Zvezdina evropska rivalstva

Crvena zvezda je protiv Slovana iz Libereca odigrala svoju 392. međunarodnu utakmicu. Od toga, najviše ih je bilo u dva najznačajnija takmičenja - 147 u Kupu UEFA/Ligi Evrope, odnosno 143 u Kupu/Ligi šampiona. Pored toga, crveno-beli su 39 duela odigrali u Mitropa/Dunavskom kupu, 34 u Kupu pobednika kupova, 21 u Kupu sajamskih gradova, te 6 u Intertoto kupu. Po jedna utakmica zabeležena je u Superkupu Evrope i Interkontinentalnom kupu.

Ogroman broj mečeva, ogroman broj protivnika, a među njima i neki sa kojima se Zvezda susretala više puta, u različitim vremenima i različitim takmičenjima. Izuzev strastvenih poznavalaca istorije kluba, dobar deo navijača nije upoznat sa pojedinim protivnicima crveno-belih na evropskoj sceni, posebno kada su u pitanju prve decenije postojanja kluba, odnosno utakmice koje ispred sebe nemaju prefiks antologijskih. Izuzetni rezultati do 1992. godine (evropska i svetska titula, četiri polufinala i devet četvrtfinala KEŠ-a, finale Kupa UEFA, finale Superkupa Evrope, po jedno polufinale i četvrtfinale Kupa pobednika kupova, te dva osvojena Mitropa kupa) utkali su u Zvezdinu istoriju i ogroman broj utakmica sa velikanima evropskog fudbala i učinili da klub etablira svoje mesto u njihovom društvu. Sa nekima razvije i svojevrsni rivalitet. Protiv čak 35 evropskih klubova crveno-beli su odigrali više od jednog dvomeča.

U ovom slučaju tema će biti tri najveća Zvezdina rivalstva u Evropi

Barselona

Najveći broj evropskih utakmica crveno-beli su odigrali protiv jednog od najvećih evropskih klubova, španske Barselone, u periodu od 1962. do 1997. godine. Zanimljivo je da su čak četiri meča odigrana od aprila do decembra 1962. godine.

Kup sajamskih gradova 1961/62 (0:2, 1:4)

Prvi dvomeč između Barselone i Crvene zvezde odigran je u aprilu. Na stadionu JNA viđen je prilično čvrst duel, koji je rešen tek u poslednjih deset minuta. Na žalost zvezdaša, u korist Španaca, koji su pogocima u 81. i 87. minutu stekli veliku prednost pred revanš.

U revanšu u Španiji, Barselona je bolje otvorila utakmicu i preko legendarnog Šandora Kočiša došla do vođstva već u 8. minutu. Tračak nade Zvezdi dao je Dušan Maravić, koji je pogodio sa bele tačke u 27. minutu meča, ali je Zaldua nakon Beograda pogodio i u Barseloni i vratio svom timu prednost... U drugom delu, Gonzales iz penala, pa opet Zaldua, pogodili su mrežu Vukićevića i dotukli rivala, za konačnih 4:1. U finalu, od Barselone je bolja bila Valensija.

Kup sajamskih gradova 1962/63 (3:2, 0:1, 1:0)

