Zvezdino zbogom Siniši: Hrastove obaraju, ali im koren ostaje i traje

 Sa samo 22 godine, ali već kao šampion Jugoslavije, Siniša Mihajlović je sa Crvenom zvezdom osvojio kontinentalni i svetski tron. Loknasti mladić razorne levice u crveno-belom dresu ispisao je neke od prvih stranica kasnije impresivne biografije, ali i postao neizostavni deo istorije kluba iz Ljutice Bogdana koji se danas, svečanom komemoracijom oprostio od legende Crvene zvezde i srpskog fudbala.

Pred brojnim prijateljima i saigračima Siniše Mihajlovića klupski čelnici poslali su poslednji pozdrav Siniši i prisetili se ljudskih i igračkih kvaliteta člana istorijske generacije crveno-belih. Medija centar stadiona Rajko Mitić bio je krcat ljudima iz sportskog i javnog života. Pored Zvezdinih legendi, saboraca iz šampionskih dana, u Ljutice Bogdana su stigli Gordan Petrić, Miloš Vazura, Ivica Kralj i Goran Pandurović, predstavnici večitog rivala.

Bilo je tu i navijača, kao i članova političkog vrha.

"Ovo je težak dan, jedan od najtužnijih i najtežih. Današnjom komemoracijom, opraštamo se od našeg druga, prijatelja, brata - Siniše Mihajlovića, jedne od najvećih ličnosti koje je Crvena zvezda imala u svojoj istoriji. Dragi Siniša, još na početku svoje karijere, učinio si svoju Zvezdu najvećom u Evropi i u svetu, a sebe upisao u besmrtnu listu legendi voljenog kluba. Pamtićemo te kao veselog dečaka koji je izrastao u dobrog čoveka velikog srca. Sto puta smo se uverili - najvećeg srca. Otišao si prerano, ali si toliko učinio za svog života da će generacije tvojih potomaka biti ponosne što su tvoji. I mi smo ponosni, beskrajno ponosni. Ponosni smo što smo te imali za prijatelja, ponosni smo što si bio deo Crvene zvezde. Ostaje mi samo da se poklonim i da kažem jedno veliko hvala. Hvala ti na svemu! Neka mu je večna slava", rekao je Zvezdan Terzić, generalni direktor kluba.

Drhtavim glasom, grčevito suzdržavajući se da ne pusti suzu, poslednju poruku Mihajloviću poslao je i Dragan Džajić, počasni predsednik crveno-belih, koji je na čelu kluba predvodio čuveni šampionski tim.

"Kada sam pre tri godine pročitao vest o tome da je teško bolestan, pomislih da možda i nije najtačnije, te da će vreme pokazati nešto drugo. Kako je vreme odmicalo, video sam da se radi o teškoj bolesti, a mi u klubu smo se redovno raspitivali o njegovom zdravlju, preko prijatelja. I onda me je u jednom trentku ohrabrila njegova izjava. Poznajem ga dobro i kada je izjavio: "Ova bolest ne zna s kim je ušla u koštac", je sve rekao, jer je i on bio baš takav - borac. On je duboko verovao u to da će savladati bolest, ali je vreme pokazalo da nije mogao da se izbori", rekao je Džajić i prisetio se dana kada je upoznao Mihajlovića: "Kada sam razmišljao o Siniši, evo tu su Ljupko, Dika, Binić i ostali saigrači koji su igrali s njim, bili smo na Igmanu na pripremama, a on je igrao za Vojvodinu. Bio je slobodan udarac na 40 metara od gola, a on je zauzeo stav kao da će da šutne. Nisam verovao da će da šutira odatle, iako mi je Ljupko, s kojim sam sedeo na klupi, rekao da hoće. Toliko je dobro šutirao da je naš golman jedva odbranio. Kada je bila prva utakmica u prvenstvu te sezone između Zvezde i Vojvodine, a Siniša nije mogao da igra zbog kartona, zvali smo ga u kancelariju da pričamo. Pitao sam ga da li bi želeo da igra za Zvezdu, a kada mi je kao iz topa potvrdno odgovorio, znao sam da je to to. Za kratko vreme koje je proveo u Zvezdi, bio je na poziciji da je njegov doprinos najvećim uspesima bio ogroman. Siniša je bio prznica sa velikim srcem. Bio je borac, nije voleo da gubi ni na treningu. Često sam trenerima govorio, nemoj da Siniša dolazi u sukob sa saigračima. Ne voli da gubi ni na treningu, a kamoli na utakmicama. Mnogo mi je žao što mu se ovo desilo sa 53 godine. Iza sebe je ostavio porodicu i prijatelje, kao i veliko ime u Italiji, a Zvezda će ga večno pamtiti. Neka mu je večna slava i hvala".

Ne skrivajući setu, o čuvenom defanzivcu govorio je i predsednik Crvene zvezde Svetozar Mijailović.

"Teško se nalaze reči kojima bi se oprostili od Siniše, sve su nedovoljne, blede da bi iskazalo ono što je bio. Brojne izjave, naslovne strane novina, televizijski dnevnici, emisije, ne samo u našoj zemlji i Italiji gde je ostvario svoju karijeru, već širom Evrope i sveta, posvećene su njemu. To zaslužuje samo poseban sportista, poseban i poštovan čovek koji je voleo i koga su voleli. Svi su saglasni, izgubili smo velikog sportistu i čoveka. To je naš Siniša. Došao je u Zvezdu u ekipu koja se spremala za evropski pohod, najmlađi u njoj sa 23 godine osvojio je dva najvažnija pehara u klupskom fudbalu, evropski i svetski. Svojom igrom, golovima i energijom dao je doprinos timu koji je ispisao zlatne stranice u istoriji Zvezde. To je obeležilo početak njegove uspešne fudbalske karijere u našem klubu i drugim velikim klubovima u Italiji. Postao je junak sportskih terena, veliki borac na fudbalskom terenu, borac u trenerskom poslu i borac u životu. Sve je postigao radom, a postigao je mnogo. Bio je divan otac, suprug, veliki drug i prijatelj. Dragi Siniša, prerano te je bolest otrgla od nas, ponosni smo i zahvalni što smo te imali u Zvezdi, što si nam darivao darivao zadovoljstvo i radost, što si se uvrstio u galeriju zvezdaša koji su zvezdu podigli u ove visine. Definitivno, Siniša Mihajlović je bio hrast koji je ispružio sve svoje žile u tokove Zvezdinog života i trajanja. Hrastove obaraju, ali im koreni ostaju i traju. Ostaje i trajaće ime Siniše Mihajlovića dok je Zvezde i zvedaša. Neka ti je večna slava i hvala. Počivaj u miru", rekao je Mijailović na oprošraju od Mihajlovića.