Zvezdina potraga za novim Liberecom ili hronologija premijera velikih evropskih sezona

Legendarni Bata Živojinović bi u kultnom ostvarenju „Balkan Ekspres“ samo rekao: „Ljudi, ne gori nam pod nogama, ali počelo je da tinja, da gorucka“. Remi protiv Vojvodine ništa značajno nije oduzeo Crvenoj zvezdi, ali je aktuelnu generaciju ovenačnu duplom krunom i brojnim domaćim rekordima, približio granici jako opasnog življenja. Tako svojstvenog za Crvenu zvezdu.

Srpski šampion danas u dalekom Almatiju (16 časova) protiv Kairata igra jedan od najvažnijih mečeva ovog leta, traži prolaz u treće kolo kvalifikacija za Ligu šampiona i svojevrsno psihološko „otčepljenje“. Zvezda je dominirala protiv Vojvodine, povremeno delovala sporo i neinventivno, ali je stvarala šanse i promašivala. Dovoljno da se pod mali upitnik stav na sve što je u Ljutice Bogdana urađeno u prethodna dva meseca, počev od klupskih kancelarija do terena gde je glavnokonadujući Dejan Stanković.

I to je Crvena zvezda, pa će Zvezdin šef stručnog štaba, dok bude izvodio tim na megdan prvaku Kazahstana, razmišljati o jednoj utakmici koja bi imala dejstvo bronhija i donela olakšanje svima u Ljutice Bogdana. A njemu pružila mogućnost da se u zavetrini, zaštićen od kritika, bavi narednim koracima, pa čak i potencijalnim dvomečom protiv Šerifa.

(3,20) Kairat (3,00) Crvena zvezda (2,30)

Nije prvi put ovaj tim Crvene zvezde u ovakvoj situaciji. Ljuljalo se dobro u Ljutice Bogdana pre nešto manje od 11 meseci. Remiji protiv Partizana i Javora, te poraz protiv Hofenhajama, doveli su crveno-bele na raskrsnicu velikih ambicija. Kame kritičara bile su već naoštrene, s obzirom da je Crvena zvezda pre toga imala podbačaj na Kipru, neubedljive partije protiv Tirane i Ararata. A onda se desio Liberec. Možda i ključna utakmica u celoj prvoj sezoni Dejana Stankovića na klupi matičnog kluba. Tih neponovljivih 5:1, uz još bar pet stopostotnih šansi, rasteretilo je crveno-bele, uticalo da im samopouzdanje naraste do gornjih granica. Zvezda je posle Libereca počela da povremeno melje, povremeno dobija na iskustvo, a povremeno igra iznad granice mogućnosti kao protiv Milana.

Jasno je da bi i pola takve partije u Kazahstanu, protiv nekadašnjeg krvnika iz 2015 godine, blago nezadovoljstvo navijača pretvorilo u opštu euforiju. Samo što postoji jedna začkoljica. Šta god crveno-beli uradili u 4.600 kilometara dalekom Almatiju, crta ne sme da se podvlači. Govore i to dešavanja iz bliže prošlosti, kada je Zvezda podizala lestvice sopstvenih ostvarenja.

Leta 2018. godine, kada je dosanjan san o Ligi šampiona, Crvena zvezda je na premijeri gostovala letonskom Spartaksu. I potrošila 90 minuta na jalovu inicijativu, bez mnogo prilika za gol. Na kraju je mogla da bude kažnjena (0:0). I u Beogradu je bilo povuci potegni, ali su pazl kockice jednog pravog takmičarskog tima Vladana Milojevića tek bile složene.

Samo 12 meseci kasnije viđena je identična priča. Ovog puta u Marijanpoleu, uz ozbiljne probleme u defanzivi. Crvena zvezda je bila povremeno haotična, i u napadu nestabilna, ali je ne mareći za utisak prošla dalje (0:0, 2:1). Tada je Vladan Milojević počeo sa pokaznim vežbama da se kvalifikacije za evropska takmičenja ne igraju, već – prolaze.

Nije bilo slavno ni na početku prošlog, vrlo atipičnog leta izazvanog COVID uslovima. Zvezda se mučila sa amaterima iz Evrope prvih pola sata (5:0), da bi zatim pružila groznu partiju na gostovanju u Tirani kada je sve pucalo u ušima Dejana Stankovića od pritiska. Ali Crvena zvezda je prošla.

ZVEZDA – TIM ZA KAIRAT: Ben u špicu, trojica štopera u poslednjoj liniji

Kairat je najjači rival sa kojim se Crvena zvezda susreće u novoj eri na početku svog puta na Starom kontinentu. To je loš deo priče. Dobar je da eliminacijom najboljih timova Kazahstana i vrlo verovatno Moldavije može da obezbedi Ligu Evrope, čist profit od 8.000.000 evra, i da uz sve to Liga šampiona ponovo bude nadohvat ruke. Otuda je Dejan Stanković na dalek put u Almati krenuo sa ustima punim pragmatizma. Ili da pojednostavimo – italijanskog cinizima. Između redova Zvezdin šef stručnog štaba je napomenuo da ga danas protiv Kairata neće interesovati umetnički utisak. Niti hvalospevi na prikazanoj igri. Rezultat će biti pod jedan, dva i tri…

„Ništa neće biti dobijeno i izgubljeno posle 90 minuta. Treba biti hrabar, inteligentan i organzovan. Ako nađemo ravnotežu između svega toga, bićemo blizu prolaza u narednu rundu. Kairat ima prednost, jer su u takmičarskom ritmu. Videlo se to protiv Makabija, koji je za mene talentovanija i bolja ekipa. Kazahstanci su to uspeli da nadomeste na trkačkom planu. Bili su fizički dominantni, sa nekoliko sjajnih skakača“, poručio je Dejan Stanković.

Loša stvar za Crvenu zvezdu je što dvomeč sa Kairatom budi horor sećanja na 2015. godinu, kada srpski gigant nije bio na nivou Lige šampiona Azije. Vremena su se promenila, Zvezda je napredovala, ali je Kairat ostao konstantan. Nezgodan, ali nedovoljno ubedljiv da bi bar jednom igrao u Ligi Evrope.

Dobra stvar za Crvenu zvezdu je što kazahstanski šampion, iako ima klasu u Vagner Lavu i Gvinejcu Kanteu, nije preterano brza ekipa. I što će teško dolaziti do kontri kao u mečevima protiv Makabija iz Haife. Kairat se tada predstavio kao organizovan tim koji je u niskom bloku savršeno pecao greške rivala, i potom ga kažnjavao… Sve to ukazuje da će crveno-beli igrati sa nešto manje rizika, svesno preskačući sredinu terena i tehničku superiornost Kataija i Ivanića.

Zvezda će pokušati da igra direktno, bez obzira na formaciju i konačnu odluku Dejana Stankovića o tome da li će da igra sa trojicom ili četvoricom pozadi.

Uostalom u Beogradu će se sve rešavati. Mada bi za Crvenu zvezdu bilo idealno da pobedi i pronađe novi Liberec. Posle toga bi sve bilo lakše.