Veliki uspeh fudbaleri Crvene zvezde ostvarili su već u narednoj, sezoni 1962/63, kada su u tromeču eliminisali španski klub. Prva od tri utakmice odigrana je u Beogradu, 2. decembra 1962. Zanimljivost vezana za ovaj duel jeste „gostovanje“ sjajnih fudbalera, kasnije legendi OFK Beograda i jugoslovenskog fudbala, Spasoja Samardžića i Josipa Skoblara u ekipi Zvezde, što tada nije bilo neuobičajeno. Upravo njih dvojica odigrali su veliku ulogu u prvoj utakmici. Ekipa legendarnog Ladislava Kubale povela je na stadionu JNA u 17. minutu, nakon slobodnog udarca. Dok je sudija Hejman nameštao živi zid, gosti su lukavo izveli prekid i preko Kubilje poveli. Napadala je Zvezda, branili su se gosti, a u 54. minutu usledio je potpuno neočekivani šok. Valjaverde je u munjevitoj kontri izašao pred golmana Stojanovića i savladao ga. Otpočela je tada potpuna ofanziva i preokret Zvezde, u režiji Samardžića, Skoblara i Bore Kostića. Prvo je Samardžić na asistenciju Skoblara predivnim lobom savladao Seldraba, da bi zatim Skoblar neodbranjivim volej udarcem izjednačio. Rade Ognjanović propustio je veliki broj prilika, ali jednu iz 76. minuta nije. Na asistenciju Kostića je zakucao loptu u mrežu, a u nadoknadi propustio šansu i da trijumf svog kluba učini ubedljivijim.

Druga utakmica bila je mnogo manje zanimljiva od prve. Zvezda je ovoga puta igrala bez Samardžića i Skoblara, ali pojačana novim „gostima“, tandemom legendarnih fudbalera Partizana, Vladicom Kovačevićem i Milanom Galićem (da, tada je i ovako nešto bilo moguće). Ipak, ni tako ofanzivno potentan sastav nije uspevao da probije bedem Barselone, mada je plan bio i da se rezervisanijom igrom sačuva prednost iz Beograda. Ipak, Urugvajac Kubilja ponovo je bio koban po odbranu crveno-belih. U samom finišu, u 86. minutu, pogodio je mrežu i produžio osminu finala. U to vreme, nije bilo prednosti gola u gostima, pa se išlo u treći meč.

Treći meč odigran je u francuskoj Nici i prilično je ličio na drugi, čemu je doprineo i natopljen teren, koji je fudbalere dva tima sprečavao da demonstriraju sve što znaju. Zvezda je ovoga puta igrala bez „gostiju“, pa nije bilo nikoga od četvorice iz prva dva meča, a sopstvenim snagama ekipa Miše Pavića uspela je da slomi otpor Barselone u 72. minutu. Najbolji strelac u istoriji kluba, Bora Kostić, iz jedanaesterca je rešio još jedan evropski meč svog kluba i doneo Zvezdi plasman u četvrtfinale takmičenja, ali treba istaći i da je meč obeležio golman Mirko Stojanović, koji je po mišljenju izveštača, uz Milana Čopa bio jedan od momaka koji su obeležili duel. U narednoj rundi prejaka za Zvezdu bila je Roma...

Kup pobednika kupova 1982/83 (2:4, 1:2)

Maradona se zagreva na Marakani

U jesen 1982. godine na Marakanu je stigao jedan od najvećih fudbalera u istoriji fudbala. Dijego Armando Maradona predvodio je Barselonu, koja je imala još jednu veliku zvezdu u svom timu – Bernda Šustera. Zvezdu su predvodili Pižon Petrović i Dule Savić, koji su iščekivali inostrani transfer, pa nisu pružali partije na koje su navikli navijače. Maradona je u 36. minutu doveo goste u vođstvo, a već u prvom minutu nastavka postigao jedan od najlepših golova koji je viđen na stadionu Crvene zvezde. Bio je to lob o kojem se priča već skoro četiri decenije i trenutak u kojem je – kažu najstariji zaljubljenici u Zvezdu i svedoci vremena – jedini put cela Marakana aplaudirala protivničkom fudbaleru koji je dao gol njihovom klubu. Kada je Šuster u 65. minutu povećao na 3:0, bilo je jasno da će do podviga teško doći. Ipak, nadu zvezdašima ulio je Zvezdin diskretni heroj – Rajko Janjanin – koji je ko zna koji put ušao sa klupe i sa dva gola u svega stotinak sekundi promenio tok utakmice. Ipak, euforija na stadionu je trajala svega sedam minuta. Šuster je u 80. minutu postigao još jedan gol i postavio konačnih 4:2.

