Zvezdine legende o Vladici: Uzor, poštenjačina, šampion i učitelj

Tužna vest o smrti Vladice Popovića, velikog igrača i trenera Crvene zvezde pogodila je i njegove prijatelje, saigrače i kolege.

Vladimir Petrović Pižon je bio prvi pomoćnik Vladici Popoviću kada je Crvena zvezda osvojila titulu prvaka sveta u Tokiju 1991. godine, a četvrta Zvezdina zvezda ne krije da ga je Vladica mnogo puta savetovao na njegovom trenerskom početku

„Vladica je bio čovek koji je sve voleo i kojeg su svi voleli. Ja sam mu bio pomoćnik kada smo osvojili titulu prvaka sveta u Tokiju. Tada sam bio mlad trener, a on mi je pružao podršku i davao inicijativu. Kada sam kasnije i sam postao glavni trener, Popović mi je davao savete, a često sam se konsultovao. Takođe, dugo godina je bio predsednik sekcije veterana i mislim da zvezdini veterani još dugo neće imati takvog čoveka na čelu sekcije kao što je bio Vladica Popović“,  istakao je Pižon.

„Lovac na talente“ Tomislav Milićević prisetio se kako je izgledao njegov igrački početak, kao i da mu je Vladica bio fudbalski, ali i životni uzor

„Iz Kruševca sam u Zvezdu došao kada sam imao 18 godina. On mi je bio uzor, jedan pošten čovek, sjajan igrač, veliki kapiten Crvene zvezde i takvi se retko viđaju na našem fudbalskom tržištu. O njemu možemo govoriti kao o dobrom igraču i treneru, ali i kao o sjajnom roditelju i dedi. On je kao sportista i ličnost uvažavan i uzor svima i od njega sam mnogo naučio. Sve što sam kasnije u životu radio bilo je po njegovim „tezama“, naglasio je Milićević.

Nekadašnji saigrač Vladice Popovića u crveno-belom dresu Dušan Maravić nije krio da su Popovića svi obožavali, ali da je bio pravi profesionalac.

„Došao sam u Crvenu zvezdu 1958. godine, posle završenog svetskog prvenstva u Švedskoj, u kome je Jugoslavija učestvovala. Među Zvezdinim igračima je bio i Vladica. Prvi put sam ga video na šljakastom terenu Marakane, zajedno sa legendama poput Beara i Tomića. Od tog trenutka smo postali veliki prijatelji. On je preteča pravog profesionalnog fudbalera, svi u klubu su ga obožavali. U Omladinskoj školi se, sa trenerom Miloradom Pavićem, izborio za svoje mesto, posle Predraga Đajića, kog je nasledio na toj poziciji i uspeo je da napravi grandioznu karijeru. Osvojio je srebrnu medalju sa tom generacijom igrača i ostaće mi u sećanju kao pravi profesionalac, veoma pametan čovek, brižan otac i suprug. Sigurno je da ga sportsko društvo, a naročito fudbalski klub Crvena zvezda neće zaboraviti“, dodao je Maravić.