Zvezda iz Dosijea iks

Kada je Crvena zvezda u prošlosti imala slična varijabilna izdanja, govorilo se i pričalo da srpski šampion treba da prati trendove i u stručni štab dovede psihologa ili sada moderno rečeno “lajf kouča”, kako bi pronikao u glave igrača ovdašnjeg mentaliteta. Sada, klub sa Marakane, i to ima, pošto je Barak Bahar doveo iz Izraela Danija Inbara, kao čoveka koji će podizati borbenu gotovost igrača Crvene zvezde uoči mečeva u Ligi šampiona.

Ali na novembarskom pljusku, dok su izabranici Baraka Bahara stajali pred navijačima i slušali njihove pesme vernosti, nedostajalo je samo da iz tunela najvećeg srpskog stadiona izađu Skali i Molder iz Dosijea Iks, jer Crvena zvezda je ove sezone velika misterija. Možda bi estetski i fudbalski nepravedno bilo da su crveno-beli izvukli remi, a imali su šanse protiv Red Bul Lajpciga, pošto je Piter Olajinka dva puta naterao Blasviha da pokazuje mačji refleks. Pamti se samo da je minhenski Bajern pre četiri godine naterao crveno-bele na sličan nivo patnje i totalne nemoći, da ne šutiraju loptu, već da je guraju preko centra igrališta.

Bilo je 0:1 na poluvremenu. Moglo je da bude i 0:2 i 0:5. Igrači Crvene zvezde su se sudarali na terenu, izbezumljeni u lavirintu taktičkih promašaja Baraka Bahara, gestikulirali jedan prema drugom u sveopštoj frustraciji na najvećem srpskom stadionu. To je bilo negledljivo, jer i pored snage ekipe Marka Rozea niko nije očekivao da će fudbaleri Crvene zvezde izgledati kao nedonoščad u duelima jedan na jedan. Zapad je zviždao, analitičar u stručnom štabu crveno-belih Adam David na tokiju vokiju je davao uputstva i govorio šta treba da se promeni u sistemu bez sistema. Sve je išlo ka tome da ćemo na najvećem srpskom stadionu gledati epski raspad najskupljeg tima u Zvezdinoj istoriji.

Igraj novog Prognozzera - osvoji do 100.000 dnevno sa NULA dinara uloga

Suviše je tu bilo grešaka i pojedinih minuta da bi se u drugom poluvremenu pronašao izlaz iz ponora. Ali u tom nastavku, kada je uspeo da sabere osnovne fudbalske elemente, Barak Bahar je odveo meč u drugu krajnost. Kao mnogo puta ove sezone. Primera radi u 53. minutu odnos u šutevima bio je 6:20, na kraju mečeva se završilo sa 16:23. Kada nema sistema, i utreniranih automatizama u igri, krajnje je logično pokušati da izvučete utakmicu Lige šampiona van svih šablona. Uspeo je u tome Izraelac i donekle smanjio količinu sopstvenih zabluda. I da je sve uradio rezonski, pitanje je da li bi Crvena zvezda uspela da uradi nešto više protiv jednog od najboljih timova Nemačke, ali bila bi čista pred sobom. Prosto je krajnje: Crvena zvezda je počela da igra fudbal kada je na poziciji desnog beka igrao desni bek (Kosta Nedeljković) i kada je u igru ušao napadača sposoban da poslednju liniju Lajpcigove odbrane spusti 20 metara (Šerif Endijaje).

Činjenica je da se slični gafovi Baraku Baharu ponavljaju već dva meseca. I da on nekada, koliko god kao stranac otuđen od mišljenja javnosti, voli da se bavi populizmom. Ako on kao trener sa šest titula nije video da Žan Filip Kraso neće moći da pokazuje suvi talenat protiv igrača iz savremenih fudbalskih labaratorija, onda on pati od kokošijeg slepila. Izrealac nije ostao veran sebi, jer je u internim razgovorima sa upravom kluba tokom leta stalno ponavljao da su mu u kadru potrebni fizički moćni igrači, sposobni da prate trendove Lige šampiona.

NE IDE SE IZ KOMUNIZMA TEK TAKO U LIBERALNU DEMOKRATIJU

Odstupio je od sebe i pogrešio. Možda i zbog toga što zna da mu se se klupa ozbiljno ljulja, i da vas u Crvenoj zvezdi nekada ne smenjuje rukovodstvo, već javnost. Ima priča o Baharu i drugu stranu. Kada se brojnim izjavama solila euforija tokom leta, posebno posle duela sa Fjorentinom, zaboravljeno je da se napomene da je Barak Bahar došao u Beograd kako bi donekle promenio mentalitet jednog tima. Jer i u danima najvećih pobeda Vladana Milojevića i Dejana Stankovića pričalo se da Crvena zvezda ne sme sebi da dozvoli da igra reaktivan fudbal, sa čitavim timom iza lopte. Da to nije Zvezdin DNK. I da je Srbija umorna od takvih izdanja.

U četiri kola 105 šuteva ka Zvezdinom golu, Kraso protiv Lajpciga pogodio 33 odsto dodavanja

Upravo je u drugom poluvremenu Zvezdina publika dobila to. Prestajala je na nogama trenutke kada je Lajpcig udarao iz kontri, a domaćin počeo da vezuje tačna dodavanja i došao do toga da Bikove natera da se poslednjih deset minuta brane sa osmoricom u 16 metara. I opet da ponovimo: nije tu bilo nekog šablona ili sistemskog rada jednog trenera. Više je to bilo ono narodski “napadaj, pa kud puklo”.

Taj proces, u kojem se Zvezda nikome neće saginjati u ukazivati mu poštovanje postavljanjem bloka u niskoj zoni, zahteva vreme. To vam je kao da iz komunizma za šest meseci zakoračite u najliberalniji oblik demokratije. Ne ide baš to tako kao što je zamislio mali Perica.

Pitanje je samo da li rukovodstvo Crvene zvezda ima vremena da istrpi taj luksuz i presvlačnje. Možda će se konkretni rezultati videti za dve godine, ali vreme je na najvećem srpskom stadionu najveća dragocenost. Jer ga nema. I zato odgovorni iz Ljutice Bogdana moraju da deluju brzo. Ili će osetiti da sa Barakom na klupi Zvezda klizi u stalnu nestabilnost ili će se odlučiti za potencijalno ubiranje plodova za godinu ili dve.

Posle sličnih performansi i vratolomija u Lajpcigu, kao i beogradskom meču protiv Jang Bojsa, Barak Bahar je valjda shvatio ko, gde i kako treba da mu igra. Njegova sudbina biće vezana za meč u Bernu. Tamo će valjda igrati sa najjačim timom i sa igračima na prirodnoj poziciji, mada je višemesečno šaltanje očigledno “fetiš” bivšeg trenera Makabija iz Haife. Grešaka u osnovnoj postavci više ne sme da bude.

OCENE – ZVEZDA: Bahar možda dobije poziv za let u Tel Aviv! Bukari otvorio samostalnu radnju, Kraso kao rekreativac