Zvezda je to! Zvižduci su OK kada iz Bajernovog moda skreneš u rutinu

Od kada je trener Crvene zvezde Dejan Stanković je, makar posle klasičnih superligaških utakmica, imao jednobrazne izjave i poglede izoštrene kroz naočare optimizma. Uvek je stavljao rezultat ispred utiska, hvalio prisutne navijače na podršci i govorio da je cilj ispunjen.

Iz tog šablona čuvara vatre optimizma i pozitive temperamentni trener je prvi put iskočio posle trijumfa nad Voždovcem, vrednim smanjenja bodovnog zaostatka u odnosu na Partizan. Direktno, kao nikada ranije, bivši as Intera i Lacija obratio se publici na zapadnoj tribini koja je bila nezadovoljna partijom srpskog šampiona i rutinskim otaljavanjem posla, o čemu svedoči samo jedan gol u mreži Voždovca.

„Čestitam momcima, nije bilo lako na terenu, samo se nadam da nekoliko zvižduka sa zapadne tribine nije bilo upućeno našim fudbalerima. Neko bi trebalo da stavi prst na čelo ako to uradi, ako nije, onda se ograđujem. Većina momaka su povređeni i pod temperaturom, daju sve od sebe na terenu. Ne može svaka utakmica da se pobedi sa tri ili četiri razlike“, rekao je Dejan Stanković.

Kada pogledamo rezultate Crvene zvezde reči nekadašnjeg asa Lacija i Intera imaju utemeljenje. Crveno-beli su živi na sva tri fronta, u Ligi Evrope su osvojili velikih deset bodova i nedostaje im samo još remi u Bragi da ponovo prošlogodišnje istorijsko ostvarenje i srpski rekord kada je u pitanju grupna faza. Blizu su novog rekorda i kada je u pitanju UEFA rang-lista i ukupni koeficijent za lakši put u evropskim takmičenjima. Dva puta su pobedili prvake Rumunije i Bugarske, taktički nadmudrili Bragu u beogradskom okršaju... To je, između ostalog, Stankovićeva i zasluga ove ekipe. I to niko ne može, niti želi da mu oduzme.

Ali upravo visoki standardi postavljeni prošle sezone, kada je Crvena zvezda predstavljala ofanzivnu mašinu i babarogu za veliku većinu superligaških ekipa, predstavlja i ozbiljan Stankovićev teret. I to bi stručnjak koga čekaju svetla Serija A (pre ili kasnije) morao da shvati kao ozbiljnu pohvalu i zaostavštinu dosadašnjeg mandata. Grubo je reći, ali publika koja dolazi na stadion Rajko Mitić, donekle je polarizovana i ne gleda na ovu sezonu istim očima. Pripadnici grupe Delije Sever odlučilii su se za bezrezervnu podršku, hroničari sa zapada i istoka očekuju više, mnogo više... I to je tako normalno, kada je u pitanju Crvena zvezda posle četiri šampionske titule i isto toliko uspešnih evropskih godina.

ZVEZDA OVE SEZONE NEMA ŠIRINU, OPASNOST ZVANA ZASIĆENJE

Činjenica je da je Crvena zvezda prošle sezone igrala domaće utakmice u Bajernovom modu. Bila je to čista demonstracija sile na Marakani, o čemu svedoči podatak da je Stankovićev tim na prvih pet prvenstvenih utakmica prošle sezone postigao čak 20 golova (samo su Voždovac i Radnički primili 11). I nije oscilirala kao u sedmicama za nama. Ove takmičarske godine, kada je reč o važnijem domaćem takmičenju, crveno-beli su 16 puta matirali protivničkog golmana na devet mečeva. Vrlo skroman prosek, koji odudara od načela pojedinih Zvezdinih navijača koji su, i onako, hornično nezadovoljni.

Moguće je da su u sredu uveče, po vrlo hladnom vremenu, pojedinci na zapadnoj i istočnoj tribini dijagnostikovali da u Zvezdinom timu nema dovoljno energije, i da sve to izgleda prilično sporo i mlako. A to se u crveno-belom dresu jednostavno ne prašta.

Stanković: Neko treba da stavi prst na čelo, ako je zviždao našim igračima

Međutim, jasno je da nijedan tim na svetu ne može konstantno da drži formu i bude u piku nekoliko meseci. Zvezdin trener crveno-belih voli da ćuti o problemima koji ga okružuju, situaciji u klubu, ali je jasno da ova ekipa, koji je izašla protiv Voždovca, kada je reč o kreaciji ne može mnogo bolje. Roster crveno-belih se pošteno skratio posle silnih povreda i vrlo diskutabilnog učinka letošnjih pojačanja u ovom prvenstvu. Jasno je da Lui Dioni precrtan, da Rišaira Živkovića pojedinci, među kojima je i Stanković, moraju da izleče od sportske depresije i pokušaju da ga instaliraju u postojeću grupu i učine ga važnim delom sistema. Jer, kako se može čuti, on deluje kao vuk samotnjak, bez najboljeg druga u svlačionici.

Problemi sa zdravljem ponovo su isekli Aleksandra Kataija, pa kada se tome dodaju izostanci Gelora Kange i Sekua Sanogoa, zatim i nepostojanje Aksela Bakajoka, jednog u nizu promašenih pojačanja..

Zvezda, za razliku od prošle godine, nema dovoljnu širinu i spektar igrača koji su u trenucima izostanka najboljih pojedinaca sposobni da prave ozbiljnu razliku na domaćim mečevima. Dovoljno da Stanković vidi rezultat kao jedino merilo uspeha, te da za raskoš igre i ubedljive partije sačeka neki drugi trenutak. Ako uopšte do tog momenta dođe.

SEDENJE NA KLUPI – STANKOVIĆEVA SKRIVENA PORUKA

Ima tu još jedna jako bitna stvar kada je reč o Dejanu Stankoviću. Dobar deo meča protiv Voždovca Stanković je sedeo i gledao u jednu tačku, ili davao u stajaćem položaju blage instrukcije ekipi. Nije u njegovom plesu pored klupe bilo prepoznatljivog vulkana emocija i strasti. Vrlo atipično za Dejana, skoro pa neverovatno. Kao da je širokom auditorijumu želeo da pošalje skrivenu poruku o umoru ili nekom nezadovoljstvu. I nije prvi put da se to dešava ove jeseni. Imao je Stanković takvih melanholičnih momenata i u Inđiji kada je digao noge i gledao mučenje crveno-belih. Taj govor tela možda pokazuje da je Stanković ostao bez energije, i da se njegov psihički umor preneo na ostatak ekipe.

Učeni fudbalski ljudi tu pojavu nazivaju i sindromom druge sezone, posebno kada je reč o klupi Crvene zvezde koja jede ljude. Sličnih istupa pored klupe imao je i Vladan Milojević kada mu se prvi put javila ideja da ode iz Crvene zvezde.

Na kraju je dobio ovacije i podršku navijača sa severne tribine. Moguće da su i Delije osetile da je kod Stankovića došlo do zasićenja u vrlo trusnoj sredini kakva je Crvena zvezda. A to je uoči kraja jesenje sezone vrlo opasno.