Zvezdin novi sudar s realnošću i petarda u Monte Karlu (VIDEO)

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Monte Karla)

Ni treća ne beše sreća. Mada je u Ligi šampiona najmanje do sreće. Tamo je prvenstveno do kvaliteta, a Crvena zvezda u elitnom društvo nikako da pokaže da ga ima. Ako bi i uspela, bilo bi to tek na mahove, u intervalima, svakako nedovoljno da se posle trećeg kola pomakne sa mrtve tačke.

Nekoliko dana uoči gostovanja u Monaku generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić izjavio je kako bi za srpskog šampiona rezultatski možda bilo bolje da je završila u Ligi Evrope, jer tamo bi bila ravnopravan rival mnogim ekipama. U Ligi šampiona već nije, što se još jednom videlo i u Kneževini. U trećem kolu elitnog evropskog takmičenja gotovo rutinskih 5:1 (2:1), uz utisak da je lako moglo da bude i ubedljivije.

Doduše, pitanje je šta bi bilo da su u trenucima kada su crveno-beli uhvatili ritam dobili penal za koji je i te kako bilo osnova.

Ideja Vladana Milojevića da sa dvojicom špiceva optereti protivničku odbranu i time eventualno iznenadi rivala u korenu je sasečena već na startu utakmice povredom Bruna Duartea. Brazilac je trebalo da pruži pomoć Šerifu Endijajeu, prvenstveno u odlaganju i preusmeravanju dugih lopti, ali se posle jednog sprinta uhvatio za zadnju ložu i bio primoran da već u sedmom minutu napusti igru. A već tada je na semaforu moglo da stoji 1:0.

Jer eksperiment sa dvojicom centralnih napadača nije jedini što je Milojević zamislio u glavi, a da nije sproveden u delo. Drugi se odnosio na Silasa i njegovu ulogu nešto defanzivniju od uobičajene za koju momak pozajmljen iz Štutgarta nije bio spreman. I to je pokazao od samog starta. Vanderson je sa desnog boka centrirao pred gol, Bril Embolo majstorski propustio loptu za Eljesa Ben Segira i kretnjom za sobom povukao Seola, ali je najmlađi član Monakove startne postave 'oprostio' Silasu što je zaspao već u četvrtom minutu.

On jeste, ali Takumi Minamino nije. Kao da ga je gotovo pozorišna atmosfera na stadionu Luj II anestezirala, Silas ni dvadesetak minuta kasnije nije uspeo da ostane u liniji sa ostatkom odbrane, zakasnio je sa pravljenjem ofsajd zamke dozvolivši Minaminu da na vanserijski pas Vilfreda Singa potpuno sam, bez ikakvog pritiska matira Marka Ilića.

Ilića, kojem je meč u Kneževini bio debitantski u Ligi šampiona, i posle svega viđenog teško da će ga pamtiti po dobrom. Blještavila elitnog evropskog takmičenja paralisala su nekadašnjeg golmana Vojvodine, državši ga konstantno na gol-liniji. Gotovo svaki Monakov prekid bio je pola gola. Ostao je jednom Tilo Kerer sam u srcu peterca posle kornera, pa onda i Embolo jednom, u smiraj poluvremena i Lamin Kamara nakon slobodnog udarca. Sve su to lopte koje je mogao (ili morao?) da pokupi 26-godišnji Zvezdin golman i prava je sreća što se nijedna od tih situacija nije kobno završila po crveno-bele. A, malo je falilo svaki put…

Imao je i srpski šampion svoju šansu. Mogao je Piter Olajinka da u šestom minutu iz vrlo slične situacije – posle kornera – šokira Monako, ali je sa pet metara glavom tukao pravo u Radoslava Majeckog.

U uvodnih nekoliko minuta po primljenom golu Zvezdini fudbaleri su se uspaničili, pokušavajući da prenesu pritisak sa svoje polovine isključivo dugim loptama. Delovalo je da je domaćin namirisao krv, da bi mogao da pojuri drugi, a onda…

Pravo niotkuda Zvezda je uzvratila udarac. Kako je povremeno umeo i u Torinu, Singo je podleteo pod dubinski pas Timija Elšnika, Endijaje ga zaobišao, fintom šuta naterao Kerera na uklizavanje, a onda preuzeo odgovornost i doneo izjednačenje iz penala. Jedinog koji je Zvezda dobila večeras od Tobijasa Štilera, mada ostaje pitanje da li je nemački arbitar mogao da joj dodeli još jedan. Jer Denis Zakarija je u 43. minutu ponovo bio neoprezan, posle još jednog kornera nagazio Olajinku, a Štiler i kolege iz VAR sobe ostali nemi na akt švajarskog veziste. Da su reagovali, pitanje je šta bi u nastavku bilo, odnosno kako bi se dalje kretao rezultat, jer Zvezda je u periodu između dva penala – jednog dosuđenog i drugog nedosuđenog – uspela da se konsoliduje, poveže redove i spusti ritam.

Ovako, samo koji minut kasnije, Monako je opet poveo, svega nekoliko desetina sekundi pred odlazak na odmor. Još jedna individualna greška, tako uobičajena za Zvezdu u Ligi šampiona ove sezone, Uroš Spajić je slabo izbio loptu posluživši Embolou praktično kao martinela, a švajcarski centarfor takve poklone ne odbija. Posebno ne protiv srpskih timova. Pogodio je protiv reprezentacije na Mundijalu u Kataru, presudio joj pre dve godine i u Beogradu, a večeras samo najavio potop što će uslediti u nastavku.

Monako je od samog starta drugog poluvremena ubacio u veću brzinu i da ne bi Ilića, srpski šampion već tada bi mogao da podigne belu zastavu. Ovako, sa dve odbrane u ranoj fazi (šutirali Embolo i Kajo Enrike) podigao je sebi samopouzdanje i još bitnije - odložio kapitulaciju. Ali samo na kratko.

U 54. minutu Singo je izveo pravo remek delo, gotovo sa centra povukao loptu, a onda sa oko 25-30 metara opalio postigavši verovatno gol sezone u Ligi šampiona. Tada je već bilo jasno da će se Zvezda teško u jednom komadu vratiti u Beograd, jedini zadatak bio je izbeći bruku. Da li je i u kojoj meri uspela - veliko je pitanje, pošto će joj se do kraja mreža zatresti još dva puta.

Pritom, dva puta su je spasavale stativa ili prečka (Manjes Akliuš i Aleksandar Golovin), a kod treće situacije reagovao je VAR i poništio gol Emboloa...