Revanš je bio formalnost, ali je Zvezda ipak hrabro izašla u Barseloni i povela, golom Boška Đurovskog. Ipak, nezadrživi Šuster i odlični Alekanko preokrenuli su u drugom delu utakmice i doneli svom timu „duplu“ pobedu i plasman u četvrtfinale.

Kup pobednika kupova 1996/97 (1:3, 1:1)

Nadmetanje sa Barselonom 1996. godine okarakterisano je kao najznačajniji Zvezdin duel nakon Tokija, a mnogi su bili skloni da kažu da su ovi rivali morali odigrati i finale 1992. na Vembliju. Barsa je te 1992. i postala šampion Evrope, već 1994. došla do finala, a u jesen 1996. se sa Ronaldom, Stoičkovim, Prosinečkim, Gvardiolom, Popeskuom, Đovanijem, Figom, Blanom, Baijom, Lopetegijem, Luis Enrikeom, Koutom... u timu i Robsonom na klupi namerila na Zvezdu. Bio je tu i tada anonimni Žoze Murinjo... Ekipa od koje rival zadrhti na ekipu bez stranaca u timu, koja je nakon najsjajnijih dana u svojoj istoriji ni kriva ni dužna prognana na marginu evropskog fudbala i koja je samo četiri godine po osvajanju Evrope i sveta eliminisana u kvalifikacijama za Kup UEFA od Ksamaksa, bez postignutog gola... Ipak, prolazak Hartsa (0:0, 1:1), odnosno Kajzerslauterna (0:1, 4:0), u noći u kojoj je igrački sazreo Dejan Stanković doveo je Zvezdu do Barselone.

Prva utakmica odigrana je u Barseloni. Iako su crveno-beli poveli, čudnim golom Bratislava Živkovića, Katalonci su pokazali sav kvalitet i preko sjajnog Đovanija već do pauze preokrenuli. U drugom delu igre, Figo je pogodio mrežu Zvonka Milojevića treći put i postavio konačnih 3:1. Milojević je odbranio i jedanaesterac koji je izveo Popesku, a na drugoj strani je Dejan Stanković mogao da pogodi mrežu...

Iako Zvezdi nisu davane velike šanse za podvig, navijači su hrlili ka stadionu, koji je velikog protivnika dočekao pun do poslednje stolice, uz prelepu koreografiju. Među zvezdašima je bujao optimizam, čini se, više potkrepljen slavnom prošlošću nego realnim odnosom snaga. Ipak, Zvezda je u prvih 45 minuta, nošena podrškom sa tribina, pokazala da može da se nosi sa favorizovanim protivnikom. Mladi Perica Ognjenović plesao je na terenu, a u 47. minutu Marakana je bila u ekstazi – Zoran Jovičić pogodio je mrežu Baije. Navijači su uveliko slavili, deluje da su i igrači bili pod utiskom pogotka, a na drugoj strani Đovani je za to vreme uspeo da izjednači. Zvezda je do kraja pogodila i stativu, morali su gosti da izbacuju loptu i sa linije svog gola, ali promene rezultata nije bilo. U, do danas, poslednjoj utakmici protiv Barselone, crveno-beli su podsetili na neka lepša vremena i hrabro se suprotstavili velikanu, ali više od toga nisu mogli. Barsa je te sezone osvojila Kup kupova.

Zbirno – 9 utakmica protiv Katalonaca, 2 pobede, 1 remi, 6 poraza.

Bajern Minhen

Još jedan velikan evropskog fudbala nekoliko puta je gostovao na stadionu Crvene zvezde, a istorijat duela između Bajerna i srpskog kluba proteže se kroz pune četiri decenije. Prvi dueli odigrani su 1979. godine, a poslednji 2019. godine. Ne samo broj, već i značaj i uzbudljivost Zvezdinih utakmica protiv Bajerna stavlja ovaj rivalitet u sam vrh naše liste.

