Zvezda u Ministarstvu za stvaranje zvezda: Čeljusti bejbi Halanda, astmatičnog sprintera i holandskog zvrka

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Lajpciga)

Saksonija kišna, siva i turobna, pristupni put Red Bul Areni ni nalik prilazima koje nude ultramoderni evropski stadioni. Oni vas, obično, zasene sopstvenom lepotom, svodovima šarenih reflektora već na kilometar, dva udaljenosti, da bi vas, kada im se približite paralisali veličinom, gracioznošću, impozantnošću. I Red Bul arena vas, dok joj se približavate autobusom, hipnotiše, ne dozvoljava da skinete pogled iako dobar deo svoje grandioznosti krije međ krošnjama koje je okružuju, a onda naprasno nestane zaklonjena betonskom petospratnicom.

Tera vas da se zapitate gde nestade onoliki stadion, gde se to skrila arena kapaciteta preko 47.000 za bundesligaške i oko 42.000 za internacionalne mečeve, kud ispari najveći stadion istočne Nemačke, usput i domaćin brojnih muzičkih koncerata. Jer ono što vidite kada vas autobus "istovari" jeste zgradurina stara bar pet-šest decenija, nekakvo birokratsko zdanje koje biste zamislili dok listate početak Kafkinog Procesa ili Orvelovog romana "1984". Ministarstvo. Samo što za razliku od Ministarstva istine, ljubavi ili mira ovde činovnici imaju druga posla... Striktno fudbalska.

To je zapravo predvorje u Ministarstvu za stvaranje zvezda. Mnoge je poslednjih godina (a klub postoji tek 14) u orbitu predivne igre sa loptom lansirao Red Bul Lajpcig. Od Joška Gvardiola, Dominika Soboslaja, Kristofera Enkunkua ovog leta, ranijih zlatnih koka Nabija Keite, Dajoa Upamekana... Baš je trener Marko Roze, taj osvetnik što mu se, još od salcburških dana, omražena Crvena zvezda pojavila na kućnom pragu, ostao bez Gvardiola, Soboslaja i Enkunkua ovog leta. Ali nije jadikovao, već pronašao formulu za uništenje Bajerna u Superkupu, sa nekim novim, gladnim klincima što su mu takođe letos dovedena da popune rupe.

U istom prelaznom roku, ta prepoznatljiva fabrika talenata dobila je još nekolicinu fudbalskih dijamanata na finalnu obradu, a oni već za dva meseca pokazali da majstor neće morati mnogo da ih brusi. Jer i Lois Openda i Ćavi Simons, a bogami i Benjamin Šeško, ne biraju odbranu koju će maltretirati. Beni i Ćavi ne mogu još legalno ni piće da kupe na tlu Sjedinjenih Američkih Država, zajedno sa Loisom imaju u zbiru tek 63 godine, a na Starom kontinentu nema kluba koji ne bi strepeo pred čeljustima astmatičara sprintera, holandskog zvrka i bejbi Halanda.

...

Lois Openda. Momak koji je čitavog života morao da se hvata u koštac sa pritiskom i verovatnoćom. Kao malom Opendi je dijagnostikovana astma. Godinu dana proveo je po bolnicama, morao na operaciju, a doktori su maltene otpisali šansu da se profesionalno bavi sportom. Ali klinac koji vuče korene iz Maroka i Konga, a nosi belgijski pasoš, nastavio je da tera loptu i već sa 13 postao najbrži sprinter u Standardovoj fudbalskoj školi. Ni siromaštvo, odnosno nemogućnost da namiri pojedine novčane obaveze prema klubu nisu ga zaustavile (saigrač mu pomogao sa članarinama), kao ni breme statusa najskupljeg pojačanja u istoriji Lajpciga koji je letos dobio (38.500.000 + bonusi). Momentalno je počeo da rešeta prvi mitraljez Lansa iz prošle sezone i momak kojeg je u junu želeo Milan dok uprava nije oterala Paola Maldinija.

Poput, Opende i Lajpcig je bio uporan i nije dozvolio da ga pokolebaju brojne odbijene ponude Lansa. Istrajali su Bikovi, riljali zemlju kopitima, usmerili rogove ka krajnjem cilju i potpisali sa momkom koji im iz utakmice u utakmicu vraća golovima. Sakupio ih je sedam uz dve asistencije u svim takmičenjima, ali i sam tvrdi da nije zadovoljan i da može bolje. To smatra i Roze.

„Ni ja nisam sasvim zadovoljan njime. Spreman je za rad i preporod kao momak. Ipak, postoje trenuci kada ne isprati loptu koju treba da isprati, ne nađe pravi trenutak da iskoristi svoju brzinu, kada ne nalazi dubinu niti okidač u presingu. Ima sitnica koje bi mogao da radi još bolje", rekao je Roze o momku koji zna zašto je izabrao Lajpcig.

