitan, širokih svatanja i prilično direktan zbog čega je bio najcenjeniji fudbalski komentator Italije. Sada je Zvonimir Boban zaposlen u Uefi, ali nije ni tipičan službenik, jer i dalje je vrlo direktan kada ima šta da kaže. A uvek ima šta da kaže. Pa se tako dotakao i mnogih zanimljivih tema u velikom intervjuu za Gazetu delo Sport.

Skakao je sa jedne na drugu, pa je teško celoj priči dati rep i glavu. Stoga, krenimo redom. Prvo o simuliranju igrača, koji već decenijama nerviraju navijače čestom dramatizacijom.

“Uefa i naš Roberto Roseti (prvi oficir za suđenje, prim.aut) su na liniji da fudbal treba da bude više fizički, u engleskom stilu. I ja kažem: Hvala Bogu! Nekad bi ti, ako bi pravio scenu posle faula, saigrač podviknuo: ‘Ustaj, dođavola’. Danas se mnogi bacaju čim osete da ih je neko dotakao. Prave dramu. To je nepošteno i dosta mi je toga. Moramo da više poštujemo sudije, protivnika, fudbalsku igru”, rekao je Boban.

Pa ipak, kada mu je skrenuta pažnja da je Barselonin trener Ćavi predložio da se meri efektivno vreme utakmice baš zato da foliranti ne bi trošili previše, Boban odmahuje rukom.

“Mnogo ga poštujem, ali greši. Kada pričamo o pravilima igre moramo da mislimo i o posledicama. Koliko bi onda trebalo da ostaneš na stadionu, četiri sata? Na 40 stepeni Celzijusa ili na minus pet? I šta ćemo sa TV pravima? U košarci zaustavljaju vreme, pa utakmica od 40 minuta traje skoro tri sata. Ali to je u zatvorenom, u dvorani. Za fudbal bi to bila katastrofa. Možda možemo neke stvari da popravimo, ali nemojmo da Amerikanizujemo fudbal. Igra je lepa, golova imamo više nego ikada, zašto onda da menjamo pravila? Koliko se sećam, Ćavi je predlagao i da igramo 10 na 10. Jedina gori predlog koji sam čuo je da izbacimo ofsajd”, bez dlake na jeziku će Hrvat.

NISAM ČUO KAPELA I LIPIJA DA KUKAJU KAO KLOP I GVARDIOLA

Nije samo Ćavi naleteo na Bobanovu oštricu. Imao je on šta da zameri i Pepu Gvardioli i Jirgenu Klopu, iako poverenje koje u njih dvojicu imaju Mančester Siti i Liverpul smatra kao primer dobre prakse i sistemskog razvoja kluba. Zašto onda kritike? Zbog toga što se prečesto žale na veliki broj utakmica. I krive – Uefu.

“Onda bi trebalo da u svojim klubovima guraju ideju da igraju sve više evropskih utakmica, jer odatle dolaze najveći profit za ogromne plata igrača i trenera. Uostalom, igrao sam i ja fudbal, kod Ariga Sakija je bilo 300 na sat. I nisam čuo Barezija ili Gulita da se žale, a i oni su igrali 60 utakmica godišnje. Nisam čuo da se žale ni Fabio Kapelo ni Marčelo Lipi, a oni su sve osvojili. Ne razumem zašto se žale Klop i Gvardiola kada imaju po 25 šampiona na raspolaganju. Njima nisu potrebni izgovori. Neka onda kritikuju svoje prvenstvo. Čeferin je u pravu, ako izbrišemo populizam, neko možda pati, ali to sigurno nisu igrači i treneri: mi smo svi privilegovani”.

Kad već govori o novijoj generaciji trenera…

“U fudbalskim školama greše kada veruju u fudbal sa Ajpeda. Trenerima savet: talenat mora da se oslobodi, ne da se zatvori”.