Kup UEFA 1979/80 (0:2, 3:2)

Svega šest meseci nakon završetka najuspešnije sezone u dotadašnjoj istoriji kluba, u kojoj je Zvezda odigrala čak 6 utakmica protiv nemačkih klubova i došla do svog prvog evropskog finala, u Kupu UEFA (nesrećni poraz od Borusije iz Menhengladbaha), crveno-beli su se u istom takmičenju ponovo namerili na protivnika iz ove zemlje. Nakon elimininacije Karl Cajs Jene u 1/16 finala, žreb je odlučio da se prvi put u istoriji sastanu Crvena zvezda i Bajern iz Minhena, šampion Evrope iz 1974, 1975. i 1976. godine.

Meč u Minhenu pamti se i po „duelu“ trenera Branka Stankovića i Dušana Savića, koji je završen tako što je čuveni Ambasador jednog od najboljih golgetera u Zvezdinoj istoriji vratio sa aerodroma i ostavio u Beogradu. U zvaničnom saopštenju kluba (i tada su pisana) stajalo je da se Savić ogrešio o klupsku disciplinu, jer na put nije pošao u zvaničnoj klupskoj uniformi, već u privatnom odelu... Dule i danas ima svoju verziju priče... Kako god, Filipović je bio usamljen u napadu, Savićevo mesto zauzeo je Repčić, a moćni Bajern, sa Henesom, Rumenigeom, Oblakom, Brajtnerom... slavio golovima u drugom poluvremenu (Rumenige u 51. i Jancon u 69. minutu) i poneo dobar rezultat na revanš u Beograd.

I pored napete atmosfere u nedelji pred revanš, Stanković je, što zbog nepovoljnog rezultata, što zbog Savićevog uticaja na tim, vratio svog centarfora u startnih 11, a on mu vratio pogotkom već u 4. minutu. Oko 95 000 ljudi klicalo je svom ljubimcu i uteralo stah u kosti Bavarcima. Kao rezultat – pogodak Pižona Petrovića za 2:0 u 42. minutu. Zvezda je anulirala prednost Nemaca iz prvog duela. Na samom početku drugog dela igre – euforija na Marakani. Srebrenko Repčič šutira sa ivice kaznenog prostora, a lopta završava u mreži Junghansa. Nedugo zatim mogao je da se proslavi Repčić i donese svom tim ogromnih 4:0, ali je bio neprecizan. Po svom običaju, Nemci u finišu vrše dodatni pritisak na rivala, a rezultat je bio pogodak Henesa u 69. minutu. Svega 4 minuta kasnije, novi šok na stadionu. Isti igrač ponovo pogađa mrežu Stojanovića i postavlja konačnih 3:2. Bajern je prošao dalje.

Kup evropskih šampiona 1990/91 (2:1, 2:2)

Najuspešnija sezona u istoriji Zvezde donela je novi dvomeč protiv ekipe iz Minhena, koji verovatno do detalja zna svaki navijač Crvene zvezde. Mada je pre žreba delovalo da bi lakši protivnici bili Olimpik iz Marseja i moskovski Spartak, odlučeno je da nakon dvanaest godina koplja ponovo ukrste Zvezda i Bajern, koji je u svom sastavu imao šest članova šampionske generacije Nemačke sa Mundijala 1990. i sjajnog Danca Laudrupa. Pamti se izjava Dragana Džajića nakon izvlačenja parova: „Pobedićemo Bajern i u Minhenu i u Beogradu.“ Džajino predviđanje počelo je da se ispunjava 10. aprila 1991. godine. Zvezda je otputovala u Minhen pod utiskom priče da je od 1979. godine i duela protiv Bohemijansa Bajern samo jednom u 45 evropskih utakmica poražen na svom stadionu – 1989. od Intera. Ipak, kao što su to uradili i na Enfildu 1973, igrači Zvezde srušili su tradiciju još jednog velikana evropskog fudbala. Na stadionu je bilo blizu 15 000 zvezdaša, koji su strepeli kada je Volfart u 24. minutu pogodio mrežu Stevana Stojanovića. Ipak, na samom kraju prvog dela igre, Prosinečki šalje loptu niz desnu aut-liniju, kao brzi voz prolazi Binić, upućuje centaršut na peterac, a tamo Darko Pančev, a ko bi drugi, postiže izjednačujući pogodak. Osokoljeni, igrači Zvezde su nastavili sa dobrom igrom i u drugom delu meča i zadali konačan udarac domaćinu u 70. minutu, nakon sjajne kontre Pančeva i Savićevića.