„Lajpcig je dobar klub za mene da postanem bolji igrač“, smatra Openda.

Belgijanca astma i dalje prati, ali uspeva da je drži pod kontrolom.

"To nema uticaja na moje telo ili način na koji igram. Osećam se veoma dobro. Lekari zaista nisu verovali da ću moći da se bavim fudbalom... Za razliku od moje majke. Ona je jedina verovala u mene i rekla da ja to mogu."

Ne da može, nego protivnici često ne znaju hoće li im nauditi brzinom, mudrom kretnjom, utrčavanjima ili iz vazduha iako je visok svega 177 centimetara.

....

Ćavi Simons. Kada Pari Sen Žermen, koji se poslednjih godina tolikih talenata odrekao, nije dozvolio da mu pobegne holandski zvrk. U PSV-u je prošle sezone pokazao da je vanserijski fudbalski biser, a Parižani su, nakon aktiviranja mudro uključene povratne klauzule od 6.000.000 evra, prosledili Ćavija u Lajpcig - bez prava otkupa i verovatno će ga ostaviti u Saksoniji i sledeće sezone.

"Ćavi je praktično prototip načina na koji želimo da igramo. Uživa jureći izgubljene lopte, ne libi se ni da startuje i emituje ogromnu energiju sa loptom i bez nje u nogama. On ima toliko dara u sebi", rekao je Roze o momku koji jednako dobro pakuje i postiže golove.

Već na debiju za Lajpcig, u onom ponižavanju minhenskog Bajerna u Superkupu, Simons je, iako je Dani Olmo postigao sva tri gola, lepezom psiholoških i fudbalskih veština pokazao da bi mogao da bude delić mozaika koji Lajpcigu nedostaje da se ozbiljno porve za titulu u Nemačkoj.

...

Na kraju, Beni Šeško. Igra najmanje od pomenute trojice, ali postiže golove na svakih 65 minuta igre. Do sada je slovenački reprezentativac uglavnom imao ulogu Rozeovog džokera, ali bi 47-godišnji nemački stručnjak sutra mogao da ga lansira u startnu postavu i učini svoju navalu još raznovrsnijom. Sa Šeškova 194 centimetara visine i centaršutom Davida Rauma, najboljim u Bundesligi i jedinim od najpreciznijih u Evropi, Zvezdin štoperski trio Dragović - Điga - Rodić, mogao bi da ima paklenih problema.

Dvadesetogodišnjak iz malog slovenačkog mesta Radeče letos je Salcburg zamenio Lajpcigom u transferu vrednom 24.000.000 evra i već je isporučio pet pogodaka u svim takmičenjima. I prošle godine pomogao je Srbiji da se plasira u A ligu nacija, srušivši Norvežane u pretposlednjem kolu golom za 2:1. Zasenio je tada Erlinga Halanda, jedinog strelca za Norvežane, a poređenja Bejbi Halanda sa originalnim, sve glasnije odjekuju Evropom.

"On ima nešto halandovsko u sebi. Nema njegovo ime, niti tu apsolutnu snagu poput Halanda, ali takođe impresionira sjajnim golovima", smatra Lotar Mateus.

Kakav Lajpcig treba očekivati sutra? Čudesni Simons, Olmo sa klupe i bekovski par kao najveća pretnja i šansa Zvezde

Poput Opende i Šeško je svestan da je Lajpcig idealna sredina za nastavak njegovog fudbalskog razvoja, a samopouzdanje visokog golgetera počelo je da raste sa golovima.

"Kompletan sam napadač. Saigrači mi veruju kada igram leđima okrenut golu", rekao je najbolji slovenački fudbaler za 2022. godinu, a zatim nastavio.

"Ne strahujem od toga da zadržim loptu i da je prosleđujem saigračima. Mlad sam i želim da napredujem... Sa loptom, bez nje, ali i u igri glavom."

Ukoliko Roze sutra upakuje Šeška među startnih 11, Zvezdinu odbranu napadaće dva špica potpuno drugačijeg profila, uz Simonsove ludorije po krilu. Bitku sa originalnim Halandom i Hulijanom Alvarezom, možda i najmoćnijim napadačkim tandemom Evrope, Zvezda nije izdržala. Lajpcigova navala ne zaostaje mnogo.

Vladan Milojević je onomad, pre više od pet godina, zatrpao jedno manje, austrijsko ministarstvo papirologijom dovevši ga u kratkoročno stanje kolapsa. Ovoga puta Barak Bahar traži rupe u radu jedne još ozbiljnije institucije... Institucije koja se ponovo sprema da pred očima Evrope pokaže da su mu svi predmeti cakum-pakum sređeni.