Protiv zatvaranja je i kada je u pitanju propali projekat Superlige zbog čega je kritikovao čak i svog prijatelja i nekadašnjeg direktora iz Milana Adrijana Galijanija, velikog zagovornika te ideje.

“To je bio apsurdan plan koji je umro posle dva dana. Nije se ni rodio. I tako će proći svaki fudbalski projekat kome zdrava konkurencija i sportske vrednosti nisu na prvom mestu. Fudbal pripada svima. Onima koji ga vole i prate. A Superliga je bio nespretan pokušaj da se fudbal ukrade od svih nas. Sramno je propao, a to je i zaslužio. Previše i pričamo o tome, jer Superliga nikada neće postojati”.

NE SEĆAM SE DA SU ITALIJANI KUKALI DOK SU BILI NAJJAČI

A Galijani?

“Volim ga, ali me je mnogo razočarao. Kao da je izdao sopstvenu fudbalsku istoriju, Milana čiji je bio veoma važan član. Kada je Serija A dominirala ne sećam se da su brinuli za druge. Čak ni kada je postalo očigledno da i drugi rastu. Da su u Italiji izgrađeni novi stadion siguram sam da bi Serija A mogla da se takmiči sa Premijer ligom, bila bi to istinska renesansa. Ali o tome je trebalo da se razmišlja pre 30 godina. Englezi i jesu i ovo je sada njihov ciklus”.

Pošto se već dotakao Milana, ne možemo da se ne osvrnemo ni titule Rosonera u prošloj sezoni.

“Otac i sin su mi bili na tribinama kada je osvojena titula, oni su ludi Rosoneri. Ja sam u mraku svoje sobe gledao šah na jutjubu. Nisam imao hrabrosti da gledam utakmicu”.

Ovu sezonu ipak s nestrpljenjem očekuje.

“Ovaj skudeto mi je bio slađi nego onaj osvojen 1999. u poslednjem kolu protiv Peruđe, ali pravi izazov je ponoviti se. Radoznao sam i kako će da izgleda rekonstrukcija Napolije posle odlazaka toliko važnih igrača… Juve je gladan, ima kvalitet, ali čak i ako Vlahović pravi razliku u Italiji imam mnogo sumnji. Inter je uvek među favorite, povratak Lukakua je veliki posao. Ni Roma nije prošla ništa gore sa Dibalom. Mislim da bi Murinjo trebalo da igra u formaciji 4-3-3 kako bi imao više ravnoteže u sredini terena i kontroli utakmice”.

MPABE NE TRČI, ON LETI! HALAND JE SILA PRIRODE

Što se tiče igrača, drži se Boban onih Milanovih, bar kada su u pitanju oni iz Serije A.

“Kada igraš za Milan svaka je utakmica dokazivanje… Očekujem da će ovo biti sezona Ismaela Benasera, izvanredan je i kao čovek i kao igrač, nepravedno je potcenjen”.

Najzvučnije Milanovo pojačanje Šarl De Ketelare?

“Klasa je, ima karakter, vidi sve. Imam neke sumnje kada je njegova brzina u pitanju, a ona je neophona da biste postali šampion”.

Za kraj, nazad na evropski nivo, Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi polako silaze sa scene, da li je vreme za novo rivalstvo Erlinga Halanda i Kilijana Mbapea?

“Apsurdno dobri igrači, neverovatno konkretni s obzirom na godine. Mbape je čudo, ima sve: klasu, šut, pregled igre, sjajnu tehniku i nekad se čini da više leti no što trči. Ove sezone i PSŽ i on će biti jači nego ikada. Haland je Viking, nema toliki kvalitet, a ima skoro iste rezultate. Sila prirode, rođeni golgeter. Uživaćemo u njihovim potezima još mnogo godina. Rafael Leao, ako bude radio dobro i poštovao svoj talenat, može da im se približi. Napredovao je mnogo, ali gol mora da postane njegov cilj, a ne posledica”.