Beogradski meč ostao je do danas najuzbudljiviji u istoriji beogradskog kluba. Bez suspendovanog Najdoskog, sa dobrim rezultatom iz prve utakmice, Zvezda je počela oprezno, a kada je Mihajlović u 26. minutu iz slobodnog udarca savladao Aumana, Marakana je doslovce gorela... Verovatno nema čoveka koji te večeri nije pomislio da je Siniša već otplatio svaku od milion maraka koliko je plaćen Vojvodini i da su crveno-beli blizu prvog finala Kupa šampiona u istoriji. Promašivala je Zvezda, uživali su zvezdaši, ali, kako se to u istoriji često dešavalo sa Nemcima, sve se brzo okrenulo. Kapiten Stojanović pravi kardinalnu grešku, lopta mu nakon udarca Augentalera – koji je protiv Zvezde igrao i 1979. godine - prolazi kroz ruke i noge i završava u mreži. Svega sedam minuta kasnije, Bender ponovo pogađa mrežu grogiranog rivala. Bajern je u 68. minutu vodio sa 2:1. Vrlo brzo, prvo će Zvezdu spasiti Stojanović sjajnom intervencijom, a potom i stativa. I danas je verovatno svakom živom svedoku te utakmice pred očima lopta koja nakon udarca Volfarta ide ka golu, a onda volšebno pogađa stativu, odbija se i ostaje van domašaja Efenberga koji je na nju natrčavao...

Do kraja utakmice igrao se totalni fudbal. Zvezda je propuštala priliku za prilikom, a kada je i već iscrpljeni Milojko Pantić u televizijskom prenosu gledaocima najavio produžetke, usledio je trk Vladimira Jugovića, kao da se igra 3, a ne 93. minut, povratna lopta Prosinečkog, pa centaršut Mihajlovića u sredinu... Augentaler je uklizao i uradio nemoguće, Auman nije mogao do lopte. Stadion je eksplodirao. Svakako najpoznatiji u klupskoj istoriji, a uz onaj koji je Pančev postigao u Bariju, najdraži gol svakog Zvezdinog navijača, doneo je nezapamćeno slavlje nakon utakmice. Crveno-beli su se preko Bajerna konačno plasirali u finale Kupa šampiona, a klub samo od prodaje ulaznica zaradio neverovatnih 3,6 miliona maraka. Bio je to poslednji prolećni duel koji je Zvezda u Evropi odigrala na svom stadionu, sve do 2018. godine.

Dejan Savićević na meču u MInhenu

Liga Evrope 2007/08 (2:3)

Deceniju i po nakon prethodnog duela, Zvezda i Bajern ponovo su se sastali, ovoga puta u Ligi Evrope, koja je polako zaživela u evropskom fudbalu. Tih godina, u grupama se nalazilo 5 ekipa, a svaka je igrala po 2 meča na svom i gostujućem terenu. Zvezda je tada počinjala sa praksom masovnog dovođenja stranaca, pa se Bajernu suprotstavilo čak njih pet (Gaj, Barkos, Molina, Lukaš, Salas), dok je Bajern ulazio u projekat koji je za cilj imao dominaciju u nemačkom fudbalu, dovođenjem Altintopa, Klosea, Ze Roberta, Jansena (svi igrali u Beogradu), Riberija, Tonija... Utakmica koju navijači crveno-belih u šali nazivaju onom u kojoj je igrač postao Toni Kros (tada sedamnaestogodišnjak) odigrana je na terenu koji je bio u katastrofalnom, verovatno najlošijem stanju u svojoj istoriji. Počelo je sjajno po crveno-bele. Koroman je „izlomio“ Filipa Lama i levom nogom pogodio dalji ugao, za vođstvo Zvezde od 1:0. Samo četiri minuta kasnije izjednačio je Klose, a nakon toga gotovo sat vremena nije bilo pogodaka. Onaj koji je postignut nakon toga i danas se pamti. Opalio je levicom Nenad Milijaš sa preko 30 metara, Rensing se bacio, ali nije uspeo da zaustavi taj udarac. Zvezda je ponovo povela. Ipak, kao da se ponovila 1979. godina. U samo četiri minuta, Nemci su postigli dva pogotka i utišali Marakanu. Klose u 86, pa golobradi Toni Kros u 90. minutu, nakon (još jednog) kiksa Ivana Ranđelovića, ostavili su ekipu Milorada Kosanovića praznih šaka i odneli tri boda iz Beograda. Po imenima znatno slabija, Zvezda se ipak ravnopravno nosila sa Nemcima, po poslednji put. U narednim godinama, putevi će im se razmimoići, Zvezda ući u veliku krizu, a Bajern zagospodariti nemačkim fudbalom, uz povremene velike evropske rezultate. Kao po nepisanom pravilu, i ovoga puta je sezona u kojoj su se Beograđani sastali sa Bavarcima u jednom segmentu nosila epitet poslednja. Bio je to poslednji put da su crveno-beli nastupali u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja sve do 2017. godine.

Liga šampiona 2019/20 (0:3, 0:6)

Poslednje duele Crvena zvezda i Bajern odigrali su u jesen 2019. godine, u grupnoj fazi Lige šampiona. Prvi put, jedan tim bio je apsolutni favorit, a crveno-beli nisu imali nikakve šanse protiv ekipe koja je u tom trenutku bila u blagoj krizi, ali je u narednih desetak meseci terorisala svoje rivale u Bundes ligi i Ligi šampiona i dominantno postala šampion Evrope. U Minhenu, Bajern je poveo, ali se Zvezda držala prilično dobro i imala aktivan rezultat sve do 80. minuta. Marin je u prvom delu utakmice promašio veliku šansu za izjednačenje, da bi Levandovski nakon greške Zvezdine odbrane povisio na 2:0, a Miler doneo ubedljiv trijumf svom timu, nakon lukave asistencije Alkantare.

Drugi duel, u Beogradu, do kojeg su se Nemci već konsolidovali, ostaje upisan u istoriji Crvene zvezde, ali ne u pozitivnom kontekstu. Bavarci su odigrali fantastičan meč, na poluvremenu vodili sa 1:0, golom Gorecke, iako je moglo da bude i mnogo ubedljivije. Ipak, sve promašaje su naplatili u drugom delu utakmice. Levandovski je postigao čak 4 pogotka za samo 14 minuta igre, od 53. do 67. minuta, da bi minut pre kraja Toliso potpisao Zvezdi najubedljiviji evropski poraz u istoriji kluba...

Zbirno – 7 utakmica protiv Nemaca, 2 pobede, 1 remi, 4 poraza. Uz napomenu da je Zvezda sa Bajernom do jeseni 2019. godine imala veoma dobar skor...

Glazgov Rendžers

Kup evropskih šampiona 1964/65 (1:3, 4:2, 1:3)

Poslednji klub koji je našao svoje mesto među tri najčešća rivala Zvezde u Evropi je škotski velikan. Prvi dueli Zvezde i Rendžersa zapravo su bili deo tromeča koji su ove ekipe odigrali u Kupu šampiona 1964. godine. Prva utakmica odigrana je na Ajbroksu, pred čak 77 669 fanatičnih navijača Škota. Domaći su nošeni podrškom navijača poveli sa 2:0, smanjila je Zvezda golom Bore Kostića, ali je Ralf Brand drugim pogotkom u 89. minutu postavio konačnih 3:1.

U revanšu, Ivan Toplak je izveo izuzetno ofanzivan sastav, sa Kostićem, Prljinčevićem, mladim Džajićem, što je donelo rezultat. Prljinčević je pogodio u 33. minutu, Grejg izjednačio u 40, pa se na pauzu otišlo sa tim rezultatom. Nastupio je nešto mirniji period utakmice, a zatim i rapsodija crveno-belih. Kostić u 65, Prljinčević u 68, a zatim Melić u 76. minutu nokautirali su Škote, koji su uspeli samo da smanje rezultat golom Mekinona u finišu. Na taj način, zakazan je treći duel...

On je odigran na londonskom Hajberiju, 4. novembra 1964, pred 34.428 gledalaca, među kojima je bio i jugoslovenski emigrant, Miloš Crnjanski. Ni ovoga puta Zvezda se nije snašla na Ostrvu. Forest u prvom delu sa dva pogotka, pa Brand u drugom, doneli su svom timu ubedljivih 3:0, a Čop je u 73. minutu postigao počasni pogodak za Zvezdu. Milosav Buca Mirković zabeležio je da je taj meč posmatrao sa Crnjanskim, a da je jedan od dva najveća srpska pisca, i pored poraza crveno-belih, bio oduševljen i pitao može li da se upozna sa svim igračima. Taj „zadatak“ sa zadovoljstvom je obavio doktor Aca Obradović.

Kup evropskih šampiona 1990/91 (3:0, 1:1)

Crveno-beli nisu naročito autoritativno otvorili takmičenje u Kupu šampiona u sezoni koja će postati najuspešnija u istoriji kluba. Nakon remija protiv Hicfildovog Grashopersa u Beogradu, obema ekipama su u Cirihu davane podjednake šanse za prolaz u 1/8 finala. Na Hardturmu se našao i Volter Smit, tadašnji pomoćnik Grejema Sunesa u stručnom štabu Rendžersa, kasnije čovek koji će kao trener Policajaca osvojiti 10 šampionskih titula. Njegov zadatak bio je skauting jedne od ekipa koja će se suprotstaviti Škotima u narednoj rundi. Dileme nije bilo – Smit je analizirao samo Zvezdu, koja je izrešetala mrežu Martina Brunera i slavila sa 4:1, a Darko Pančev je u Sportskom žurnalu ocenjen desetkom. Nakon utakmice, Smitov izveštaj šefu Sunesu o Zvezdinoj igri stao je u jednu, antologijsku rečenicu: „We're fucked.“

Koliko je bio u pravu svedoči i utakmica u Beogradu. Zvezda je briljirala, Prosinečki, Stošić i Belodedić oduševljavali su navijače, a golman Vuds spasio katastrofe Škote, koji su srećni otišli kući sa svega tri gola u svojoj mreži. Usled suspenzije Engleza, Rendžers je na neki način bio predstavnik čitavog Ostrva i formirao veoma jak tim, predvođen legendama šampionskih sastava Evertona (Trevor Stiven) i Aston Vile (Mark Volters), holandskim napadačem Huistrom, te sjajnim škotskim golgeterom Moom Džonstonom (prvim katolikom koji je zaigrao za Rendžers nakon Prvog svetskog rata i drugim preletačem iz Seltika još od 1945). Ni to im nije pomoglo na Marakani, a Dejan Savićević je nakon meča izjavio da će u Škotsku ići u šoping, jer Sunesov tim nije ništa kvalitetniji od Zemuna.

Revanš je zaista bio formalnost, a Zvezda je sve dileme otklonila početkom drugog dela igre. Pančev je iz voleja pogodio mrežu domaćih, a sve što su Škoti uradili je pogodak Mekoista za konačnih 1:1.

Liga šampiona 2007/08 (0:1, 0:0)

Poslednji dvomeč odigrali su najtrofejniji klub Škotske i Srbije u kvalifikacijama za Ligu šampiona, 2007. godine, verovatno ne sluteći da će maltene čitavu deceniju nakon toga proživljavati najteže trenutke u svojoj istoriji. Rendžers je zbog bankrota stigao i do četvrtog ranga takmičenja, a Zvezda šest godina bila bez domaće titule, da bi, nakon što ju je konačno osvojila, bila suspendovana iz evropskih takmičenja, jer nije dobila licencu... Ipak, te 2007. godine ovi klubovi su se borili za Ligu šampiona, a u prvoj utakmici u Škotskoj odigran je veoma čvrst meč. Iako su u to vreme na Marakanu masovno dolazili stranci, u Zvezdi se već nazirala kriza, bilo je i kadrovski problema, pa je sam u napadu nastupio golobradi Filip Đorđević. Do samog kraja utakmice nije bilo golova, a onda se Zvezdi i zvezdašima ukazao Naćo Novo, tada prilično anonimni Španac koji ih je te večeri tako zaboleo, da ga pamte i danas. Na samom kraju utakmice pogodio je mrežu Zvezde i doneo svom timu 1:0 pred revanš. Pamti se i izjava iz tabora crveno-belih nakon te utakmice da je isto da li je 0:0 ili 0:1, jer se svakako mora postići gol...

Kao bumerang vratila se Zvezdi ta rečenica u beogradskom revanšu. Navijači još nisu ni spustili koreografiju, a Burzanović je propustio kolosalnu priliku da pogodi mrežu Mekgregora. U nastavku, Zvezda je napadala, prolazio je Anđelković kao brzi voz po levoj strani, ali je nedostajao završni udarac. Mogao je i škotski tim da reši utakmicu u dva navrata, ali bez uspeha. Ostalo je 0:0. Rendžers je otišao u Ligu šampiona, kasnije stigao do finala u Ligi Evrope, u kojoj je igrala i ispala u grupi Zvezda. Na naredni pokušaj da se domogne elitnog takmičenja crveno-beli će čekati sve do 2016. godine...

Ukupan bilans Zvezde protiv Rendžersa je: 2 pobede, 2 remija i 3 poraza, u 7 utakmica.

Ostali rivali

Ukupno, protiv 35 ekipa Zvezda je igrala više od jednog dvomeča. Najviše utakmica crveno-beli su odigrali protiv Barselone (9), Bajerna, Rendžersa (po 7), Panatinaikosa (6) i Omonije (5). Po 4 puta sastali su se protiv Menhengladbaha, Kelna, Jene (Nemačka), Napolija, Lacija, Milana, Fiorentine (Italija), Arsenala, Totenhema, Liverpula (Engleska), Reala, Atletika, Valensije (Španija), Bazela, Jang Bojsa (Švajcarska), Libereca, Jednote Trenčin (Češka), Slovana iz Bratislave, Spartaka iz Trnave (Slovačka), Ujpešta, Vašaša (Mađarska)... Isti broj duela odigran je protiv kazahstanskog Kairata, litvanske Suduve, finskog Helsinkija, norveškog Rozenborga, belgijskog Anderlehta, turskog Galatasaraja. Po tri puta, crveno-beli su igrali protiv Rome, Mančester Junajteda i Brage.

Pred žreb za 1/16 finala Lige Evrope jasno je da Zvezda može da uveća broj dvomeča protiv Arsenala, Briža, Rome, Mančester Junajteda, Totenhema, Leverkuzena, Rendžersa,Napolija, Lestera...

Da li će se nameriti na nekog od starih poznanika ili će u svoj istorijat evropskih duela dopisati novo ime saznaćemo u ponedeljak, 14. decembra.

Piše: Aleksandar Kovačević